NEMAME DRUGO ORU@JE OSVEN PESNATA!

Da se bide podolg period na makedonskata folk-scena ne e lesno, bidej}i nemame kriteriumi. Toa ne go velam za nas, muzi~arite, tuku toj kriterium va`i za makedonskiot narod. Naj~esto, ovoj kriterium jas go narekuvam balkanska rabota. Poradi toa, kaj nas na mala vrata se probiva {undot koj, za sre}a, mo`am da zabele`am deka se namaluva, veli Naum Petreski.

Bidej}i imam soznanija kakvi se ovie promeni vo porazvienite dr`avi, za razlika od tamu, se soglasuvam so Naum, deka kaj nas i za kompozitorite e te{ko da se opstojuva i da se uspee, bidej}i treba da se vlo`i ogromen trud i odrekuvawa od mnogu raboti vo interes na profesijata. Na{ata sorabotka dosega e rezultat ne samo na na{ite talenti, tuku toa e plod na edna makotrpna rabota. Ja sakame svojata profesija, profesionalci sme, od toa i za toa `iveeme. Se nadevam deka i ponatamu taka }e ostane.

Ne. Peam od mojata {esta godina. Mojot prv javen nastap be{e vo "Vatroslav Lisinski" vo Zagreb. Me|utoa, moite vistinski poluprofesionalni po~etoci se od 1986 godina, koga imav sopstvena grupa, veli Petreski. No, na profesionalen plan po~nav po uspehot so "Ima li pesna", ~ij kompleten avtor e mojot prijatel Qup~o Trajkovski-Fis.

Ovaa pesna be{e nameneta za Naum. ^estopati novinarite n# povrzuvaat so Naum tokmu so "Ima li pesna", no sepak potoa sledea niza pesni, koi bea nagraduvani so "Gran pri" na mnogu festivali, dodava Fis. Pravej}i vakvi uspe{ni pesni so Naum, na nekoj na~in, go prodol`ivme patot, koj zaedno go trasiravme. Mnogu vreme posvetuvame pravej}i pesni prifatlivi za uvo, emotivni, kako {to se "@al za Despina", "Dve kitki", "Du{o moja prosti mi", "Stani, stani sestro mila", "Ruse le mome ubavo" i u{te mnogu drugi. Smetam deka site pesni {to ni se realizirani se pesni koi ve}e imaat dlaboki koreni vo makedonskata folk-sfera.

Inspiracijata e po{irok poim. Nea ja crpime od `ivotot, od realnosta, od ubavite ne{ta, me|utoa ~ovek za da bide inspiriran, treba da ima i malku fantazija. Najte{ko mi e koga pi{uvam muzika na tekst od drug avtor, a najlesno mi e koga sum kompleten avtor na edna pesna. No, sepak ne sum tolku neograni~eno inspiriran za da mo`am postojano da bidam celosen kreator na pesnite. Imav sre}a da sorabotuvam so mnogu dobri tekstopisci kako {to se Bor~e Ne~ovski, Dragan Mijalkovski i Toni Kotor~evi}. Sekoga{ koga gi komponiram pesnite, prvenstveno nastojuvam da ni se dopadnat mene i na Naum, bidej}i smetame deka dokolku pesnite se po na{ vkus, }e & se dopadnat i na publikata. Naj~esto na{ite pesni se nagraduvani od publikata, a so `irito nemavme mnogu sre}a. Podocna, tie pesni dobivale epitet kako folk-antologija.

Da se egzistira od pesna e s# pote{ko, so ogled na aktuelnata situacija vo Makedonija. Me|utoa, se boram na svoj na~in, bidej}i nemam drugo oru`je, osven pesnata, veli Naum.

Na ova pra{awe, razmisluvawata na Fis se sovpa|aat so odgovorot na Naum.

Ne e problemot {to snimame, dali e kvalitetno ili ne, tuku problemot e vo toa kolku taa muzika e prisutna po mediumite. Toa zavisi od kriteriumot na urednicite na pe~atenite i elektronski mediumi. Tie se prvite lu|e {to plasiraat odreden vkus kaj publikata. Vo nivni race e komletnata {ema na muzi~kata umetnost. Toa ne va`i samo za narodnata muzika, ami i za rok i pop-muzikata. Mo`e da se `ivee od pesna, no vo dene{ni uslovi i kriteriumi toa e mnogu te{ko. Kaj mene postoi optimizam deka vo idnina, situacijata }e se smeni na podobro.

Naum Petreski: Festivali, protkaeni so naroden melos, za edna mala dr`ava kako {to e Makedonija, navistina ima premnogu. Smetam deka kaj nas treba da ima samo dva festivala godi{no, kade {to }e se prezentiraat najdobrite peja~i i pesni, a ne da se pravi biznis so mladi peja~i bez talent. Jas s# u{te stojam na stavot deka moeto u~estvo na koj bilo festival mora da bide plateno. Dosega, nitu eden festival ne odvoil sredstva za peja~ite, tuku tie samite moraa da gi finansiraat svoite nastapi. Spored moi soznanija, okolu festivalite se vrtat golemi pari, {to zna~i deka tuka stanuva zbor za biznis. E, ako e s# biznis, toga{ i peja~ite neka se zasladat od toj biznis-kola~. Fakt e deka mnogu kompozitori edna ista pesna ja vrtat so godini, se razbira, so promenet ritam i so razli~ni peja~i. Nie, so Fis se trudime sekoga{ da sme originalni.

Istiot stav po ova pra{awe go ima{e i na{iot vtor sogovornik, Qup~o Trajkovski-Fis.

Za mene ne e va`no kolku se na broj festivalite, tuku {to nudat vo smisla na kvalitet. Sekoga{ sum mislel deka festivalot e edno ubavo mesto kade {to mo`e da se promovira nova pesna. Za `al, mnogu me pogodi faktot {to eden od najdobrite folk-festivali "Valandovo" go napravija biznis-festival. "Valandovo", koj vo po~etokot plasira{e samo kvalitet, odredeni lu|e go svedoa na edna maalska zabava, zatoa {to vo pra{awe im bea li~nite interesi. Sekako, na festivalite treba da se promoviraat i novi peja~i, no peja~i koi se talentirani vo vistinska smisla na zborot. Se nadevam deka ovaa agonija nema da trae dolgo i vinovnicite }e sfatat deka ne }e mo`at pove}e da ja mamat publikata. Taa ~estopati znae da reagira na namesteni raboti, nekvalitetna pesna, koja ja kupuva pobedata. Generalno, ne sum protiv festivalite, me|utoa nekoi treba da se zapra{aat koi se nivnite sozdava~i.

Popularnosta e relativna rabota. Kako i vo `ivotot, taka i na folk-estradata ima varijacii. Nekoga{ si na vrvot, nekoga{ vo sredina, a nekoga{ mo`e{ da do`ivee{ i izvesen pad. Toa za mene e osnovno moto. Vo Makedonija te{ko mo`e da postoi muzi~ka yvezda. Popularnosta po "Ima li pesna", navistina mi gode{e.