LIDERI?

Do pred izvesno vreme mislev deka sme nesre}en narod. Vo istorijata sme krevale vostanija, sme se biele so pu{ka vo raka, sme gi davale `ivotite i krvta za svetata zemja, no sekoga{ nekoj problem }e izlezel da ni go popre~i patot kon slobadata, nezavisnosta, obedinuvaweto. Dali toa bile interesite na golemite sili, interesite na sosedite... ne e ni va`no. Va`no e deka ne sme mo`ele gi dobieme tolku sakanite ideali. I koga dojde denot da ostvarime barem del od niv, dobivme nezavisna i slobodna dr`ava, barem na eden del od Makedonija, kako nagrada dobivme lideri, koi pravele i pravat s# {to e mo`no dr`avava da ja odnesat vo propast.

Taka, po~nav da razmisluvam deka sepak sme sre}en narod. I pokraj naporite, java{lukot i nesposobnosta na vladeja~ite na Makedonija, sepak s# u{te imame dr`ava. Bidej}i so vakvi lideri ne e mo`no da opstane koja bilo zemja. Denes Makedonija, blagodarej}i na vleadeja~ite od denot na nezavisnosta, e polo{a od banana - republika. Potreseni od sekojdnevni skandali, se ~ini deka sme go stignale dnoto, a samo sledniot den da razbereme deka sepak se mo`elo u{te podlaboko. Gospod navistina n# sakal i n# ~uva i pokraj na{ata upornost da izbirame da n# vladeat ajduci, ~ii edinstveni planovi se kako da se zbogatat ili da prodadat del od ona {to mu pripa|a na narodot.

Denovive mnogu se ~ita i se pi{uva za pregovorite za formirawe na nova {iroka koaliciska vlada. Za liderite na DPMNE i SDSM, koi gi vodat pregovorite ~itame sekoj den i sme ~itale ve}e desetina godini. Mislam deka dosega sme mo`ele da dobieme dosta dobra slika za gospodata i ni ostanuva da se ~udime zo{to tokmu tie, i pokraj odli~no poka`anata nesposobnost da vladeat, pregovaraat za idninata na Makedonija?

Mo`eme li ovie lideri da gi sporedime so liderite od minatoto, kako na primer Karev i Sandanski, za koi pi{uvame vo ovoj broj i ~ii jubilei slavime ovie denovi? ]e go citiram g. Ivan Singartiski, pretsedatelot na OMO "Ilinden"-PIRIN koj za Jane Sandanski re~e deka toj e eden od najgolemite sinovi na makedonskiot narod.

"Za makedonskiot narod Jane be{e i vojvoda i za{titnik. Toj be{e svesen za opasnostite koi za makedonskiot narod gi nosea stranskite propagandi. Za nego, site narodi bea bra}a i kako bra}a treba da `iveat", re~e toj.

Dali mo`eme da sporedime nekoj od na{ite dene{ni lideri so lu|e kako ovie dvajca heroi i legendi? Jasno e deka ne mo`eme. Edinstveno {to imaat zaedni~ko e deka se rodeni na po~vata na Makedonija. S# drugo im e tu|o. Karev i Sandanski bea lu|e so vizii za edna slobodna i napredna Makedonija, lu|e koi ne mislea ni za mig da go `rtvuvaat `ivotot na oltarot na tatkovinata, lu|e koi sekoga{ go stavaa interesot na narodot i na zemjata pred svojot, lu|e koi umiraa za drugi da `iveat. Dali mislite deka barem edna od ovie karakteristiki ja delat i na{ite lideri denes? Apsolutno ne. Mo`ebi toa treba i da e na{e merilo sledniot pat koga }e izlezeme na izbori. Naredniot pat glasovite da im gi podarime na onie lideri, koi najmnogu ni li~at na Karev i Sandanski. Dotoga{ da se molime na Gospod da poka`e u{te malku trpenie i da ne n# ostava sami. Vetuvame deka sepak }e se obideme i samite da si pomogneme so toa {to ajducite nema da gi dobijat na{ite glasovi na slednite izbori.

