BUGAROMANITE SE VO RAKOVODSTVOTO NA DPMNE I NA MAKEDONSKATA VLADA

Povod za ova pismo e statijata od g. Tome Sekulovski pod naslov "Glaven i (ne)odgovoren urednik" objavena vo rubrikata "Pisma" vo brojot 338 na str. 40 i 41. Najnapred }e ka`am deka g. Sekulovski e vo pravo koga pi{uva deka za vladata (ne samo za ovaa, tuku i za sekoja) treba objektivno da se prika`uvaat ne samo negativnite, tuku i pozitivnite raboti. Vpro~em, vnimatelniot ~itatel na "Makedonsko sonce" }e zabele`i deka ovoj nedelnik toa i go pravi, objektivno informiraj}i gi ~itatelite za s# {to se slu~uva vo vrska so vladata.

Me|utoa, g. Sekulovski mu upatuva kritika na urednikot na "Makedonsko sonce" zatoa {to gi napa|a bugaromanite vo Vladata. G. Sekulovski smeta deka urednikot ne trebalo da bide "zagri`en" za "blagonade`nite", bidej}i navodno "budnosta" na toj plan bila "golema", pa na g. Sekulovski "ne mu se veruvalo" deka nekoj "somnitelen" mo`el da se probie.

Dodeka pogolemiot del od pismoto na Sekulovski e korektno napi{an (bez razlika dali nekoj se soglasuva so negovite stavovi ili ne), vo ovoj va`en segment od pismoto g. Sekulovski kako da "potkleknal", spu{taj}i se na nivoto na malubrojnite braniteli i dodvoruva~i na ovaa vlada, koi i natamu se pravat kako ni{to da ne zabele`uvaat vo odnos na nejzinoto bugaromanstvo, naj~esto pravej}i go toa poradi positni ili pokrupni li~ni interesi (nekoe vrabotuvawe, nekoja povisoka funkcija i sl.). No, da vidime dali i navistina nitu eden "somnitelen" (bugaromanski) kadar ne uspeal da se probie vo na{ata vlada kako {to tvrdi g. Sekulovski. Faktite go zboruvaat tokmu sprotivnoto.

Bugaromanskite kadri uspeaja da se vgnezdat vo samiot vrv na makedonskata Vlada. Da po~neme so premierot Georgievski koj e epicentar na bugaromanstvoto vo Makedonija. G. Sekulovski o~igledno ja nema pro~itano bro{urata na Georgievski objavena vo Sofija na bugarski jazik vo izdanie na VMRO-SMD, vo koja Georgievski pi{uva deka na{ite predci porano bile "Bugari". ^udno e i nesfatlivo zo{to nitu eden novinar dosega go nema pra{ano Georgievski za ovaa bro{ura, koja denes bugarskata kontraizvestitelna slu`ba (otkako prethodno ja prevede na angliski) ja {iri besplatno {irum svetot kako "dokaz" deka visok makedonski politi~ar tvrdi deka Makedoncite porano bile "Bugari". Se nadevam deka g. Sekulovski ne e tolku naiven pa da ne znae deka site ekstremni bugaromanski kadri vo DPMNE (kako doka`ana totalitarna partija), ne mo`ea ni da mrdnat od mesto, dokolku ne bea postaveni od Georgievski na svoite funkcii. Ili da gi spomneme napadite na Georgievski vrz OMO "Ilinden", koi vo celost se poklopuvaat so onie na VMRO-SMD. I ne slu~ajno toj do denes odbiva da se sretne so makedonskite organizacii vo Pirinska i vo Egejska Makedonija. Samo da potsetime deka sorabotkata na nacionalni politi~ki subjekti so svojata matica dr`ava e sosema normalna pojava vo svetot, pa i na Balkanot. Da se potsetime, na primer, deka albanskite partii od RM i od Kosovo redovno odat na konsultacii vo Albanija ili na srpskite partii od Hrvatska i od Bosna, koi odat na konsultacii vo Srbija itn.

