VO EVROPA?

Dolgoo~ekuvanata Spogodba za stabilizacija i asocijacija se potpi{a. Toa e pri~ina za slavawe, no, pred da go otvorime {ampanskoto, da vidime {to zna~i i {to }e ni donese edna vakva Spogodba. Prvo, treba da ras~istime dali Spogodbata e zasluga na sega{nava Vlada? Odgovorot e ne. Op{topoznato e deka postoi konsenzus me|u site politi~ki sili vo Makedonija za evroatlantska orientacija na dr`avata. Toa zna~i deka koja bilo vlada }e n# donese{e do vakov dogovor. Edinstveno otvoreno pra{awe e brzinata. Dali ovaa Vlada brzo n# donese do vakov ~ekor? Odgovorot e sekako ne. Takviot odgovor treba da zavisi so koi dr`avi }e se merime. So Albanija ili so Slovenija. Vo prviot slu~aj sme dobri, a vo vtoriot mnogu lo{i. Na{ata zemja mo`e{e da bide kako Slovenija ili Estonija, i dvete kandidati za vlez vo EU. Za toa nekoj e odgovoren, a toa se onie koi n# vladeele dosega i onie {to vetuvaa deka Makedonija }e ja napravat da bide kako ovie dve zemji.

Iako EU toa ne saka{e da go ka`e, sepak Spogodbata za nas e golem ~ekor napred kon polnopravno ~lenstvo, so site privilegii i obvrski. Kolku brzo }e se dvi`ime i koga }e staneme polnopravni ~lenki, zavisi isklu~ivo od nas t.e. od tie koi n# vladeat. Prednost e deka, kako {to rekov pogore, site politi~ki sili vo Makedonija ja poddr`uvaat evropskata orientacija. Site onie koi velat deka Makedonija ne treba da vlezi vo Unijata neka ni poka`at barem edna zemja koja ne saka da stane ~lenka (osven [vajcarija, se razbira, no nejze toa ne & e potrebno).

Kako i da e, Spogodbata e dobredojdena, pred s# za makedonskata ekonomija na koja EU & dava mo`nost da stane konkuretna i & dava vreme da se podgotvi za uslovi koga vo Makedonija }e mo`e da vleze koja bilo kompanija od Evropa. Toa ednostavno }e zna~i deka ako ne sme konkuretni, }e morame da gi zatvorime site pretprijatija koi ne }e mo`at da se snajdat vo uslovi na sloboden pazar. Makedonskite pretprijatija prosto moraat da stanat efikasni i produktivni. Od druga strana, koga }e stanat takvi mo`nostite se ogromni. So pazar kakov {to e evropskiot, razvitokot prosto nema granici.

Taka veli amerikanskiot general vo penzija, Vesli Klark, porane{niot vrhoven komandant na NATO. So ova generalot Klark saka da ka`e deka Makedonija e primer na multietni~ko i multikulturno op{testvo i kako takvo treba da bide inspiracija na site zemji koi se vo proces na demokratizacija. Tuka, se razbira, pred s# se misli na zemjite vo neposrednoto sosedstvo. Eh ama primer, }e re~at mnogu, vidi {to se slu~uva vo Makedonija. No, ona {to se slu~uva vo Makedonija e edinstveno posledica na albanskiot agresiven nacionalizam i nivnata koncepcija za "Golema Albanija". Drugite malcinstva izgleda deka relativno dobro `iveat i edinstveniot problem se Albancite. So svoite barawa, tie se najgolemiot faktor na nestabilnost, ne samo vo Makedonija, tuku i na Balkanot. Svesni deka nie ne mo`eme da prifatime ustavni promeni, tie insistiraat na toa i ve{to go koristat kako primer deka nie sme gi diskriminirale. Daleku od toa deka Makedonija e sovr{ena dr`ava i deka nema diskriminacija. No, toa ne e dovolno za zapo~nuvawe vojni, nitu pak za razni zakani za vojna, kako {to denovive sakaat toa da go pravat Albancite vo Luksemburg i nasekade. Borbata protiv diskriminacijata e proces, a ne vojna. Makedonija treba da ostane simbol na 21. vek. Da se nadevame deka toa }e go razberat i NATO, EU i SAD.

I na albanskite politi~ari i~ ne im e lesno. Prikle{teni me|u radikalnata struja koja veli "sega mu e majkata" za kreirawe na Ilirida i me|unarodnata zednica, koja ne saka da slu{ne za nikakvi "Golemi" vakvi ili takvi, tie se prinudeni da davaat protivre~ni izjavi, vo zavisnost od toa koj e slu{atelot. Moraat da balansiraat so nivniot nacionalisti~ki i proevropski imix, svesni deka vrtewe levo ili desno }e zna~i ili gubewe na glasa~i ili prekor od Zapadot. Za sevo ova sami si se krivi. So nivnite la`ni vetuvawa gi zavedoa albanskite glasa~i da mislat deka s# e mo`no, osobeno po kosovskata euforija, pa duri i menuvawe na makedonskiot Ustav. So toa ja zapo~naa Pettata balkanska vojna, kako {to ja nare~e Ri~ard Holbruk, i sega te{ko deka }e mo`at da storat ne{to za da ja zaprat. Ekstremizmot e kako nekoj ~udovi{en duh. [tom izleze od {i{eto, ne mo`e nikoj da go nadvladee.

Taka napi{al neodamna eden Amerikanec za britanskiot dneven vesnik "Gardijan". ^ovekot dolgo vreme pominal vo Makedonija, kako voda~ na edna me|unarodna organizacija, i mo`e da se smeta kako nejzin dobar poznava~. Napi{al mnogu napisi vo koi isklu~ivo n# narekuval "etni~ki Makedonci". No, ete, vo ovoj vesnik veli deka "Makedoncite ne znaat {to se, no znaat {to sakaat", nasproti Albancite koi "znaele koi se, no ne znaele {to sakaat".

]e se zadr`am na negovata prva izjava, onaa {to se odnesuva do nas i }e doka`am deka ne e to~na, barem koga se odnesuva do ~itatelite na "Makedonsko sonce" i pove}eto Makedonci i deka i znaeme {to sme, a bogami i znaeme {to sakame. Za `al, gospodinot ne se dru`el so lu|e kako nas, tuku drugari sigurno mu bile li~nostite od stariot re`im, za koi otsekoga{ sme bile Sloveni. Drugari sigurno mu bile i li~nosti od novata vlast, od koi mnogu, kako {to znaeme site, se so "bugarska samosvest". Da ne zboruvame i za onie koi sigurno mu rekle deka nim ne im e va`no {to se. E, ajde sega stavete se vie vo ko`ata na kutriot Amerikanec. Edni velat Slavjani, edni Bugari, a treti kojznae {to! Rezultatot, se razbira, e neminoven. Makedoncite ne znaat {to se! Dali e kriv Amerikanecot? Kriv e. Namesto da gi izolira svesnite Makedonci kako "nacionalisti", treba{e da se dru`i so niv i denes }e mu be{e jasno dali nie znaeme {to sme, a bogami u{te pojasno i {to sakame.