Bugarija izgleda deka malku se opameti. Re{i deka premnogu rizikuva so progonuvaweto na Makedoncite i deka vreme be{e da im dozvoli da polo`at cve}e na grobot na makedonskiot velikan Jane Sandanski. Rizikot, se razbira, e direktno povrzan so kandidaturata za ~lenstvo vo Evropskata unija. Dali ova zna~i deka Bugarija se otka`uva od negiraweto i progonot na Makedoncite? Sigurno ne. ]e se smeni samo strategijata. Sega }e se odi na prika`uvawe deka Makedonci vsu{nost nema ili se mnogu malku. Tuka mnogu }e & pomognat lekovernite i naivnite "nau~nici" koi }e odat redovno vo Pirinsko da intervjuiraat lu|e poso~eni od vlasta, koi }e im ka`at deka Makedonci tamu nema. Sepak rabotite ne se tolku lesni. I nie znaeme, sekoj den s# pove}e, kako da se branime i kako da gi barame pravata. Vo o~ekuvawe na bugarska vlast, koja }e bide dovolno hrabra da go re{i makedonskoto pra{awe edna{ za sekoga{ site nie morame da prodol`ime so borbata za priznavawe na Makedoncite kako posebna etni~ka grupa so site prava garantirani od me|unarodnite dogovori, potpi{ani od Bugarija.

Edna od karakteristikite na balkanskata (vizantiska) politika e postojano da go negira{ o~iglednoto. A o~iglednoto e deka site Albanci razbirlivo bi sakale da `iveat vo edna dr`ava. Razlikata, se razbira, e me|u romanti~arite i realistite. Prvite aktivno rabotat na taa ideja, vtorite se nadevaat deka politi~kite priliki }e im dozvolat takva rabota. Zaedni~ko i za ednite i za drugite e deka ne se otka`ale od takvata ideja i deka }e gi ubeduvaat nabquduva~ite odnadvor deka tie se otka`ale od takvi idei. Ne pominuva mesec, nedela, bez da slu{neme deka idejata za "Golema Albanija" ne postoela, deka bila izmislena od neprijatelite na Albancite, deka Kosovo i Albanija (a i drugite delovi naseleni so Albanci) ne sakale da se obedinat. Zapadot vo osnova veruva vo ~esnosta i dobrinata na lu|eto, pa mnogu politi~ari ottamu po~naa da veruvaat na takvi prikazni, bez da gi proveruvaat o~iglednite znaci deka sepak idejata ne e napu{tena.

Sepak, minatata nedela eden albanski minister go ka`a javno ona {to mnogu go mislat. Ka`a deka toj e za mirno obedinuvawe na Albanija i na Kosovo. "Mirno obedinuvawe" e klu~nata fraza, koja voop{to ne e nova. Toa zna~i deka sega koga Albancite go dobija Kosovo preku NATO, toga{ utre }e izlezat na referendum kade 99 otsto od narodot }e glasa za obedinuvawe i toa, se razbira, na mnogu miren na~in. Takvo scenario mo`e i nam da ni se slu~i. Vo edna federalizirana dr`ava na Makedoncite i Albancite, vtorive si organiziraat referendum vo koj re{avaat da si `iveat vo svoja dr`ava. S# na miren na~in, legalno, bez vojna. Toa li e pri~inata za insistiraweto na federalizacija? Mora da e, bidej}i ne postoi nikakva druga logika za promena na Preambulata na Ustavot na Republika Makedonija. Nema druga logika da se odi vo vojna za par~e hartija. Krajnata namera e jasna i za nea mora glasno i jasno da se zboruva. Za da im se uka`e na `e{kite glavi deka otcepuvawe nema da se slu~i i deka mestoto na Albancite od Makedonija e vo Makedonija i kolku poskoro se neutraliziraat pala~ite na ogan, toa podobro za site.