OBJASNUVAWE ZA TERMINOT "VARVARI"

Go pro~itav pismoto od g. \or|i Tipovski od Kanada, objaveno vo brojot 342 na "Makedonsko sonce" i vo najgolem del se soglasuvam so istoto. Sepak, mislam deka negovata negativna ocena za arhiepiskopot Stefan ne e to~na. Arhiepiskopot Stefan e makedonski patriot i dejstvuva onolku kolku {to mu dozvoluva objektivnata sostojba okolu nego. Barem zasega e taka.

No, povod za ova moe javuvawe e delot od pismoto vo koe po~ituvaniot g. Tipovski dava svoj komentar za terminot "varvari" (barbari). Toj tvrdi deka ovoj termin etimolo{ki zna~el: "ugnetuva~ i porobuva~". Vakvoto tolkuvawe e neprifatlivo poradi slednite pri~ini.

Kako prvo, Makedoncite bile narekuvani kako "varvari" (barbari) od strana na Helenite u{te daleku pred da gi okupiraat gr~kite teritorii. Najgolem dokaz za ova e izjavata na Grkot Razimah, koj gi narekol Makedoncite kako "barbari" u{te vo 5 vek pred Hrista. Vo svojot govor za Larisjanite, Razimah go narekol makedonskiot kral Arhelaj kako "barbarin" vo odnos na Grcite Larisjani. Da potsetam deka vo toa vreme, ne samo {to nitu eden Grk ne se nao|al pod makedonsko ropstvo, tuku duri bilo i obratno - Grcite imale svoi kolonii na makedonskiot breg (koi podocna Filip Vtori gi uni{til, a nivnite `iteli Grci gi iselil od Makedonija).

Ponatamu, poznato e deka kako "varvari" (barbari) Grcite narekuvale i drugi narodi (a ne samo Makedoncite), iako so nekoi od ovie narodi nikoga{ ne vojuvale, nitu pak, koga i da e, se nao|ale pod nivno ropstvo. Ottamu, stavot {to go zastapuva d-r Nade Proeva za etimologijata na ovoj termin e najprifatliv. Vpro~em, toa ne e nejzin stav, tuku toa voedno e i stav na mnozina seriozni istori~ari {irum svetot, koi tokmu ovoj podatok go koristat vo svoite pi{uvawa kako argument pove}e vo vistinata deka Makedoncite ne bile nikakvi Grci. (Vo moite prethodni napisi dadov podetalni objasnuvawa okolu seto ova).

"[TULOVIOT" UNIVERZITET I BORDOT

Nie, vrabotenite vo Srednoto zemjodelskoto u~ili{te "Mo{a Pijade" od Tetovo, sledej}i gi aktivnostite okolu zapo~nuvaweto so rabota na "[tuloviot" univerzitet vo Tetovo, zapla{eni za na{iot opstanok pred s# se zapra{uvame dali imate i malku sovest za da bidete ~len na Nacionalniot bord, ~ii imiwa na ~lenovi gi objavi deneska vesnikot "Makedonija denes".

Dolgogodi{noto postoewe na ovaa obrazovna institucija i nejzinoto mnogu uspe{no rabotewe e plod na nesebi~noto na{e anga`irawe okolu razvivaweto na site dejnosti vo ova u~ili{te. Za vakviot anga`man ja dobivavme samo skromnata nastavni~ka plata, za razlika od Vas koj kako profesor na takanare~eniot tetovski univerzitet, vakvata plata ja primate za samo nekolku ~asa.

Zatoa se pra{uvame kade e Va{ata sovest, gospodine Gligorovski, koj kako ~len na nekoga{ "najmakedonskata" partija, a sega ~len na Nacionalniot bord na "[tuloviot" univerzitet, da se soglasite so zafa}awe i uni{tuvawe na 30 hektari plodno zemji{te na ova u~ili{te, so {to i direktno se zagrozuva opstanokot na ova u~ili{te, a i na{ata egzistencija i egzistencijata na na{ite semejstva.