Zna~i, ne{to {to e sosema normalna pojava, vo slu~ajot so bugaromanot Georgievski e obratno. Toj kako |avol od krst bega od s# {to e makedonsko, a istovremeno aktivno sorabotuva so bugaromanskata MPO i so VMRO-SMD. Mo`ebi mu e krivo za toa {to Makedoncite vo Bugarija i Grcija ne se ~uvstvuvaat "Bugari" isto kako {to se deklariral i negoviot roden dedo (spored podatocite od popisot vo RM od 1991 godina, {to neodamna gi objavi nedelnikot "Start"). I ne slu~ajno re~isi site pozna~ajni makedonski politi~ki subjekti vo Pirinska Makedonija (iako pome|u sebe ne sorabotuvaat) go obvinija rakovodstvoto na DPMNE (~itaj: Georgievski) za bugaromanstvo. Nim sekako deka treba da im veruvame. Ponatamu, ovde e i finansiraweto na bugaromanskiot nedelnik "Delo", koj od ovaa Vlada dobi ogromni sredstva za da objavuva antimakedonski pamfleti od bugarski istori~ari. Ima u{te mnogu dokazi koi vo interes na prostorot }e gi ostavime za druga prilika.

Koga sme kaj vgnezdenite bugaromani vo Vladata ne smeeme da ja zaboravime i "desnata raka" na Georgievski - Dosta Dimovska. Doskore{niot minister za vnatre{ni raboti, Pavle Trajanov, na TV dade najmalku dve izjavi vo koi jasno i glasno ka`a deka Dosta Dimovska odamna bila registrirana kako doka`an {pion na bugarskata kontraizvestitelna slu`ba. Trajanov ka`a deka ima dokazi za ova, no deka }e gi objavi po padot na ovoj re`im, zatoa {to (so pravo) nema doverba vo instituciite na sega{niot re`im. Dimovska ova dosega go nema demantirano, a nie mo`eme samo da zamislime kolkava {teta pravi na na{ata dr`ava ovoj bugarski {pion, koj vo momentov se nao|a na ~elo na na{eto Ministerstvo za vnatre{ni raboti. Site slu`beni tajni i informacii koi & se dostapni sigurno ve}e se vo racete na Bugarskata kontraizvestitelna slu`ba, taka {to ve}e seriozno e zagrozen bezbednosniot sistem na dr`avata, pa po nejzinoto zaminuvawe, pokraj li~nata odgovornost, }e treba povtorno da se vospostavat i izgradat novi strukturi i vrednosti vo tajnite na bezbednosniot sistem. Za bugaromanstvoto na Dimovska postojat u{te mnogu dokazi koi isto taka }e gi ostavime za druga prilika.

Ambasadorot Dimitrov i {tetata {to toj ja pravi vo svetskata velesila Rusija (kade e ispraten tokmu od DPMNE na Georgievski i Dimovska), ovde nema da ja spomneme. Zamislete si samo kolkava {teta pravi ovoj bugaroman, la`no prika`uvaj}i ja na{ata istorija i identitet vo ovaa velesila. I dali e seto ova slu~ajno? Zna~i, rabotite ne se tolku naivni kako {to gi zamisluva g. Sekulovski. Bugaromanite }e bidat staveni pod kontrola edinstveno otkako }e padne ovoj antimakedonski re`im.

Inaku, to~no e deka treba da se borime i protiv preostanatite propagandi i toa "Makedonsko sonce" zasega uspe{no go pravi, no fakt e deka vo momentov sme najzagrozeni od bugaromanite koi sedat vo na{ata Vlada, isto kako {to za vreme na Jugoslavija Makedonija najmnogu be{e zagrozena od srbomanite.

Vo brojot 338 od "Makedonsko sonce", edinstveniot vistinski makedonski nedelnik ~ij veren ~itatel sum ve}e podolgo vreme, pro~itav dve pisma napi{ani od s# u{te neosoznaeni Makedonci, a se narekuvaat Makedonci.

Mo`ebi gospodata Tome Sekulovski i Ilija Ilievski }e se ograduvaat od slednoto {to }e go ka`am za niv, no pro~itajte gi nivnite pisma i }e vidite deka sum vo pravo.

