STRA[NA OFANZIVA NA BUGAROMANSKATA PROPAGANDA BEZ GOLGOTA NEMA VOSKRES

Nie bevme ilegalna organizacija so vmrovski postulati koja e formirana vo 1938 godina od strelaniot na{ lider Trajko Popov i Borislav Gradi{ki. Organizacija se vika{e Makedonsko nacionalno dvi`ewe "Bunt". Nie ne sakavme, a i ne treba nikoj da go zloupotrebuva imeto VMRO, i zatoa dvi`eweto ne go krstivme VMRO. Nemavme pravo taka da go krstime. No, nie sme so VMRO-ski ideali, objasnuva Ga{ev za svoite ideali za samostojna Makedonija.

Po nivnoto zatvorawe nastanal eden bunt kade {to makedonskata nacionalna kauza do`iveala edna renesansa sprotivstavuvaj}i se na jugoslovenskoto re{avawe na makedonskoto pra{awe.

Nie bevme zadoeni so edna edinstvena ideja za samostojna obedineta makedonska dr`ava, dr`ava na makedonskiot narod, a makedonskiot narod so nacionalna makedonska svest. Toa e taa definicija koja treba da bide postulat na sekoj Makedonec, postulat na sekoja politi~ka makedonska opcija vo ovaa dr`ava. Na{ite kazni bea so tendencija da se uni{ti srcevinata na makedonskata nacionalna kauza i taa ideolo{ka presuda, osven li{uvawe od sloboda, be{e li{uvawe so te{ka prisilna rabota. Toa se slu~uva{e vo vremeto na eden totalitaren re`im t.e. da se raboti s# dodeka ne se umre. Osven toa, ima{e i eden ideolo{ki del od presudata, t.e gubewe na gra|anski i politi~ki prava na odreden broj godini po izdr`uvaweto na kaznata. Se vr{e{e neverojatna tortura. Toa bea kopii od stalinisti~kiot re`im i eden vid Sibir. Idrizovo be{e Sibir na Balkanot. Torturata be{e smrtonosna. Se ubivaa lu|e na najbezobrazen na~in za vreme na izdr`uvawe na zatvorskite kazni. Torturata vo edna druga forma trae{e i po izleguvaweto od zatvorot, raska`uva g. Ga{ev za svoite zatvorski denovi.

Vo toj period niz idrizovskite kazamati g. Ga{ev i negovite istomislenici se sudrile so zatvorenicite bliski na idejata na Van~o Mihajlov, koi za vreme na bugarskata okupacija se stavile na bugarska strana i bugarskata okupacija ja ~uvstvuvale kako navodno osloboduvawe na Makedonija.

Makedonija, fanatizirani Makedonci so makedonska nacionalna misla i makedonska nacionalna svest. Zatoa, bugarskata propaganda deneska saka da stavi znak za ednakvost me|u tie sudeni sorabotnici na bugarskiot okupator i ovie sudeni za samostojna Makedonija, deka navodno site bile za bugarskata kauza. Toa e laga i toa mora da se ras~leni. Nie sudenite za ovaa kauza sme nivni sprotivstavenici i sme od drugata strana na barikadata. I denes se sprotivstavuvame na takanare~eni "radkovisti" i taa vrhovisti~ka -bugarska opcija, objasnuva g. Ga{ev.

Po izleguvaweto od zatvorot tie bile povle~eni vo dlaboka ilegala za da nema konfliktna situacija. No, dlaboko vo nivnite srca idejata za samostojna Makedonija traela i so evocirawe na spomenite tie go odr`uvale duhot na nivniot ideal.

[to e toa samostojna Makedonija, se pra{uva g. Ga{ev i odgovara: S# dodeka ~ovek ne ka`e deka samostojna Makedonija e dr`ava na makedonskot narod, toe e tabu -tema. Tuka se krie antimakedon{tinata i vo taa konotacija treba da se spomene deka bugaromanskata propaganda, koja e zarodena pred dva veka, e vo stra{na ofanziva, a da ne zboruvame od Egzarhijata navamu. Seto toa e da se doka`e deka ovde na makedonskata zemja nema Makedonci i makedonska kauza, deka nie sme Bugari. Vo taa konotacija toga{nite lu|e, kako i nie denes, za niv ne sme avtohtoni i avtenti~ni Makedonci, tuku izmislena nacija. Taka, Bugarite operiraat so terminot makedonizam. Za niv site Makedonci koi `iveat vo Makedonija se ~uvstvuvaat makedonisti.

