KRAJ?

Kako nekoj ko{maren film od "B" klasa vladeeweto na re`imot na Q. Georgievski se pribli`uva kon svojot predvremen i zaslu`en kraj. Prostorot za manevri na Premierot na R. Makedonija postojano se namaluva, iako pou~eni od minatoto, morame da zememe predvid deka "isto~nite" sovetodavci }e najdat na~in da mu go prodol`at `ivotot na pacientot vo koma. Naj~esto toa se izveduva so injekcii od {estocifreni koli~ini marki od germansko proizvodstvo. Dali }e bide s# u{te premier koga }e go pro~itate ova, ima mala vrska so faktot deka negoviot, kako i na negovata partija, rejting se stignati skoro do nulata. O~igledno e deka skoro site vo Makedonija, kako i site vo dijasporata, se protiv nego.

Iako nekoi nema ova da vi go ka`at, sepak ostanuva deka glavnata pri~ina za brziot pad mora da se bara vo neuspe{niot eksperiment na voveduvawe na bugar{tinata vo Makedonija. ^ovek mo`e s# da trpi i prosti, no posegaweto kon najsvetoto na sekoj Makedonec ili sekoj narod, nacionalnoto ~uvstvo, neminovno mo`e da dovede samo do eden rezultat. Akciite na vlasta samo gi soedinija protiv nea politi~kite ku~iwa i ma~iwa. Sigurno e edno: na Premierot mu be{e navesteno deka }e se slu~i vakvo ne{to, no toj o~igledno bil so drugo mislewe. Drugite pri~ini za padot se i la`iraweto na izborite, nesposobnosta kako i slabata ekonomija. Vo svojot nastap od minatata nedela, Premierot se obide da se pretstavi kako nositel na reformite vo Makedonija, no rabotite ne se ba{ takvi. Reformite ni bea nalo`eni od Zapadot i sekoja vlada }e mora{e da gi sprovede. To~no e deka dr`avnata kasa e pobogata, no zatoa pak narodot e posiroma{en.

Ona {to sepak zagru`uva e {to }e ni donese novata vlast. Ne deka ima golemi izgledi deka novata vlada }e bide mnogu podobra. Za pove}eto od u~esnicite ve}e znaeme kolku ~inat. Edna od glavnite zada~i na novata vlada mora da bide ~isteweto na "blagonade`nite" kadri infiltrirani vo dr`avnata administracija, svoevidna petta kolona, a na nivno mesto da se nazna~at profesionalci. Krajno vreme e da prestaneme da se ~udime dali e poarno na vlast da imame makedonski aramii ili makedonski predavnici.

Kakva "Golema Albanija"! Toa e izmislena kategorija promovirana od neprijatelite na Albancite. Pra{ajte gi albanskite politi~ari, kako i tie od Zapadot, i site }e vi potvrdat deka navistina takva rabota nema. Problemot e deka pove}eto od niv pred malku vreme ni velea deka nezavisno Kosovo isto e nevozmo`no, a eve site gledame kako rabotite se podgotvuvaat za edinstvenoto mo`no re{enie na statusot na Kosovo: nezavisnost. Dali postoi konceptot i doktrinata na "Golema Albanija" mo`eme da diskutirame do beskraj. Izjavata deka Albanija "}e gi pretstavuva site Albanci na Samitot vo Zagreb" donese nova te`ina kon argumentite na onie koi doka`uvaat deka sepak idejata za "Golema Albanija" postoi. Vakvite izjavi samo go zgolemuvaat ~uvstvoto na nesigurnost i etni~ka nedoverba i napnatost, a i provociraat opravdani ekstremni reakcii. Makedonija e dr`ava kade site imaat ednakvi prava.

Qubitelite na istorijata }e se prisetat deka pred izvesno vreme objavivme eden dokument od amerikanskata nacionalna arhiva. Dokumentot be{e vsu{nost edna lista na patnici koi pristignale vo Amerika vo 1904. Na listata, ako se se}avate, dvajca od Buf se deklarirale kako Makedonci, a podocna nekoj ja pre~krtal nivnata nacionalnost i za edniot napi{al "Bugarin", a za drugiot "Srbin".

Prirodno vedna{ se postavi pra{aweto: Zo{to i koj gi napravil ovie popravki? Pred nekoj den ni dojde vo race eden drug dokument koj mo`ebi }e ni objasni zo{to etni~kiot naziv "Makedonec" bil promenet vo "Srbin" i "Bugarin". Stanuva zbor za instrukciite objaveni od amerikanskoto Biro za popis na naselenieto za popisot izvr{en vo 1910 godina vo SAD. Vo instrukciite od 15 april 1910 striktno im se nareduva na izvr{uva~ite da ne koristat drugi imiwa na jazici osven onie navedeni na listata nape~atena vo instrukciite. Na listata ne postoi makedonskiot jazik. Podolu od listata, kako specijalna instrukcija pod broj 137 se nareduva da ne se pi{uva "Makedonec, makedonski", tuku "bugarski, srpski, gr~ki, turski ili romanski". Sega znaeme zo{to "nemalo Makedonci" vo Amerika vo po~etokot na ovoj vek. Ne mo`elo da ima, bidej}i takvo ne{to ne bilo dozvoleno. Od instrukciite za popisot proizleguva i eden drug interesen zaklu~ok. Albanskiot, iako postoi kako dozvolen jazik, ne se spomnuva kako jazik koj se zboruva vo Makedonija.

PECKO - Darmar

Prezemeno od "Makedonija denes"