KOJ SPOMNA BEJRUT?!

Vo eden svoj zafrlen rakopis, neodamna pronajden na tavanot na eden kolekcioner, Mark Tven preku robot Xim, mu raska`uva na Haklberi Fin za golemata "trgovija" na medicinskite fakulteti so tela za autopsija. Mo`e li da se slu~i da go usre}ime svetov so eksperiment po urnekot na ne~ija "nauka" po koja Ahmeti }e bide dovolen, Xaferi zadovolen, Imeri predovolen, a samo Makedonija - gubitnik?!

Mo`e, zo{to da ne! I pukotnicite na [ara i pregovorite vo Sobranieto, odat tokmu vo toj pravec. Nie nemame golem izbor. Golem izbor imaat Albancite!

Istoriskiot karakter na makedonskata dr`ava sakaat da ni go skr{at, pa ne e ni{to ~udno od starite grobovi da po~nat da izleguvaat opomeni za site vekovni `rtvi {to gi dal ovoj narod, ako se izgubi najmiloto.

I~, ama apsolutno i~ ne sakam da ja sporedam Makedonija so Liban, no nekni, po slu~uvawata vo Ara~inovo, nekoj po gre{ka Skopje go sporedi so Bejrut. Bev dete i se se}avam kako edna bogata i sre}na zemja odedna{ se zavi vo crno. A, s# po~na so Golanskata visoramnina, kako kaj nas so Kosovo.

Znae li nekoj od albanskite pregovara~i, deka samo vo eden den (13 oktomvri 1990 godina), vo Liban vlegoa 70.000 siriski vojnici i nekolku iljadi izraelski tenkovi. Ottoga{ dosieto Liban ne postoi, postoi sirisko-izraelski pregovara~ki paket, koj }e se razre{uva zaedno so visoramninata.

Arno ama, pra{uva nekoj, kaj otide silnoto oru`je na zavojuvanite strani vo Liban? So brodovi, pravo na Balkanot. I tamu prorabotija kasapnicite vo Bosna, vo Hrvatska, na Kosovo i Makedonija.

Ne samo oru`jeto. Liban na ovie prostori ja izveze formulata kako teroristi~ka organizacija mo`e da se pretvori vo politi~ka dvi`e~ka sila. Imiwa ne e po`elno da se spomnuvaat. Za toa, s# u{te nemaat plateno!

Albancite s# u{te krijat i ne sakaat da priznaat, oti Makedonija za niv e kislorod. Ama zaboravaat deka ima miris na "`e`ok vozduh". A, mo`ebi toa i gi pla{i, da izlezat pred Boris Trajkovski so "su{tinata na planot", a ne so negoviot "nacrt".

Qubomir Fr~kovski mnogu go po~ituvam, no toa neka ostane na{a "li~na relacija". Se pla{am od negovoto "fajterstvo".

Borbenosta ne mo`e da bide zamena za mudrosta, barem ne vo ovie "paskvelni vremiwa" so klevetni~ki karakter... Toa za Preambulata, za upotrebata na jazicite, strukturata na Parlamentot, potpretsedatelskata (albanska) funkcija e ramno na gubewe na demokratijata. Odgovornosta }e ja delat i drugite, {to sega-zasega se krijat i nemaat hrabrost da izlezat na svetlinata na denot.

Mene, kako ov~arot {to go zbunilo "kiseloto mleko", ne mi e jasna "konsenzualnata demokratija"?! Neli vi li~i na "demokratskiot centralizam"?

Ne. Vaka kako {to stojat rabotite, Makedonija ne e na{a. Albanska e, oti nie od niv ~ekame otstapki.