SO ONOMATOPEJA I PANTOMIMA PROTIV PRISLU[KUVAWETO

ANDREEVSKI: Znaete, site nie vo svojot `ivot, i bez da sakame, sme nasledile ne{to od roditelite, prijatelite, od okolinata i osobeno od ona {to sme go zateknale kako praktikuvawe na nekoi tradicionalni oblici na `iveewe, koi sme gi prezele od svoite predci. Pa, taka, kolku i da begame od niv, kolku i da sakame da gi izostavime, da gi potisneme ili zamenime, tie sepak, vo odredeni momenti }e ni se pojavat, kako neis~isteni damki na oblekata. Toa {to go zalo`ile tie na{i predci vo profiliraweto na na{iot duhoven prostor, koga i da e, }e ni se nametne kako na{e prepoznavawe. I }e go do`iveeme kako li~no, kako sopstveno ~uvstvo. Na{ata zada~a e kako i na koj na~in seto toa }e go modificirame i }e go nadgradime niz edna nova tvore~ka vizura, a pritoa da ne ja osiroma{ime temata, da ne ja oddale~ime mnogu od svojata zatvrdena semanti~ka poraka. No, jas, iako ja po~ituvam tradicijata, vo seto moe tvore{tvo nastojuvam da ja izneveram, odnosno da ja predadam niz nekoi novi formi i obrasci. Pi{uvaweto mora da go do`ivuvate, kako nekoja sve~ena iluminacija, no i kako pro~istuvawe na zborovite stavaj}i gi pred edna nova poodgovorna zada~a so koja }e popolnat edna druga podelotvorna sostojba, edna druga restavrirana vistina. Ottamu, mislam deka sekoj pisatel pi{uva za ona {to go poznava najmnogu i kako li~no i kako kolektivko iskustvo. Popravo za ona niz koe najcelosno }e se iska`e i posvedo~i i za sebe i za drugite.

ANDREEVSKI: Prvin sakam da pojasnam deka pismoto {to go dobiv od kompozitorot Tomislav Zogravski, be{e objaveno po barawe na negovoto semejstvo, kako eden vid pomen od godi{ninata na negovata smrt. Povodot za toa prvo negovo pismo (inaku das dobiv u{te edno) kako {to mo`e da se vidi, bila `elbata da go izrazi svoeto voodu{evuvawe od mojot roman "Poslednite selani". No i da iska`e nekoi svoi stavovi i razmisluvawa vrzani za literaturata, za muzikata, za jazikot...

[to se odnesuva do vtoriot del od va{eto pra{awe, najdobro bi bilo nekoi drugi da pra{ate. Mene mi e mnogu te{ko da go najdam odgovorot. ]e pra{ate zo{to? Pa, pra{awata se sekoga{ polesni zatoa {to se mnogu postari od odgovorite.

ANDREEVSKI: Da. Makedonija kako da e vratena na po~etokot na minatiot vek. Kako da & e sudeno da ne mo`e da se izolira i is~isti od tie valkani "filstva". Denes odnovo e vo ofanziva bugarofilstvoto koe doa|a i od nadvor, no i odvnatre. Za `al, kaj nas toa e predznak na nekolku "zabegani" lu|e od vrvot na politi~kata vlast, vo prv red od Premierot i nekolku negovi ministri, koi tokmu i poradi toa stanale ministri. Vo vtoriot e{alon na rodootstapnici, se nao|aat onie koi, bez sram i perde, si go prodavaat obrazot samo za da dojdat do nekoi povisoki i podohodovni pozicii. Tie site znaat deka samo preku taa predavni~ka opredelba mo`at da go ostvarat toa {to go naumile. I od niv se regrutiraat i nositelite na visoki funkcii na site pozna~ajni institucii. Ili od semejstvata na poznati kolaboracionisti. Taka mnogu marginalci se instaliraa vo mnogu osetlivi segmenti od na{iot politi~ki i kulturen `ivot. A toa e pogubno za na{ata dr`ava.

No, jas, kako {to izjaviv i vo edno neodamne{no intervju, ne se pla{am od niv. Makedonskoto nacionalno tkivo ne mo`e nikoj i so ni{to da go podjade, da go potkopa. Ne mo`e, s# dodeka vo na{ata kolektivna memorija `ivee legendata za Sveti Kliment Ohridski, za Karpo{ovoto vostanie, za Kresna i Razlog, za Ilinden i Kru{evskata Republika, za 11 Oktomvri, za ASNOM i za 8 Septemvri. Nie sme narod koj dolgo pameti, no i narod kogo dolgo go pametat, bidej}i na svetot sme mu darile vrvno duhovno bogatstvo, a na slovenstvoto edna od najsvetlite kulturni pridobivki - pismenosta.

A, ete, tie otpadnici sakaat da ni go menat i jazikot i azbukata, iako ne znaat kako. Znaete deka na{ata azbuka ima 31 bukva, a na{iot ~ovek 32 zaba. Zna~i, sekoja bukva e zemena za zab, osven edna. Sre}a za bukvite za{to brojot na zabite e mnogu promenliv. Duri i koga nekoj se ligavi, ne zna~i deka mu niknuvaat umnici. No, i pokraj toa, nekoi uporno se zalagaat za novi bukvi. Nivniot strate{ki imperativ e: barem po dve bukvi da pa|aat po glava na zab. Na site niv im prepora~uvam da si gi dodavaat svoera~no i po sopstven izbor. Kolku da si go zadovolat svojot animozitet kon svoite koreni, kon svoeto poteklo. Im prepora~uvam na site tie bez sopstven identitet.