Ili pak za Vas sintagmata "semejna egzistencija" ne postoi, bidej}i Vie sega, kako ~len na Centralniot komitet na VMRO-DPMNE, ovie raboti gi gledate od viso~inata na koja se izdignavte za samo dve godini.

Sigurno deka ne mo`ete da gi vidite na{ite problemi, zatoa {to ste pretsedatel na Upravniot odbor na Telekomot, ~len na u{te nekolku upravni odbori, so {to ostvaruvate primawa od nekolku iljadi marki mese~no.

So ovoj na{ revolt sakame da Ve pokolebame vo Va{ata ideja da se uni{ti Zemjodelskoto u~ili{te, a za izgradba na "[tuloviot" univerzitet iznajdete drugo zemji{te, koe i vo tetovsko go ima.

TIE YIRKAA, SEGA NIE

Od osamostojuvaweto katadnevno vodam dnevnik. I naj~esto dnevnikot mi se pe~ati vo provladinite mediumi, a ne{to podocna i vo privatnite vesnici koi mnogu se namno`ija.

Vo "Ve~er" na 25. 08. 1993 godina od pismoto "Nikoj ne otstapuva" }e citiram samo del od moite opservacii.

"Na 10.08. vo 12,20 ~asot prisutni 56 pratenici. Za kvorum nedovolno. Se ~eka nekoj da se vrati od odmor. Taka be{e i nekna. Borba za 61 pratenik"

"Izborni zakoni srede avgust. Za ~udo so golemo mnozinstvo prifateni i toa da se stori po itna postapka. I pak neizvesno".

"Eden pratenik predlo`i vladata da gi povle~e nacrtite za da se sozdade uslov za dogovor. Vladata ne misli taka. Ne otstapuva. OPOZICIJATA YIRKA OD VRATATA ZA DA VIDI DALI KOALICIJATA ]E SOBERE 61 PRATENIK, A POTOA I TAA DA VLEZE VO SALATA. Amandmani premnogu. I novi se podgotvuvaat od opozicijata koja veli deka vladiniot nacrt ne obezbeduva ~esni izbori".

I po sedum godini imame identi~na slika i prilika vo Sobranieto na R. Makedonija. Edinstvena razlika e taa {to toga{nata opozicija sega e vo pozicija, a toga{nata pozicija e opozicija. Edinstveno spikerot e ist - gospodin Stojan Andov. I toga{ i sega }e ima maki da obezbedi kvorum. Treba da gi privoli tie {to yirkaat da vlezat vo salata.

A nie gra|anite imame podolgo pametewe i dobro gi poznavame i tie {to se na vlast, i onie koi sakaat da bidat povtorno.

I yirkaweto e sozrevawe na demokratskiot proces.

Porano tie yirkaa, a sega nam ni e redot.

PO PAT ODAM NA ZAPADOT

Ne od v~era Makedonecot po koj znae koj pat sam za sebe postavuva pra{awe: kakov li narod i ~elad sme nie i }e ima li lek spored receptot {to ni se prepi{uva i prepora~uva. Od mnogute lekari i nadrilekari, koi samite si se narekuvaat pospecijalisti od nas Balkancite, koi nikako da si priznaeme deka s# u{te }e ni treba vreme za sozrevawe i prifa}awe na nivnite medikamenti.

Mnogupati od Zapad sega, vo poslednite godini po osamostojuvaweto i voveduvaweto na pove}eparitskiot sistem, ni velat {to li vi be{e potrebno po vojnata od 1945 da vovedete nekakov si ve{ta~ki sistem, socijalizam - komunizam, tuku vedna{ po vojnata da si po~navte so na{iot zapaden, kapitaliti~ki sistem za sega da si nemate porodilni maki i zatoa sega neka vi e, u~ete od nas, a kolku }e nau~ite vremeto }e poka`e.

