CRKVITE SE IZGRADENI OD NARODOT, A NE OD PETAR I OD SVE[TENICITE!

\OR\IEVSKI: Jas 27 godini bev vo Makedonskata pravoslavna zaednica. Vo1991 godina poradi nekoi nedorazbirawa ~etirinaeset crkovni op{tini mu otka`aa poslu{nost na g. Timotej i vsu{nost toga{ zapo~na problemot. G. Timotej vo 1993 godina se otka`a Avstraliskata eparhija i nie baravme na negovoto mesto Svetiot arhijerejski sinod da donese drug mitropolit, bidej}i nie bez crkvata tuka ne mo`eme da `iveeme. Na na{eto barawe Svetiot arheirejski sinod odredi da bide dedoto Petar kako Mitropolit avtraliski. Jas bev toj koj mu be{e desna raka na Petar i zaedno gi re{avavme pove}eto raboti, ponekoga{ se soglasuvavme, nekoga{ ne. Za `al, na 18 fevruari 1996 godina koga se odr`a Sobranieto vo Xilong, na{ite pogledi se sudrija. Imeno, stanuva{e zbor za nevistinata {to ja ka`a dedoto Petar deka toga{ se odobri za Statutot na Makedonskata pravoslavna eparhija vo Avstralija i ka`a deka nie sme odlu~ile da go primime toj Statut, {to ne be{e vistina. Ottamu po~naa na{ite nedorazbirawa i Mitropolitot Petar ponatamu prave{e i rabote{e kako {to saka toj. Zaradi tie pri~ini i pokraj site raboti, jas ostanav da rabotam s# do 20 januari 1998 godina. Po ovoj sudir se razdelivme, a negova konstatacija be{e deka jas pove}e ne sum mu potreben.

\OR\IEVSKI: Me|u g. Petar i mene nema{e sudski proces. Me|utoa, rabotite vo Avstraliskata eparhija i raskolot vo ovaa Makedonska zaednica za cela Avstralija se "ra{iri", taka {to denes nie se mrazime eden so drug, brat so brat se raskarani zaradi nevistinite na Negovoto Visokopreosve{tenstvo, g. Petar.

\OR\IEVSKI: Sekoj ima pravo da obvinuva, me|utoa koga se odi na sud treba da se imaat dokazi. Jas ne mo`am da ka`am deka nekoj me natepal, ako nemam dokazi. Nikoj ne mo`e da me osudi mene ako doka`am deka sum praveden. Vo va{eto spisanie vidov nekoi raboti koi se navistina nevistiniti, od eden ~ovek za koj bi rekol deka ne smee da la`e. Eden vladika, eden pretstavnik na semo}niot Bog, ne smee tie nevistini da gi {iri. Imeno, site crkovni op{tini vo Avstralija se registrirani spored zakonot na taa zemja, kako i Ustavot na MPC.

\OR\IEVSKI: Sakam da objasnam deka od 1978 godina vo Avstralija postoe{e samo eden zakon so koj se registriraa site organizacii, site firmi i site religiozni ustanovi. Ne postoi denes zakon spored koj mo`e da se registrira edna crkva posebno. Vo 1985 godina Parlamentot na Avstralija donese re{enie da se usvoi Zakonot za asocijacija, taka {to vo 1981 godina toj akt be{e primen od Parlamentot na Viktorija, vo 1983 od Ju`na Avstralija itn. Ovoj zakon se donese zatoa {to pove}eto firmi i organizacii rabotea na divo. Za da se formira edna pravilna organizirana asocijacija, taa treba da bide preoceneta kolku vredi i da si gi pla}a site danoci. Zatoa se donese ovoj Zakon.

Po toj akt se oslobodija site dru{tva i organizacii od aktot za kompanii, zatoa {to dotoga{ site organizacii rabotea pod toj akt. Bidej}i toga{, kako {to rekov, pove}e organizacii rabotea na divo, za da gi oslobodat od mnogu pla}awe, plus toa site nacionalnosti po~naa da organiziraat svoi dru{tva i organizacii, i za da se olesni na~inot na registrirawe, toj akt toa go ovozmo`i. Izleze i vo vesnicite i vo site novini deka od toj den ne mo`e nikoj da raboti na divo i da ima dru{tvo ili organizacija bez da bide registriran. Toj {to }e bide faten, }e odgovara po zakonot i }e bide diskriminiran. Taka, spored toj Zakon nie moravme da se registirame. Tie op{tini {to ne bea registrirani, moraa da se registriraat. Spored toj Zakon sekoja godina treba da se dava izve{taj kako se raboti. Nema dilema deka nekoj mo`e da raboti i seto ona {to go dobiva, odnosno profitot, da go stavi vo xeb.