Prvo, za g. Tome Sekulovski.

Izgleda ste zaboravile kraj Va{eto ime da go stavite i imeto na Va{ata bugaromanska partija DPMNE. Koga malku podobro }e razmislite za napi{aniot uvod "Kraj" od g. Slavko Mangovski }e vidite kolku ne ste vo pravo. Za eden vesnik da izleze vo to~niot den (kaj nas "Makedonsko sonce" go ima u{te vo ~etvrtok, iako stoi deka izleguva vo petok), treba da se podgotvi. A, toa zna~i tekstovite treba da bidat podgotveni nekolku dena pred toa, {to zna~i deka treba da se zeme predvid i pe~ateweto. Zatoa siguren sum deka toj tekst (naj)odgovorniot urednik, najodgovorno i go napi{al. Pa, dobro jas da Ve pra{am i bidete iskren, ne se potresovte deka stvarno }e padnete od vlast? Ili srceto vi se smiri samiot den koga se odr`a sednicata? Toa zna~i deka nitu narodot, nitu vie, nitu g. Mangovski znael deka pratenicite od Sobranieto na Makedonija (kade s# u{te novata vlada go vee znameto na BJRM) se vsu{nost "prostitutki" koi se prodavaat za pari. Dosta ja pravdate Vladata koja ni{to ne napravi od vetenoto (da ne gi redam si znaat site), pa zgora na toa izlegoa i predavnici. Koga bea srbomanite SDSM na vlast bidete sigurni deka "Makedonsko sonce" be{e nedelnikot koj gi ocrnuva{e. Ka`avte deka Branko ne mo`el da gi dr`i lav~eto i sonceto. A, vie (DPMNE) da ne mo`ete? Kade vi e sonceto na partiskite kni{ki? Go zadr`avte lav~eto, ama istoto lav~e go imaa i "RADKO"-vci. Vedna{ }e Vi prepora~am g. Sekulovski, Vie, site srbomani, site bugaromani da gi ostavite makedonskite nacionalni simboli namira, bidej}i samo gi skvernavite, tie treba da se vo racete na istite Makedonci, onie bez partiski kni{ki {to ja sakaat Makedonija za{to tie lu|e se patioti.

Za g. Ilija Ilievski i ostanatite koi gi mrzi da si ja pro~itaat istorijata.

Gledam i Vie, sakate da go napravite g. Donevski srboman. No, jas ne navleguvam vo Va{eto obvinuvawe kon nego, za{to ne go poznavam ~ovekot, ama dovolno sum pameten da sfatam deka da be{e srboman nema{e da raboti vo vesnikov.

Gospodine Ilievski, kako ne vi e sram imeto na eden odroden Makedonec, Vlado ^ernozemski, da go stavite edno do drugo so citiram: "Malku imame komiti, lu|e so genite na Ilindencite, solunskite atentatori, Vlado ^ernozemski itn."!?

Pa, znaete li Vie koj bil ^ernozemski? Imate li poim kogo s# ubil? Dali ste ~ule za Dimo Haxi Dimov? Ako ne, sega }e vi ka`am:

Dimo Haxi Dimov e golem makedonski deec, revolucioner i patriot. Toj e eden od komitite koi vo Banica na 4 maj 1903 godina, zaedno so Goce Del~ev, mu davaa otpor na turskiot asker. Zna~i mnogu blizok prijatel so Goce Del~ev. A, veruvam deka znaete koj e Goce Del~ev.

Dali vie g. Ilievski ste se zapra{ale (kako umrel) koj go ubil toj Dimo Haxi Dimov? Sigurno ne ve interesiralo mnogu. Lesno e da se pi{uvaat pisma napamet.

E, toj bugaroman ~ija panihida pod pokrovitelstvo na DPMNE se odr`a vo crkvata "Sveti Dimitrija" e ~ovekot koj go ubil Dimo Haxi Dimov. A, bugaromanot e Vlado ^ernozemski, bravo g. Ilievski, eve Vi pet poeni za to~niot odgovor.

E, sega vie ka`ete {to se VMRO-DPMNE, bidej}i gledam deka i Vie ste za taa panihida.

