IZBORI

Zemjata e vo vojna, teroristite n# napa|aat, na{ite policajci i vojnici sekojdnevno ginat, dr`avata e zalo`nik na Albancite, a Premierot ve{to si planira otstapnica. Taa se vika "predvremeni izbori" koi, pak spored Premierot, bi trebale da bidat odr`ani vo septemvri. Iako ne se znae kako }e se odr`at izbori vo uslovi koga delovi od dr`avata se pod okupacija, sepak se znaat rezultatite: poraz na DPMNE i ostavka na sega{nava Vlada.

Obvinuvaj}i gi neprijatelskite i srbomanskite sili za porazot, idniot eks-premier mudro }e si podnese ostavka i }e se povle~e od politi~kiot `ivot da si gi u`iva obilnite plodovi na svoeto kuso, no katastrofalno vladeewe. Sepak, mu sledi priznanie: ~ovekot uspea da vle~e za nos milionski narod, a toa ne e ba{ lesno. A {to se odnesuva do izborite, mora vedna{ da go postavime pra{aweto kako tie }e se izvedat koga eden dobar del na dr`avata ne e pod kontrola na vlasta. Ako tie bea falsifikuvani vo vreme na mir, zamislete {to }e se slu~i vo vreme na vojna. ]e mora da postavime po edna ~eta specijalci da go branat sekoe izbira~ko mesto.

Vo sosedna Bugarija vo tek e predizbornata kampawa za parlamentarnite izbori koi }e se odr`at na 17 juni. Izborite se posebno zna~ajni i istoriski za nas, bidej}i za prv pat u~estvuva eden Makedonec kako nezavisen kandidat. Za prv pat Makedoncite vo Bugarija }e imaat mo`nost da izberat pretstavnik vo bugarskiot Parlament. Deka momentot e navistina istoriski, mislam deka ne treba da povtoruvam. Interesno }e bide da se vidi kako bugarskata dr`ava }e se obide da go spre~i ovoj proces. Ve}e se slu{aat izjavi na slu`itelite na velikobugarskite interesi so koi tie se obiduvaat da go ocrnat nezavisniot kandidat so razni izmislici. Naprazno. Kandidatot e ~esen i dostoinstven ~ovek, {iroko poznat na Makedoncite vo Pirinsko i niz cela Bugarija. Stanuva zbor za in`. Botjo Vangelov -Tikov, potomok na stara makedonska familija.

Akademijata na na{ite naju~eni, po ugled na Vladata, verojatno misli deka sme narod sostaven od kreteni. Kako inaku mo`e da se razbere nivnoto odrekuvawe na faktot deka tie, ili barem nivniot pretsedatel Efremov so tie {to mol~ea okolu nego, jasno i glasno ja poddr`aa i branea idejata za razmena na teritorii, a nie seto toa go vidovme na TV.

Sepak, vo celata rabota ima ne{to pozitivno. Nekoj predlo`i mo`en premier na eventualna ekspertska vlada da bide nekoj od akademicite. Ne, blagodarime.

Koja e vistinana za vojnata okolu nas? Vistinata e deka sme zalo`nici na albanskite teroristi i deka ne sme vo mo`nost da gi uni{time. Sekojdnevno slu{ame za relativen mir na frontovite, dodeka bolnicite ni se polnat so raneti policajci i vojnici. Fakt e deka ovaa Vlada o~igledno ne znae da ja re{i situacijata. Politi~ko re{enie za vooru`eno vostanie ~ija cel e da otcepi delovi od dr`avata e nevozmo`no i mora da se smeta za slabost koja }e bide ve{to iskoristena od neprijatelot za maksimalna pridobivka. Re{enieto neminovno mora da e voeno. Vo Makedonija pod itno mora da se proglasi voena sostojba so op{ta mobilizacija i so decidno uni{tivawe na sekakov otpor. Inaku, voenata sostojba }e prodol`i da e ona {to e: kontrolirana vojna za postignuvawe na celite na albanskiot blok. Vojnata }e se zgolemuva ili smaluva vo zavisnost na na{ata projavena volja da postigneme kompromis za promena na Ustavot, vklu~uvaj}i i amnestija na tie {to gi ubija policajcite. Samo odlu~noto voeno dejstvuvawe mo`e da n# spasi. Poarno kraj so agonija, otkolku agonija bez kraj.

Spomnav pogore za toa kako bugarskata dr`ava }e se obide da go spre~i obidot na makedonskata zaednica vo Bugarija da istakne svoj kandidat za pratenik vo Parlamentot. Direktniot napad ne bi bil adekvaten, bidej}i bi predizvikal sprotiven rezultat. Ako bugarskata dr`ava e protiv nekoj na{, toa mora da zna~i deka toj e dobar ~ovek. Zna~i, }e mora da bide na nekoj drug na~in. A koj e toj drugiot, najdobriot na~in? Sekako deka napadot, svesen ili ne, od nekoj poznat makedonski aktivist bi predizvikal daleku pogolema {teta. Dovolno e da se izjavi deka ovoj ili onoj bil {pion ili ne{to drugo i crvot na somne`ot e pu{ten.

Ovoj tip na propaganda e istoriski prisuten vo Makedonija (no i univerzalno sekade), posebno vrz onie koi nemaat dovolno informacii, pa ne mo`at da ocenat kade le`i vistinata i uspe{no da & se sprotivstavat na vakvata propaganda. Mnogu ~esto na{i aktivisti se dovedeni vo o~aj od vakvite dejstvuvawa, mislej}i deka navistina nema ~esni lu|e. Sepak, so malku ~uvstvo na realnost bi mo`ele da se izbegnat vakvite spletki i, na primer, da se pomisli deka licata poddr`ani od organizacii koi go veat Sonceto od Kutle{ sigurno imaat nekakvi kvaliteti. Nekoi od lu|eto koi vlijaat negativno i destruktivno za makedonskoto delo, go pravat toa od ~ista glupost, a ne deka rabotat direktno za bugarskite slu`bi. Bidej}i rezultatite i {tetite se edni i isti, ne e ni va`no za kogo tie rabotat i komu mu slu`at.