"Dodeka nacionalnite elektronski mediumi se zanimavaat so napadot na SAD vrz Avganistan, kaj nas se slu~uvaat neobi~ni i zagri`uva~ki ne{ta", pi{uva sofiski "Monitor", po povod promenite na makedonskiot Ustav. Spored vesnikot, na teritorijata na koja 400 godini postoela Ohridskata arhiepiskopija, koja navodno bila osnovniot del na Bugarskata pravoslavna crkva, bil prifaten ~uden Ustav koj se odnesuval za nekakva {totuku naselena pustinska teritorija so delovi na romski narod, albanski narod, vla{ki narod i dr. "Monitor" smeta deka pod pritisok na albanskiot terorizam, EU i NATO makedonskoto rakovodstvo bilo prisileno da prifati eden ubistven Ustav za dr`avata i narodnosta.

"Imame ne suverena dr`ava, tuku etni~ki mozaik, upravuvan od finansiskiot i voeniot diktat na MMF i NATO preku naemnicite na ONA", komentira vesnikot, kritikuvaj}i ja pritoa spored nego indiferentnata bugarska politika koja ne reagirala na dvojnite standardi na SAD za terorizmot. Tie mirno gledale kako ja poni{tuvaat dr`avata kon koja Bugarite imale "romanti~en odnos" i ne sakale da sfatat deka uspe{niot kraj na eksperimentot "Makedonija" }e gi izostri apetitite na eksperimentatorite da poglednat kon Istok od Deve Bair.

Po izbornata pobeda na noviot bugarski pretsedatel, Georgi Prvanov, odgovaraj}i na novinarsko pra{awe izjavi: "Makedonskata istorija navistina e najromanti~niot del od bugarskata istorija i toa ne go izmislivme nitu jas, nitu g. Stojanov". Spored nego toa go ka`ale nivnite prethodnici, bugarskite dr`avnici i politi~ari od po~etokot na 20 vek.

Prvanov, uka`uvaj}i na potrebata od zaemno ekonomsko i duhovno otvorawe dodade: "No so takvo razbirawe, nie treba da ja napu{time nostalgijata vo odnosite so Republika Makedonija i, kako {to sum ka`al mnogupati, treba da ja pobarame ekonomskata osnova. Treba da gi pobarame tie ekonomski proekti koi davaat najmnogu uspeh so koi mo`eme da stapneme cvrsto kon na{iot sosed".

Na parlamentarnite izbori na Kosovo pobedi umereniot lider na etni~kite Albanci, Ibrahim Rugova. Anketite sprovedeni po glasaweto poka`aa deka Demokratskiot sojuz na Kosovo osvoi 45 otsto od glasovite, {to ne e dovolno za apsolutno mnozinstvo, me|utoa Rugova smeta deka osvoil poddr{ka od 70 osto od glasa~ite.

Izborite na Kosovo bea prvi demokratski izbori vo pokrainata, otkako NATO i ON gi proteraa srpskite sili vo juni 1999 godina.

Rugova po pobedata upati povik za nezavisnost istaknuvaj}i "Insistirame nezavisnosta na Kosovo da bide priznata {to e mo`no poskoro, {to }e go smeni ovoj del od Evropa i svetot. Me|unarodnata zaednica izgledite za nezavisnost na jugoslovenskata pokraina ne gi gleda kako dale~na `elba. Misijata na ON na Kosovo UNMIK }e ostane kako vlast vo pokrainata, i }e bide odgovorna za bezbednosta. Me|utoa, edna odredba od agendata na noviot parlament predviduva deka pratenicite ne mo`at nitu da zapo~nat razgovori za nezavisnost.

Mislam deka evropskite institucii ovde }e bidat po~ituvani. Ne mo`e da ne se po~ituvaat koi bilo evropski institucii, vklu~uvaj}i go i Strazbur{kiot sud, no toa za `al, spored moite uvidi, nema mnogu da pridonese za nekoj mir. Tamu se neverojatno raskarani. Sekoj saka da bide {ef na edna partija. Bidej}i sega vo Pirinska Makedonija ima sedum takvi meraklii, ima sedum takvi frakcii, dodava makedonskiot ambasador vo Bugarija.

[efot na francuskata diplomatija, Iber Vedrin, pobara od EU da ne gi otfrla Bugarija i Romanija pri slednata runda od pro{iruvaweto kon Istok. Evropskata komisija vo svojot godi{en izve{taj za ekspanzijata go pofali razvojot na site kandidati, no istakna deka Bugarija i Romanija zaostanuvaat i nemaat {ansi da & se pridru`at na Unijata vo 2004 godina, so drugite deset kandidati.