RASPRODA@BA

Minatonedelnite zbidnuvawa poka`aa deka bevme vo pravo da stavime pra{alnik za op{topredviduvaniot kraj na sega{nava Vlada. Pred o~ite na celata makedonska javnost se slu~i edna neverojatno vozbudliva melodrama. Vidovme kako se raspa|a novope~enata koalicija na opozicijata, pratenici koi prekuno} gi menuvaat poziciite, kako vice-premieri zavr{uvaat vo buni{teto na istorijata, ministri kako pla~at, pretsedateli na parlamenti koi pod hitno, na lice mesto, davaat ostavka, partii koi vleguvaat vo koalicija so partii so koi velea deka nikoga{ nema da koaliciiraat i s# toa so vpe~atok deka se raboti za rasproda`ba na lojalnosti, pozicii, li~ni interesi. Dali rasproda`bata bila za pari, kako {to velat nekoi, ili za funkcii ili samo se rabotelo za zakani ne e tolku va`no. Vo Makedonija sega s# se prodava ili od lakomost ili od strav, vistinski ili zamislen.

Minatata nedela se doka`a koi se najsposobnite politi~ari vo Makedonija. Nesomneno toa se tandemot Q. Georgievski i A. Xaferi, iako sekako dosega prviot se poka`a nenadminat, bidej}i po vtor pat uspea da gi izmami site onie koi go o~ekuvaa negoviot kraj. Prviot pat be{e za vreme na pretsedatelskite izbori, koga site mislea deka Boris Trajkovski nema da bide izbran za pretsedatel.

Minatata nedela mnogumina se iznenadija i od evropskata poddr{ka na Vladata. Na Evropa ne & e gajle koj e na vlast vo Makedonija s# dodeka taa vlast, barem navidum, e demokratski izbrana i s# dodeka ne pravi problemi za niv. Evropa voop{to ne se gri`i dali vladata na RM gi rasprodavala makedonskite interesi. S# dodeka taa rasproda`ba ne gi pogoduva evropskite interesi, Evropa }e & dava POLNA i BEZREZERVNA poddr{ka na koja bilo makedonska vlada. Dali e vo interes na Evropa Makedonija da stane dr`ava na Makedoncite i Albancite so dvojazi~en Parlament, promenet Ustav, albanski univerzitet i {iroka avtonomija na Albancite vo Zapadna Makedonija? Odgovorot na toa pra{awe e sekako DA! Ili pak edno "da" s# dodeka Makedoncite toa ne go prifatat bez da predizvikaat nemiri i bezredija, so eden zbor da ne ja destabiliziraat dr`avata, pa EU da dobie nova glavobolka. [to zna~i ova? Zna~i deka Albancite, normalno, }e baraat s# {to mo`at, a na{ite vladi, neminovno, za da se odr`at na vlast, }e moraat da davaat s# pove}e otstapki. Ona {to se slu~uva, denovive koga skoro site albanski partii sakaat da vlezat vo vladeja~kata koalicija mora da ima vrska so ona {to im e ponudeno i toa e vtoriot klu~en element na rasproda`bata.

Na Albancite ne im trebaat pari: nivnite politi~ari, za razlika od na{ite, moraat da vodat smetka za po{irokite albanski interesi diktirani od radikalnata albanska emigracija koja nema problem so pari koi mo`e da gi nabavuva od drugi izvori. Nema somnenie deka na albanskite politi~ki sili vo Makedonija podobar partner im e DPMNE koja }e gi zadovoluva nivnite strategiski barawa za da go kompenzira namaleniot rejting. Ne e neophodno tie barawa da se ispolnat vedna{, no deka }e se ispolnat e neminovno. Ne treba da im se lutime na Albancite oti si gi baraat i si gi za{tituvaat interesite, tuku treba da im se lutime na onie koi na izborite vetuvaa deka }e gi branat makedonskite. Po ona {to se gleda tie ne samo {to ne gi branat, tuku i gi rasprodavaat.