Toj veli deka terminot makedonizam e izmislena teorija na Bugarskiot nacionalen institut koj `ivee i raboti pod zakrilata na bugarskata Vlada (demokratska) i od nea e finansiran. Institutot sekoja godina izdava publikacii za da poka`e deka makedonistite se Makedonci koi ja prifatile srpskata kauza, za da mo`at Srbite podobro da gi asimiliraat "makedonskite bugari" i deka Srbite izmislile makedonska nacija, a nie taa propaganda vo toa vreme sme ja prifatile, t.e sme stanale Makedonci so tendencija da postaneme Srbi. Na Makedoncite ne mo`e direktno da im se inputira deka se Srbi, toa odi postepeno, t.e. spored Bugarskiot nacionalen institut Makedoncite se vo faza na posrbuvawe.

No, g. Ga{ev dodava:

Nie nemame nikakva vrska so bugarskata etnogeneza. Nezavisno {to nekoj saka da ka`e deka na{ite predci velele deka se Bugari, sobirale bugarski vesnici, toa ne ja menuva su{tinata, iako nekoj rekol deka se ~uvstvuva Bugarin ili Srbin. Nie znaeme deka Gligor Prli~ev "Serdarot" go napi{al na gr~ki jazik. Toa e rezultat na propaganda, zatoa {to pred 1870 godina do Egzarhijata, makedonskata crkva bila pod Gr~kata patrijar{ija. Tamu lu|eto se {koluvale i ja prifatile taa kultura. [to }e se slu~e{e ako nie ostanavme pod jurisdikcija na Grcija? Site }e bevme Grci. A ako srpskata okupacija ostane{e od 1918 godina, }e bevme Srbi. Propagandata gi dele{e Makedoncite. Nie nemavme institucii, od druga strana naciite vo svetot se stari 200 godini. Goce Del~ev velat deka bil Bugarin, zatoa {to bil u~itel vo bugarsko {kolo. Pa nie sme nemale makedonsko. Toj u~el egzarhija, zatoa {to taa od Otomanskoto carstvo dobila pravo da gi formira site crkvi. Site na{i predci ja poddr`uvale taa kultura. No, toa nema vlijanie vrz etnogenezata. Vo etnogenezata stoi na{eto makedonsko minato. Makedonskata nacija proizleguva od edna simbioza na anti~ki Makedonci so me{awe na makedonskite slavjani. Zna~i, Anti~ki Makedonci i Slavomakedonci, nezavisno {to nekoj mo`e intimno da se ~uvstvuva kako Bugarin. Bugarskata etnogeneza ka`uva deka Bugarite se simbioza na anti~kite Trakijci me{ani so Slavobugari i Bugari od mongolsko - tatarsko pleme. Denes se pravat manifestacii za MPO, a se znae {to e MPO. Jas bev vo zatvor so Jordan ^katrov koj e bugaroman koj go formiral MPO i "Makedonskata tribuna". Toj mi veli: Ga{ev, nemoj da se zanesuva{, ako ne si Bugarin, ti si komunist ili si srboman, treto nema. Sega nie }e ka`eme deka MPO, ~ij vesnik izleguva na bugarski jazik, se bori za makedonskata samobitnost, {to ne e vistina. Pred 30 - 40 godini ovde imalo tendencija da se napravi jugoslovenska nacija. Fala bogu {to ne se slu~i titoizmot, zatoa {to nie }e bevme Jugosloveni.

Pred pluralizmot lu|eto bile pod diktatura. Nikoj ne se najde, nitu pak dr`avata, da napravi edna analiza {to se slu~uvalo vo totalitarizmot i so makedonskiot narod vo Makedonija.