\OR\IEVSKI: Tri procenti od dohodot se odvojuva{e za MPC, me|utoa sega na poslednoto Sobranie nie re{ivme da bidat pet procenti od bruto-profitot na Op{tinata. Taka i se prave{e s# dodeka op{tinite ne se zakaraa so dedoto Petar.

\OR\IEVSKI: Vo intervjuto za va{iot nedelnik g. Petar ka`uva deka se uzurpirani crkovnite imoti. Se pra{uvam kako mo`e da bide eden imot uzurpiran. Crkovnata op{tina si ima ^lensko sobranie koe na sekoi dve godini treba da podnesuva finansov bilans pred institucijata kade {to e registrirana taa Crkovna op{tina. Ponatamu, sekoja Op{tina si ima svoj pravilnik {to e registriran vo taa institucija. ^lenstvoto sekoja godina se menuva i sekoj ~len na taa organizacija ima pravo da glasa, da bira i da bide izbran vo Upravniot odbor i drugite tela {to se vo taa Crkovna op{tina. Ottuka mo`e da se zaklu~i deka ne e vozmo`no da bide uzurpiran koj bilo imot. Dedoto Petar obvinuva, a ne ka`uva so detaqi, so podatoci kako toa se napravilo. Ima li toj fakti deka od taa to~ka od Zakonot na taa Eparhija ili taa Crkovna op{tina se pronevereni 50 iljadi dolari? Ima li toj za toa fakti ili pismeni dokazi? Sakam da ka`am deka toa e ~ista laga. Zo{to ne ste go pra{ale dali ima dokazi za ova {to go ka`uva? Dedoto Petar se slu`i so nevistini.

Site raboti ka`ani vo va{eto spisanie od strana na g. Petar se zlobni i protiv svojot narod. Nie sme del od Makedonskata pravoslavna crkva, nie sme tkivoto na MPC vo dijasporata. Nie rabotime dobrovolno. Jas 27 godini rabotev dobrovolno zemaj}i od zalakot leb na moite deca, koj go davav vo crkvata za da se izgradi taa za idninata na moite deca. Dali sme prodale nie nekoja crkva? Koj e toj {to }e prodade crkva? Toa e ne~ove~ki. Petar ka`uva deka crkvata "Sv. \or|i" bila pod bugarska jurisdikcija. Toj vo 1997 godina ka`a deka prvata makedonska pravoslavna crkva "Sv. \or|i" vo Ficroj bila pod bugarska jurisdikcija. Toa navistina e zloba. Vo toa vreme toj se izvini preku site mediumi vo cela Avstralija.

\OR\IEVSKI: To~no taka kako {to veli g. Petar. No, nie ne sme posebna crkva. Nie ne sme pod jurisdikcija na nekoja bugarska crkva.

Vo pravosudstvoto na Avstralija se registrirani glavite na crkvite. Da re~eme, vo 1960 godina be{e registrirana Makedonska avtokefalna pravoslavna crkva. Zna~i "Sveti \or|i" kako prva crkva nadvor od Republika Makedonija vo Melburn se registrira zaradi toa {to na{ata crkva vo toa vreme be{e pod srpska jurisdikcija. Zatoa taa se registrira kako Makedonska avtokefalna pravoslavna crkva, so {to se otstranuva opasnosta da ne slu~ajno srpskata crkva, kako {to napravi bugarskata, ja prezeme taa crkva pod nejzina jurisdikcija.

