KOMENTAR

Gledano odnadvor

TIKVITE I ORELOT

Pi{uva: Slavko MANGOVSKI

Makedonija e zemja na politi~kite i konspirativnite teorii, tra~evite, ozboruvawata, alapa~ite itn. Postoi {kola na mislewe me|u site ovie teorii koja ni ka`uva deka Albancite n# zafrknale i deka tie izlegle kako golemi pobednici od voenata kriza koja ni se slu~uva{e cela ovaa godina.

Jas delumno se soglasuvam so ovaa teorija, poto~no so delot koj veli deka Albancite se golemi pobednici. Ona so {to ne se soglasuvam e deka tie n# zafrknale. Nas ne n# zafrknaa Albancite, tuku n# zafrkna DPMNE na ~elo so Qub~o Georgievski, a so obilna pomo{ od gluposta i kusogledosta na Branko Crvenkovski i negovata partija. Iako ovie vtorive izleguvaat od Vladata, so pogled kon novi i predvremeni parlamentarni izbori, praksata ni ka`uva deka DPMNE }e mo`e da formira vlada i bez niv.

Vo izbornata kampawa zna~ajna borba }e se vodi okolu toa koj be{e za ili protiv Ramkovniot dogovor, a SDSM bea tie koi najmnogu go poddr`uvaa. Ne sum ba{ siguren koj }e pobedi. Taktikata na vladeewe na liderstvoto na DPMNE dosega bila oti te{ko mo`e da se poveruva deka vladata na edna dr`ava bi rabotela na uni{tuvawe na samata dr`ava, i toa se poka`uva kako dosta uspe{no. Realnosta poka`uva deka postojat golem broj lu|e, tuka i vo dijasporata, koi pri~inite za propa|aweto na Makedonija gi baraat vo stranski sili ili na sekakvi drugi mesta, a ne vo Vladata koja za samo tri godini uspea nacionalno, politi~ki i ekonomski da n# opusto{i.

Kako rezultat na ova, denes ovaa dr`ava e ne-dr`ava, nekakov si nestabilen protektorat, vejka na vetrot, ~ija stabilnost se odr`uva blagodarenie na intervenciite na Zapadot, ~ii skoro 30 otsto od teritorijata ne se pod nejzina kontrola. Se razbira i deka albanskiot faktor vo liceto na Xaferi i Ahmeti }e mo`at da ka`at oti sekakvi novi nasilstva ne se odobreni i poddr`ani od niv, i se razbira svetot }e im veruva. Na toj na~in zapadniot del na Makedonija sekoga{ }e bide zona na nestabilnost bez za toa da bidat vinovni albanskite politi~ari. Taka e koga se sadat tikvi so |avolot ili, pak, so orelot. Od kade {to sedime nie, ili ako sakate od na{a pozicija, isto ni se gleda i isto ni se fa}a.

Lutkovci

Odvreme navreme }e pot~ueme deka nekoj od politi~arite se lutel zaradi ovie ili onie kritiki vo mediumite i se razbira se postavuva pra{aweto imaat li gospodava pravo da se lutat? Odgovorot, se razbira, e ne. Ako se potsetime, za vreme na izborite site ovie gospoda ni vetuvaa med i mleko, zgradi i palati, a sega ispadna deka seto toa si go vetuvale sami za sebe, a ne za nas. Zatoa, koga gledame kako sekoj den ni se slu~uvaat skandali, kako zemjata ni ja delat i ni ja uni{tuvaat, imame moralno i sekakvo pravo da frlame so drvja i kamewa protiv onie koi n# izmamija. Mo`ebi ova site go znaeme, no ne e lo{o da se potsetuvame odvreme - navreme.

MVR protiv {verc na piperki i domati

Znak deka sme dostignale novo nivo na dlabo~ina vo kalta e koga slu{ame deka MVR lovi i apsi {verceri na piperki i domati. Se razbira, toa bi bilo za pofalba vo edna normalna dr`ava, no, nie sme daleku od toa. Vo na{ava dr`ava MVR ne kontrolira dobri 30 otsto od teritorijata, ajduci i aramii imame na sekoj ~ekor, bezraboticata e s# poprisutna, trgovijata so droga e u`asna, a za terorizmot i ubistvata da ne zboruvame. Neli bi bilo podobro da gi ostavime {vercerite na piperki, a da se koncentrirame na pogolemite problemi?