Nie ne napravivme ni{to za ovie deset godini za da vidime {to se slu~uvalo vo Makedonija vo poslednite ~etirieset godini. Denes toa nekoj non{alantno saka da go nadmine i da mu frli pepel, pa da ka`e deka pluralizmot koj dojde i ova nacionalno do`ivuvawe e kontinuitet na poslednite ~etirieset - pedeset godini. Toa ne e vistina. Ne mo`e nie da bideme kontinuitet na edna tu|a opcija i na diktaturata na proleterijatot. Toa e ve}e politi~ka dimenzija. Ne mo`e da bideme kontinuitet na jugoslovenstvoto, za{to ovdeka se vode{e politika Makedoncite da stanat Jugosloveni. Nikoj toa dosega ne go proanalizira. Ne stanuva zbor za revan{izam na ona {to se slu~uvalo pred pedeset godini. Vo ovoj totalitarizam se ubivalo, se kradel imot, se terorizirale lu|e. Ovde se upropastila istorijata, toa e upropastena nacija. Nie treba da ocenime koj e vinoven i koj treba da dade ot~et za toa. Ne zagovaram nikakov totalitarizam i revan{izam. No, nekoj mora politi~ki, istoriski i krivi~no da odgovara. Denes dojdovme do situacija: bilo {to bilo - pominalo. Dojdovme do pluralizam i kako doa|a{e pluralizmot, Komunisti~kata totalitarna partija, koja ovde be{e pedeset godini, dojde na ~elo na pluralizmot. Toa e non-sens, toa ne mo`e da se slu~i. Sekade vo svetot koga }e padne totalitarniot re`im, gorniot e{alon mora da sleze od politi~kata scena so svoite nedela, objasnuva g. Ga{ev.

Toj veli deka ne mo`e da se slu~i site lu|e da imaat isto mislewe. No, onie {to ne mislele taka bile zatvorani. Vo Izdrizovo napravile golem zatvor, ne za obi~nite kriminalci, tuku za onie koi se progonuvani za makedonskata kauza.

E sega, tuka po~na ne{to da se pravi. VMRO - DPMNE sega saka da ka`e deka e najnacionalna partija i deka tie denes se najgolemi patrioti, dodava g. Ga{ev.

Na Kongresot na VMRO - DPMNE e donesena Deklaracija kade se veli deka DPMNE }e se zalaga za bri{ewe na presudite na sudenite lica za makedonskata nacionalna samobitnost za da im se vrati statusot na nesudeni lica.

Jas bev eden od onie koi `estoko se sprotivstavija, iako ne naidov na potkrepa. Jas ne se pla{am. S# u{te ne sum go otvoril moeto dosie i nemam namera. Nikoj ne e zadovolen od dosiejata. Vo nego mo`at da se najdat sevozmo`ni gluposti, no politi~kata su{tina ne mo`e. Nekoj e gonet trieset - pedeset godini i mu se dava dosie od iljada stranici, a vnatre nema ni{to. Lu|eto se razo~arani. Ima pet-{est iljadi dosieja. Sistemot bil takov vo sekoja ku}a moralo da ima kodo{, ~ovek na policijata. Kojznae za ovie deset godini koj u{te ne buri~kal vo dosiejata. Jas se zalagam radikalno da go otvorime golemoto dosie. Koga toa }e se otvori, ovie drugite }e bidat bespredmetni, zatoa {to vo golemoto dosie }e najdeme mnogu posu{tinski odgovori, otkolku da re~eme, kako {to e vo sega{nive dosieja, kade na primer mo`e da pi{uva deka Ga{ev na nekoja slava go opcul Tito. Da se otvori vakvo dosie, da se govori na nau~en simpozium, neka dojdat eksperti, lu|e prakti~ari od ednata i drugata proviniencija, da se otvorat tabuata. Nie znaeme deka za vreme na NOB 1941 godina ne se znaelo koj e Tito, {to e Internacionalata, {to e Kominternata, tuku tie velea: Nie treba da se borime protiv bugarskiot okupator, mo`e treba{e pred toa da se borime protiv jugoslovenskiot. Kumanovskiot, Prilepskiot odred ja ima{e makedon{tinata vo sebe, ne sakam da im go odzemam toa pravo deka ne bile Makedonci, no sega se postavuva pra{aweto koj ni ja stavi uzdata ovaa makedonska kauza da dobie edna druga opcija. Koj go napi{a Manifestot na Glavniot {tab vo 1943 godina kade {to pi{uva deka na{ata istoriska idnina i realnost e Jugoslavija, a makedonskiot narod dvaeset i tri godini bil rob na taa Jugoslavija. Koj ja naso~i makedonskata kauza deka NOB treba da se vodi od makedonski pozicii, deka treba da sorabotuvame so jugoslovenskite antifa{isti, veli na{iot sogovornik.

Ga{ev tvrdi deka nie Makedoncite treba{e da imame svoja NOB centralizirana so Glaven {tab bez nikakva jurisdikcija, a ne Makedonska komunisti~ka partija vo sostavot na Jugoslavija.