ANDREEVSKI: Toa ne mo`e da se objasni samo so eden pau{alen odgovor. Ova e kako da me pra{ate {to e podobro: sre}no razveden ma` ili nesre}no oma`ena `ena?! Mo`ebi poiscrpen odgovor }e najdete vo mojata literatura. Osobeno vo romanite.

ANDREEVSKI: No}e sonuvam, a dewe go redam i prereduvam mozaikot od protivre~nite sliki na sonot.

ANDREEVSKI: Ne sum ubeden deka moite zborovi se tolku arhai~ni, bidej}i imaat dlaboki koreni vo makedonskiot jazi~en idiom. Ako go pro~itate aktot na Komisijata za jazik i pravopis od maj 1945 godina, tamu }e naidete na tri osnovni zaklu~oci:

- Vo makedonskiot literaturen jazik treba da se ustanovat onie formi od centralnite govori {to vo najgolem stepen }e gi povrzat site na{i govori i }e bidat lesno priemlivi za lu|eto od site na{i krai{ta.

- Vo makedonskiot literaturen jazik treba do najgolem stepen da se izrazi negovata narodna osnova. Re~nikot na literaturniot jazik da se zbogatuva so zborovi od site na{i dijalekti, da se izgradat novi zborovi so `ivi nastavki, i samo kolku {to e potrebno da se usvojuvaat i tu|i zaemki.

- Makedonskata azbuka da bide sostavena od tolku bukvi kolku {to ima i glasovi vo literaturniot jazik. Pravopisot da se izraboti vrz fonetski principi.

Jas gi po~ituvam ovie principi dotamu do kade {to ne go ograni~uvaat literaturniot tvorec. Spored toa mojot dazik e arhai~en samo za onie koi ne go poznavaat dovolno i makedonskiot standarden jazik. Se razbira upotrebuvam i nekoi zborovi koi bile dolgo potisnati od nekoi tu|i vlijanija taka {to ne mo`ele da se razvijat vo nekoi porazagraneti dejstveni zna~ewa. Nekoi duri is~eznale ili atrofirale samo vo eden neproduktivek lik. Zna~i jas se zalagam da gi obnovime site podgoreni koreni na zaboravenite zborovi.

ANDREEVSKI: Pa, vie vo samoto pra{awe go dadovte i odgovorot. Motivot be{e tokmu toj da ne potpi{uva s# i se{to na {teta na Makedonija. No, negoviot odgovor, za `al, ne be{e upaten do nas. Toj samo go iskoristi na{eto dobronamerno pismo za da se presmeta so nekoi drugi li~nosti koi vo razni kolumni i po razni povodi, ja kritikuvale negovata pogre{na politika. Nie duri i ne go pra{avme kako stana najbogat ~ovek bez nieden den rabota. Mo`ebi zatoa i ne spomena deka na{ata dr`ava e pretvorena vo xade za {verc na cigari, droga, oru`je i prostitucija. Nikade ne progovori kako uspeaja nekoi negovi unikatni ministri Ohridskoto Ezero da go proglasat za privatna svoina, nasledena od nivnite babi. I da go prodavaat kako da se raboti za {i{ence "krstena voda". A deka ova Ezero e navistina krstena voda (bez navodnici), ni svedo~i i eden golem broj na endemski `ivotinski svet, koj se za~uval blagodarenie tokmu na taa voda koja nikoga{ ne staree. A tie se obidoa i nea da ja prodavaat zaedno so fabrikite, rudnicite, bankite, po{tata, istorijata, obrazovanieto, jazikot i, ako sakate, na{eto mentalno zdravje. I kako {to napi{a eden luciden novinar: "Ni{to ~udno nekoe utro site da se razbudime prodadeni".

Poznato e deka kaj {to ima siva ekonomija, tamu e instaliran i kriminalot. Sivata ekonomija e uslovena od golemata bezrabotica, a kriminalot e samo nejzina posledica. No, paradoksot e vo toa {to najgolemite bosovi na tie kriminogeni dejstva se najbogatite lu|e vo ~ii race, istovremeno, e i dr`avnata vlast. I gledajte ~udo od edna strana se sproveduva nekakva srame`liva denacionalizacija, a od druga - beskrupolozna nacionalizacija. Mo`ebi toa e i edinstveniot agens {to ja odr`uva ovaa koalicija.

ANDREEVSKI: Nezadovolstvoto be{e pove}ekratno, no i novoto zdru`enie ne profunkcionira onaka kako {to go zamisluvavme. Ostana samo na ideja. Zatoa jas ve}e odamna ne sum ~len ni na ednata, ni na drugata pisatelska asocijacija. Mislam deka sekoj esnaf treba da go za{tituva tvojot trud, tvoite prava i tvojot socijalen status. No, toa na nieden plan ne se ostvaruva. Od druga strana, jas sekoga{ sum se ~uvstvuval nezavisen i toa be{e pri~inata da gi napu{tam i ednite i drugite.

ANDREEVSKI: Nemam komentar, no imam nekolku preporaki: da go nau~ime jazikot na gluvonemite, na proverenite gestikulacii, da staneme pantomimi~ari ili, vo kraen slu~aj, da se slu`ime so nekoj posofisticiran onomatopejski jazik.