PRESUDATA KAKO DIPLOMA

Nie bevme ~lenovi na edna grupa koja se bore{e za samostojna obedineta Makedonija. Nie baravme, dodeka Makedonija da se zacvrsti i da zastene na "zdravi noze", da bide pod za{tita na edna od golemite sili vo daden moment, od Amerika. Vo 1991, 1992, 1993 godina, ovaa ideja {to nie sme ja nosele u{te od 1947 godina, gospodinot Gligorov ja prisvojuva za eden del i bara za{tita od Amerika. Toa zna~i deka nie u{te kako deca vo odnos na nego predni~ime so taa ideja. Vsu{nost, taa ideja postoe{e i pred 1947 godina, zatoa {to nie imavme aktivnosti i pred toa za {to i bevme zatvoreni vo spomenatata godina. Osuden sum vo 1947 godina na 2 godini zatvor. Po osloboduvaweto me tretiraa kako neprijatel, {to ne e to~no. Ne sme bile neprijateli na makedonskiot narod. Nie stihijno sme se grupirale kako nositeli na idejata za obedinuvawe na Makedonija vo edna celina i taa da bide pod za{tita na nekoj me|unaroden faktor, vklu~uvaj}i ovde i nekoja golema sila kako {to be{e Amerika. Vo dosieto pi{uva "i primal i izvr{uval postaveni zada~i". Nie si gi rasporeduvavme zada~ite me|u sebe, ne sme primale zada~i, nie me|usebno se dogovaravme. Ne primavme zada~i, tuku sami si gi postavuvavme. Na{ite aktivnosti bea naso~eni kon omasovuvawe na na{ata grupa, a vo interes na idejata koja ja nosevme. Idejata im ja objasnuvavme na drugite koi ne bea vklu~eni vo grupata. Ja objasnuvavme celta, nekoi organizacioni pra{awa, rasturawe na letoci. A dali na{ata aktivnost e van~omihajlovisti~ka, mo`ete sami da pro~itate od prilo`enoto pismo do "g. direktor", objasnuva gospodinot [alamanov.

Gospodinot [alamanov veli deka tie kako deca nemale mo`nost ni od kade da pro~itaat za istorijata na Makedonija, pa i za idejata na Van~o Mihajlov, nitu pak bile na takva vozrast za da imaat kakvi bilo soznanija od taa oblast. Edinstvenoto ne{to za {to se borele bila Makedonija. U~estvuval vo rasturawe na letoci so sodr`ina protiv postojniot re`im i bil kako i site negovi soborci za ru{ewe na SRJ, t.e da se raspadne SRJ i da dobieme sopstvena dr`ava i sopstven razvoj. No, se razbira, ne odbegnuvaj}i ja sorabotkata so site sosedi. I toa sorabotka na praveden na~in, vo koja }e imame interes i nie i tie. No, tie sfa}awa kako ideja denes se pooformeni so ogled na godinite koi pominale i soznanijata koi{to gi dobile. Nivnite aktivnosti po izleguvaweto od zatvorot u{te pove}e prodol`uvaat.

Za rakovoditelite na zatvorot, g. [alamanov veli:

Gospod da gi prosti tie {to si zaminaa od ovde, no nemam zborovi za opi{uvawe na torturata. Vie ste slu{nale od pove}e lu|e. Torturata se vr{e{e ne samo vo Idrizovo, tuku i vo Centralniot zatvor, pa vo [amac - Saraevo itn. Podobro e da ne se se}avame kakvi bea torturite i {to poskoro da se zaboravat, za malku od malku da ja zaboravime omrazata. Po izleguvaweto od zatvorot, torturata ne samo {to prodol`i, tuka se zajakna. Polesno se `ivee{e vo zatvorot, otkolku `ivotot {to go `iveevme po zatvorot, zatoa {to vo zatvorot ve}e go znaete koj vi e protivnik. Nadvor vie ne znaete koj vi se podmetnuva. Trpevme torturi, opasnostite postojano n# demnea. ]e izlezete od doma, a ne znaete dali }e se vratite. Roditelite pri sekoe va{e izleguvawe se prostuvaat od vas, kako da nema pove}e da ve vidat, a toa im se ~ita{e vo nivnite pogledi. Postojano ve sledat. Zatoa jas velam podobro da se zaboravat tie raboti, ako mo`e da se zaboravat. Me|utoa, te{ko deka nekoj mo`e toa da go zaboravi, zatoa {to site nie nosime psihi~ki posledici i ne samo toa. Ako ne se uni{teni dokumentite od toa vreme, mo`e da se pro~ita kako se sostavuvani spisocite za licata koi treba{e da bidat otstraneti, pa i likvidirani. Seto toa e nezamislivo. Kako ~ovek e sposoben za takvi metodi na maltretirawe na drug ~ovek, pa makar bil i neprijatel. Jas samo }e vi re~am koga istorijata }e gi sobere site podatoci, }e vidi kakov bil toj sistem. Sistem koj na vakov na~in go polo`il ispitot, nikoga{ da ne se povtori. No, se razbira, imalo i ubavi raboti, raska`uva g. [alamanov i dodava:

Za Zdru`enieto "Radko" toj veli deka ne go pro~ital Statutot. No, objasnuva deka kako {to postoi Zdru`enie na Srbite, mo`e da postoi i Zdru`enie na drugite nacionalnosti i dodava:

Kodo{ite [alamanov gi narekuva "malite kodo{i". Treba da se osudat metodite za sozdavawe na kodo{kiot sistem koj go izmisli toga{niot re`im.

Koga na gospodinot [alamanov mu go postavivme pra{aweto za Predlog - zakonot za rehabilitacija na progonuvanite i za bri{eweto na presudite, toj nam ni go postavi pra{aweto {to podrazbirame pod poimot rehabilitacija i odgovori:

Toj pove}e te`i kon odredeni priznanija i prava, a se razbira i materijalna poddr{ka za onie na koi im e zagrozena egzistencijata. Na na{ata konstatacija deka e sramota lu|eto koi se borea za makedonskata kauza da se najdat vo bedna materijalna sostojba, [alamanov odgovori deka za toa treba da pra{ame nekoj drug i dodade:

Gospodin [alamanov ni raska`a za svoite istomislenici, za \or|i Jarmov, za Boris Belev, Mirko Pecev, \or|i Kosturanov, Stevo Top~ev. Toga{niot sistem sozdade izvr{iteli da ubijat pet prekrasni mom~iwa.

Tamu lu|eto od dale~nata 1946 - 47 godina koi odea po ovie pati{ta, vo sopstvenata sredina, ili pak nivnite deca pretstavuvaa avtoritet. Ne avtoritet so silexistvo, tuku avtoritet so dobar odnos, dobro u~ewe, po~ituvawe, da ne re~am tie bea lu|e elita vo svoeto odnesuvawe, ne po bogatstvo, tuku po drugi karakteristiki, so ogled na u~eweto, primerniot odnos, veli g. [alamanov.

Bidej}i toj dobro gi poznava{e ovie mladi lu|e, a so ogled na {pekulaciite, go pra{avme kakvo bilo nivnoto nacionalno ~uvstvo, a toj ni odgovori: Site ovie mladi lu|e bea makedonski patrioti i nivnoto nacionalno samo~uvstvo be{e makedonsko i nikakvo drugo. Vo odnos na vrhovizmot, se proiznesuvam deka vakvite idei od kade i da doa|aat, smetam deka se podednakvo opasni za Makedonija.

Gospodinot [alamanov ni raska`a kako od politi~ki pri~ini bile isklu~eni od gimnazija i rasprsnati niz Makedonija. Me|u niv bile i Qup~o Top~ev vo Ohrid, @ivko Kosturanov vo [tip, Stojan Tereziev vo Ko~ani, Kiril Basev vo Kumanovo, Tome [alamanov vo Bitola, pa vo Kavadarci. Za tvrdewata deka dene{nata VMRO - DPMNE samo go zloupotrebuva imeto VMRO, [alamanov veli:

Jas sum pripadnik na VMRO - DPMNE. Programata na VMRO - DPMNE mi be{e najbliska do moite sfa}awa {to gi imav u{te od 1947 godina. Ne mo`am da gi prifatam programite na drugite partii, zatoa {to tie se distanciraat od moeto osnovno sfa}awe svrzano za Makedonija, za toa kako taa }e se razviva. Mene mi e mnogu `al {to Makedonecot kon Makedonecot se odnesuva onaka kako {to se odnesuva. Partiite za osnovnite postulati treba da se razberat i po pat na konsenzus da gi utvrdat. I, se razbira, da gi prifatat osnovnite postulati, postulatite za postoeweto na Makedonija kako dr`ava i na Makedoncite kako narod, da najdat vrz tie osnovi zaedni~ki jazik i stav. Po osnova na razvojot na idejata neka se podvojuvaat.