Toga{nite ~elnici od vlasta & napravija pakost na Makedonija. NOB neka se vode{e so nacionalna kauza, pa neka be{e i [arlo, }e imavme 50 godini komunisti~ko vladeewe ovde. No, Makedonija }e be{e samostojna dr`ava so makedonska nacija i koga }e dojde{e pluralizmot, nie mo`e samo bajrakot }e go smenevme, imeto }e ni ostane{e kako {to toa go napravija evropskite zemji, imeto ni go smenija, konstatira gospodinot Ga{ev.

Spored nego, ASNOM ne ja otslika `elbata na makedonskiot narod, oti toj iskonski ima{e pravo da se bori za samostojna dr`ava. G. Ga{ev se pra{uva:

G. Ga{ev objasnuva i deka vo noemvri 1943 godina, AVNOJ re{il Makedonija da bide sostaven del na taa nova Jugoslavija, da se pravi sojuz na dr`avi:

G. Ga{ev dodava: Nie na Tito mu bevme zalak za potkusuruvawe, vo zavisnost od toa kako }e se dvi`i politikata na Jugoslavija vo odnos na iseleni~kata vlada, {to }e ka`e Anglija, nie bevme rezerva. Dali }e ima makedonska dr`ava, Tito n# dr`e{e vo rezerva. Zo{to i koj izmisli eden "bauk" da gi progonuvaat lu|eto koi bea protiv Tito.

Po nekoja slu~ajnost Ga{ev bil izbran za ~len na Odborot za odbele`uvawe na 100 godini od VMRO na {to toj bi dodal i 100 godini borba za ostvaruvawe na ideite za samostojna i suverena dr`ava. Bidej}i, osven negovoto ime i prozai~niot zbor penzioner, nemalo nikakvi drugi generalii, toj stanal i se pretstavil:

Sega se zagovara nekakva rehabilitacija za da se amortiziraat rabotite.

Nam ne ni treba rehabilitacija zatoa {to istorijata samo ja potvrdi na{ata narodno makedonska realna opcija. Od kogo sega nie da barame rehabilitacija i {to e toa rehabilitacija? Treba li da ka`am deka sum nevino osuden? Nam na sudenite, za golema `al iljadnici, ne ni treba nikakva rehabilitacija, veli Ga{ev.

Ovie lu|e ne baraat nikakva kompenzacija, zatoa {to za idealot nema cena. Mladosta i smrtta nemaat cena.

Nema koj da mi ja vrati mladosta i ne baram da mi ja vrati, zatoa {to svesno sum vlegol za da umram. Sramota e da baram i da go prodavam idealot. Ima lu|e koi sakaat toa da go izvitoperat, dodava g. Ga{ev.

G. Ga{ev e protiv idejata da im se izbri{at presudite. Toj veli:

Dodeka bile vo zatvor izrabotuvale mebel. Toj potsetuva i deka germanskata Vlada donela Zakon za site gra|ani od Evropa, pa i od svetot, koi za vreme na vojnata bile vo logorite vo Germanija ili Avstrija i drugite zemji koi bile pod Germanija da im se dade izvesna pomo{. Toa, spored nego, ne e kompenzacija. Pomo{ta e vo iznos od 15.000 germanski marki, a ve}e ima i prijaveni lica od Makedonija.

Predlog-zakonot za socijalnite prava na progonuvanite se nadovrzuva, odnosno proizleguva od ~lenot 36 na Ustavot, kade se zboruva deka lu|eto koi se borele za makedonskata samobitnost, ako vo `ivotot se najdat vo edna isklu~itelno te{ka materijalna sostojba ili beda, toga{ dr`avata treba da im pomogne vo socijalna smisla. Negoviot komentar e:

No, toj veli deka onie {to se borele za Makedonija imale par~e zemja. Tie ne se vinovni {to imotot go nasledile od nivnite roditeli.

Nam ni{to ne ni treba, zatoa {to pobedi na{ata opcija za samostojna Makedonija. Sega izbivme na povr{ina, iako sme na opa{kata. Jas zboruvav so Gligorov i mu rekov: Gospoda, Vam vi treba rehabilitacija zatoa {to narodot pogre{no go vodevte. Koj rekol deka na{ata idnina e Jugoslavija, veli Ga{ev.

Denes s# u{te e tabu temata deka vo Skopje vo toa vreme imalo eden takanare~en kazneno-raboten bataljon, sostaven od intelektualci-studenti, koi bile protiv komunizmot. Tie rabotele najte{ki raboti.

Ga{ev bara Sobranieto da donese dokument ili Deklaracija so koja }e im se dade po~it, priznanie i izvinuvawe na onie koi se borea za makedonskata samobitnost.