Izgleda Vie i Va{ite istomislenici od DPMNE ne znaete za {to se bore{e makedonskata kauza. Tie ne se borea protiv Srbija za da mo`at da se ka`at Bugari i da vlezat vo sostav na Bugarija. Tie se borea protiv Turcite, Srbite, Bugarite, Grcite i Albancite so edna misla, so edna cel da ja oslobodat Makedonija i da ja obedinat, pritoa `rtvuvaj}i gi svoite `ivoti.

Ne }e bide lo{o g. Ilievski, site DPMNE-ovci i Vie preostanati da pro~itate barem u{te 5-6 knigi, me|u koi i Biblijata, pa da nau~ite ne{to pove}e za Makedonija, nejzinite heroi i makedonskiot narod. Otvorete im ja Biblijata na Srbite i Bugarite da vidat ~ija zemja i ~ij narod se spomnuva kako star iskonski narod, a toa e Makedonija i Makedoncite. Duri i niv }e im bide krivo {to ne se Makedonci. Za kraj }e gi citiram zborovite na Dimo Haxi Dimov (1875-1924): "Ako narodite imaat pravo samite da ja opredeluvaat svojata sudbina, makedonskiot narod go ima istoto toa pravo na opredeluvawe na svojata sudbina, pa nema zo{to da gi pra{a Bugarija, Srbija i Grcija, tuku pred s# sebesi i samo sebesi". Osvestete se Makedonci kaj i da ste, ne ni trebaat partii da n# vodat, osobeno ne predavni~ki partii. Imame u{te tri dela za osloboduvawe. Makedonija na Makedoncite!!!

Katastrofalno e koga i najvrednite borci i ~uvari na makedonskoto delo, odnosno makedon{tinata, }e po~nat so me|usebni razvrski, polemiki i kavgi. Takvite me|usebni odnosi u{te pove}e ja zajaknuvaat neprijatelskata propaganda naso~ena protiv nas. Povod za ovaa moja reakcija mi dade pi{uvaweto od g. Dimitar Zahov objaveno vo eden od minatite broevi na "Makedonsko sonce".

Gospodine Zahov, ~itaj}i gi va{ite pi{uvawa objavuvani vo "Makedonsko sonce" doa|am do zaklu~ok deka ste ~ovek kakov {to koja bilo nacija ili narod mo`e samo da go posaka i da bide gorda {to go ima. Za isto takov go smetam i g. Donski. I dvajcata vo poznavam samo preku va{ite pi{uvawa koi so voshit gi sledam i gi ~itam. ^itaj}i go va{eto posledno pi{uvawe se stapisav od "otrovnite streli~ki" isprateni na adresata od g. Donski.

Zo{to gospodine Zahov? Nikoj ne e sovr{en, nikoj ne mo`e da se pofali deka znae i mo`e s#, sekoj pravi tuka i tamu po nekoja gre{ka ili propust. Ako g. Donski vo svojata kniga napi{al ne{to {to ne e po va{iot vkus ili istoto ne go stavil vo znak navodnici, dali e toa pri~ina za javna kavga. Dali ne }e bide daleku poproduktivno namesto javni polemiki i kavgi da sednete zaedno da gi zdru`ite va{ite znaewa i poznavawa, pa namesto eden da napi{ete stotina takvi trudovi. [to da ka`eme i kako da se odnesuvame nie obi~nite gra|ani koga intelektualcite namesto zaedni~ki stav sekoj vle~e na svoja strana, ispra}aj}i po nekoja "otrovna streli~ka" eden protiv drugiot. Tokmu toa go posakuvaat na{ite vekovni neprijateli. Ponekoga{ vredi da se poslu{a sovet i od najobi~en ~ovek. Site nie go sakame istoto (sakam vo toa da veruvam) - nacionalna, ekonomski jaka i od svetot priznata i po~ituvana makedonska dr`ava. Da se postigne toa ni trebaat poznavawa i edinstvo, a ne me|usebni kleveti i kavgi.

Se nadevam deka ovaa reakcija }e bide za dobro, a ne za polo{o.