Si se osamostoivte, si voveduvate pove}epartiski sistem, si izbravte zakonodaven dom, si izbravte vlada so pove}e od kolku {to e potrebno ministerstva, si donesuvate nekakvi si zakon~iwa, i si raspravate so dopolnitelni pra{awa i izmisluvate jalovi sostanoci bez da vroduvaat plod i rezultati, a vremeto si izminuva.

Od druga strana si glasate i izglasuvate lica, parlamentarci od razno-razni zanimawa i struki, koi vo organite i telata mesto da raspravaat stru~no, kvalitetno, zrelo, ~estopati se otsutni, i ako se prisutni dremat, ili ~itaat nekoe vesni~e, pa komentiraj}i me|u sebe, bez da slu{aat {to se diskutira od govornicite ili pak da predlo`at ne{to stru~no i kvalitetno za dr`avata, odnosno narodot koj utre }e go prifati i pozdravi za dobroto na site, ili pak }e si predlagaat zakon~iwa za da bidat ve~no privilegirani so prateni~ki plati, zbogatuvaj}i se kako bogovi, bez da povedat smetka, a kako }e `ive utre narodot. Alal neka im e, a dali utre }e dadat ot~et za nivnite prihodi i rashodi pred narodot koj gi izbral i nazna~il ne e va`no. A{koslum.

A dali e taka na Zapad i toa ne e za niv va`no. Izgleda va`no e {to poskoro da re{at samite za sebe, neosnovano da se zbogatuvaat, a ako utre pukne, sigurno prvi }e gi fa}aat avion~iwata za stranstvo so karta vo eden pravec.

Bravo na voda~ite koi{to narodot gi izbra. Nema {to. Neli e uspeh da go podeli{ narodot, potoa da mu svrti{ grbot, da go klasificira{ na gospoda enormno bogati i raja, bednici koi u{te od denes mislat kako }e pre`iveat utre.

Ne slu~ajno e i samiot naslov. Koj pat odam. Koj pat da fatam, a koj toa go misli, i toa ne e te{ko da se odgovori, bidej}i koga `abata videla kako kowot diga noga za da go potkovat mislej}i deka toa e lesno i taa ja dignala nogata.

A nie po koj pat }e fatime, nema da bide ni malku enigma so uzdite koi ni visat na vratot. Si go baravme, }e si go gledame, da na re~am - trpime, odnosno }e morame da se snao|ame kako {to znaeme i umeeme, bidej}i kako si drobime, taka i }e si srkame. A za toa koj kolku se zbogatuva i koj kolku osiroma{uva, nema potreba da uka`uvame, lelekame, a nema potreba ni za standardot i prosekot na primawata da se potsetuvame. Se e jasno i ~isto kako solza, a toa samo }e se konstatira i obelodenuva, a dali }e se obelodenuvaat bogatstvata i neosnovanite zbogatuvawa na narodnite izbranici i ~elnici, toa }e si ostane neli - slu`bena, delovna i ne znam kakva tajna.

Na krajot i pokraj prisutnite te{kotii, Makedonecot so svojata `ilavost i izdr`livost s# }e pre`ivee. No, treba da se ima predvid deka na s# ima kraj i merka, do kade e granicata, pa bilo da e vidliva, nevidliva ili samo zamislena. Socijalnata strana, nevrabotenosta, }e ni bide te{ka i neizle~iva bolest u{te dolgo vreme ako rabotite vaka prodol`at. Treba da bideme sigurni deka ni zapad nema da ni ja re{i, ami od vreme na vreme }e si pomisluvame koj pat da fatam, koj pat da trgnam peej}i, no so glas {to nadaleku nema da se ~ue. A dali glasot }e go ~ujat narodnite izbranici e pra{awe na koe i tie ako ne denes, utre sigurno }e treba da go slu{nat za da ne bide docna, bidje}i makite narodni se i nivni maki od koi nema begawe.