AMI SEGA?

Verojatno mnogu vozdivnaa so olesnuvawe koga se izglasa novata Vlada na "politi~ko edinstvo". A mnogu, od druga strana, ostanaa zagri`eni za sudbinata na zemjava, koja treba da ja vodi vlada sostavena pod prisila na Zapadot. Vo makedonskiot blok na Vladata, koncite }e gi vle~at partiite, koi najmnogu se zaslu`ni za katastrofata vo koja se nao|ame: DPMNE i SDSM. Za prvata ve}e se znae deka kolku {to e pogolema brzinata so koja }e ja snema od politi~kata scena, dotolku podobro. Vo sprotiven slu~aj, nejzinoto prisustvo i deluvawe na politi~kata scena vo Makedonija }e mora da se sporeduva so pojavata na ~umata vo sredniot vek. Za vtorata, nemame izbor, osven da vidime dali e mo`no da n# spasuva edna partija, koja vo klu~niot period od nezavisnosta na dr`avata, namesto da ja zajakne, go podgotvi terenot za katastrofata koja n# snajde. Za albanskiot blok nema mnogu {to da se ka`e: nivnata nasoka i cel e jasna. Obezbeduvawe na ustavni promeni i kontinuirana dezintegracija na dr`avata do nejzinata federalizacija i podelba, ne{to {to malku Makedonci bi go prifatile. Sepak izgleda deka celta e skoro postignata: svetot e ubeden deka Albancite se diskriminirani i Vladata za "spas na Makedonija" mo`e lesno da se pretvori vo vlada za uni{tuvawe na Makedonija. Scenarioto e podgotveno, Parlamentot e gotov, narodot ~eka. Do koga?

Nema skoro den, a da ne pro~itame kako nekoj od svetot ni e vinoven za katastrofalnata sostojba vo koja se nao|ame. Dali e toa SAD, Solana, Van der [tul, Robertson, NATO, nekoj od ambasadorite ili koj bilo drug. Skoro nikoga{ ne sme se poglednale samite da vidime, koj navistina e vinoven. Dali na{iot najgolem neprijatel sme nie samite? Prviot primer, koj ni e najblizok e zaklu~okot na Zapadot deka Albancite navistina se diskriminirani vo Makedonija, dodeka site nie sme ubedeni deka toa ne e taka. Na{ite "misliteli" prosto ne mo`at da razberat deka svetot ne mo`e da bide "za nas" i "protiv Albancite" ili pak obratno. Svetot sekoga{ }e se trudi da zazeme neutralen stav, koj }e bide protiv nasilstvoto i protiv diskriminacijata. Bidej}i svetot ne e sovr{en, pri zazemaweto takvi stavovi mnogu pomagale lobisti~kite grupi i organiziranoto prisustvo tamu kade se re{ava za negovata sudbina. Dali nie navistina dosega sme ja pretstavile na{ata gledna to~ka tamu kade {to treba i dali sme znaele kako toa da se napravi? Nie sme me|u malkute dr`avi, koi nemaat lobi vo pogolemite svetski centri. Sme pi{uvale mnogu pati za nesposobnosta na na{ite vlasti da n# pretstavuvaat. Nie i den-denes nemame organizirana slu`ba na informirawe, nitu pak odnosi so svetskite mediumi, koi sekojdnevno se {etaat niz Makedonija. Zna~i vinata le`i tuka. Sli~no e i so problemot na terminot "Sloveni", koj go upotrebuvaat svetskite pres-agencii koga n# oslovuvaat nas, etni~kite Makedonci. Gnevot kon takvota praktika treba da se naso~i najprvo kon na{ite, koi rabotat za niv i ne napravile ni{to za toa da se promeni. Ili u{to polo{o, samite pridonesle kon vakvata praktika. Primer za toa se pi{uvawata na Kole ^a{ule i drugite Makedonci, koi rabotat za agencijata "Rojters" i koi redovno potpi{uvaat tekstovi kade nie sme "Sloveni", a Albancite se "etni~ki Albanci.". Zna~i, pred da gi okrivuvame drugite, prvo da vidime kade navistina le`i vinata.

Site, sekoja ve~er, redovno gi sledime tv-vestite. Obi~no prvo gi gledame informaciite za voenata situacija vo Makedonija, pa potoa za situacijata na Bliskiot Istok i drugi krizni podra~ja. Vedna{ pa|a vo o~i deka na{ata voena situacija i na~inot na vodewe vojna mnogu se razlikuva od onie vo drugite kraevi na svetot. Na{ata najmnogu li~i na frontovska borba, koja potsetuva na slikite od Prvata svetska vojna, koga vojnata se vodela na frontovi, koi traele so meseci. Denovite vrv at i sekojdnevno slu{ame i ~itame za uspesite na na{ite bezbednosni sili, no, sepak, ekstremistite se s# u{te tamu, kade {to i bea. Da se nadevame deka ovoj front, da go nare~eme uslovno "kumanovski front", nema da potrae podolgo vreme i so toa da im ovozmo`i na ekstremistite da sprovedat izbori na "oslobodenata" teritorija i ne daj Bo`e, da si proglasat republika, pa toga{ navistina }e morame da pregovarame so niv.

S# pove}e se ubeduvam za postoeweto na edinstven blok, sostaven od albanskite politi~ki partii, koi deluvaat kako politi~ko krilo na drugiot, sostaven del od ONA, mafijata i ostanatite ekstremni organizacii. Toa go potvrdi i Xaferi vo negovata izjava za Institutot za vojna i mir, koga re~e deka barawata na albanskite partii i na ekstremistite od ONA se identi~ni. Povrzanosta na albanskite partii so ekstremistite se razbirlivi, smetaj}i deka mnogu ~esto ~lenovite se lu|e, koi se i tamu i vamu. Otporot na albanskiot blok kon imeto "teroristi" i upotrebata na zborovi kako "vooru`eni grupi, ekstremisti, partizani" itn. samo pridonesuvaat kon ova soznanie. Dvoumeweto na makedonskite bezbednosni sili vo istrebuvaweto na ekstremistite e isto rezultat na vrskata me|u niv i mnogu ~lenovi na Vladata. Krajniot zaklu~ok e deka navistina i ednite i drugite se isti. Za rabotite da funkcioniraat kako {to treba, potreben e poraz na albanskiot nacionalizam i potrebni se lu|e, koi }e bidat etni~ki Albanci i makedonski nacionalisti vo isto vreme. Mo`no li e da se najdat takvi?