Novonastanata politi~ka situacija neminovno }e go zabrza procesot na bugarizacija na Makedonija. Ovoj fenomen retko koj go razbira. Mnogumina mislat deka toa e proces koj nekoj }e go vr{i nasilno t.e. }e ni naredi da bideme Bugari. Toa voop{to ne e taka. Procesot na bugarizacija }e se vr{i na mnogu bezbolen i prefinet na~in preku objavuvawe literatura i "dokumenti" koi vo Sofija se podgotvuvaat ve}e 100 godini, vo koi se doka`uva deka nema Makedonci. Faktorite zad bugarizacijata samo treba da ~ekaat i da gi `neat rezultatite na poseanoto, dodeka nie se raspravame dali bugarizacija ima ili nema. Vo otsustvo na dr`aven interes na za~uvuvawe na makedon{tinata borcite za za~uvuvawe na makedonskiot karakter na na{ata nacija ostanuvaat rascepkani i iskarani me|u sebe i taka ne pretstavuvaat nekoja golema pre~ka.

Doznavame od dva nezavisni izvora za dobri i lo{i vesti. Dobrite se deka naskoro Grcija }e gi ukinela vizite za makedonskite gra|ani (ova spored izvori bliski do gr~kata Vlada). Lo{ite se deka za zamena, na{ata Vlada se slo`ila imeto na dr`avata da bide Republika Novamakedonija (ova spored izvori bliski do gr~kata i makedonskata Vlada). S# ve}e bilo dogovoreno i samo se ~eka povolen moment.

Nekolku pati sme pi{uvale kako vistinata vo Makedonija ne postoi kako apsolutna kategorija, tuku e menliva vo zavisnost od toa koj ja ka`uva i vo koj period ja ka`uva. Ako e vistina v~era, denes ne mora da e takva. Posledniot dokaz deka ova {to go velam e taka ni dojde za vreme na minatonedelnite dramati~ni parlamentarni zbidnuvawa. Pratenicite od opozicijata se `alea deka Parlamentot e prepoln so nepoznati vooru`eni lica, pa baraa da se prekine sednicata. Pozicijata, se razbira, izjavi deka vooru`eni lica nema. I pokraj prisustvoto na stotici novinari so razni kameri s# u{te ne znaeme koj la`e{e: pozicijata ili opozicijata? A ako vaka navistina ne sme sposobni da utvrdime koja e vistinata {to li n# o~ekuva ponatamu? ]e mo`at li da n# la`at deka sme siti koga sme gladni?

Denovive, nekolku pati pla~ej}i ni se javi tetka Katerina, vnukata na Goce Del~ev i sekretarkata na Metodija Andonov-^ento, koja bidej}i si go skr{ila kolkot, po intervencija na ambasadorot vo Bugarija, Q. Georgievski, se nao|a vo bolnicata vo Strumica. Tetka Katerina e istoriska li~nost, mnogu va`na za nas Makedoncite. Sekoja dr`ava koja vodi barem malku smetka za svojata naconalna gordost, bi & dala penzija, nekolku odlikuvawa i bi ja kanela na sekoja proslava. Bidej}i na{ite dr`avnici se ona {to se (vidi pogore), tetka Katerina le`i vo bolnicata vo, kako {to veli taa, mizerni i nehigienski uslovi, zaboravena od skoro site, so neizdr`livi bolki, gladna i `edna. Do pred zatvoraweto na spisanieto uspeavme da stapime vo kontakt so Ministerstvoto za zdravstvo, koe n# informira deka tetka Katerina }e bide prefrlena vo bolnicata vo Ohrid kade {to }e bide lekuvana vo mnogu podobri uslovi. Izgleda deka sepak ima lu|e koi slu{aat i razbiraat, a toa ni dava nade` deka sepak ne e s# tolku crno. ]e se obideme vo sledniot broj da ve informirame za najnovite vesti za tetka Katerina.