Vo pravosudstvoto vo Avstralija ima poseben zakon spored koj se registriraat crkvi, me|u koi Gr~kata, Bugarskata i drugi. Me|utoa, zakonot ne dozvoluva sekoja crkva da se registrira kako avtokefalna. Ottuka sakam da ka`am deka ova {to go ka`uva dedo Petar e "mi`i da te la`am". Toa se potvrduva so faktot {to spored Zakonot ne mo`e sekoja crkva da se registrira kako posebna crkva. Ako, na primer, jas gradam privatna crkva, toga{ moram spored zakonot na Avstralija da ja registriram. A kako }e ja registriram? Jas nema da ja registriram kako Makedonska pravoslavna crkva taa i taa, za{to takva crkva ve}e postoi vo registarot. Takva crkva ve}e e registrirana.

\OR\IEVSKI: Dedoto Petar zboruva za crkvata "Sveti \or|i" vo Ficroj. Toa e prvata crkva, no toj zaborava zo{to be{e prodadena taa crkva. Najprvo zaboravi koga pred da nastane ovoj problem, toj ja osveti taa ista crkva. Zaborava, isto taka, deka vo toa vreme se odr`a edno Sobranie, kade {to se re{ava{e toj problem. Upravniot odbor na taa Crkovna op{tina so ^lenskoto sobranie, zaradi problemite {to nastanaa od urbanisti~ka gledna to~ka vo centarot na gradot, re{i crkvata da se preseli. Lu|eto treba{e da pla}aat kazni, ako se parkiraat tamu. Zna~i, nema{e soodveten parking-prostor. Isto taka, vo dogledno vreme toj del na gradot }e se rekonstruira ili }e se gradat drugi raboti. Te{kotiite bea mnogu golemi. Makedoncite od toj region i okolnite naselbi se preselija vo severniot del na Eping, Lajlor itn., taka {to za da dojdat do gradot im trebaa okolu 45 minuti vozewe i tokmu zatoa be{e prodadena taa crkva. Jas ne velam deka tie bea vo pravo. Me|utoa, Arhijerejot saka{e drugi raboti i zatoa upravata odlu~i taa crkva da se prodade i da se doplati za izgradba na novata crkva.

\OR\IEVSKI: Mitropolitot Petar si gi tera rabotite po svoe. Zaedno so svoite istomislenici prodol`uva so sudskite procesi i tu`bi i so toa raskolot eskalira. Problemite se s# pogolemi od den na den. Toj pravi svoi upravi, go prekr{uva zakonot, ne se gri`i dali nie sme krsteni ili ne, dali veruvame vo Boga ili ne. Ednostavno saka da ja postigne negovata cel. Celta mu e da go nametne Nacrt-zakonot za staratelstvo na Makedonskata pravoslavna crkva. Spored negoviot Nacrt-zakon, toj ima potpolno pravo, ako go dobie imotot na makedonskite pravoslavni crkvi vo Avstralija, toj imot da go prodade i {to s# ne drugo. Ako ovoj zakon se usvoi, a iskreno veruvam deka nema, toj mo`e da zeme zaem od dr`avata Avstralija na smetka na imotot. Imotot na MPC vo Avstralija ja nadminuva vrednosta od 100 milioni dolari. I {to pravime so toa?

G. Petar pred dve godini se sostana so drugata strana, me|utoa ne se najde kompromisno re{enie zatoa {to toj insistira{e: ili imotite kaj mene, ili ni{to pove}e. Toj ne prifa}a ni{to drugo. G. Petar, pomognat od Svetiot arhijerejski sinod vo ostvaruvaweto na svoite celi, prodol`uva so negovite sudski sporovi. Toj pove}e ne kontaktira so nikogo, tuku i ponatamu odi na sud, za da se zavr{i rabotata so u{te nekolku milioni dolari. Dosega se potro{eni nad dva miliona dolari za ovie raboti.

Toj go dobi sudskiot proces za crkvata "Sveti Nikola" vo Melburn, no za `al, tamu upravata napravi fatalni gre{ki. Zatoa toj spor go dobi. Me|utoa, velam deka g.Petar ja uni{ti taa crkva.

Otcepenite crkovni op{tini nema da se vratat duri e Petar tamu, duri Sinodot ne donese odluka da go povle~e. Svetiot arhijerejski sinod treba da napravi eden Statut koj }e va`i za site eparhii na MPC, ne samo za vo Avstralija, tuku i za SAD, Kanada, Evropa. Sakam da pra{am zo{to ne se bara imotot najprvo od Makedonija, odnosno zo{to ne se denacionalizira imotot tuka vo Makedonija? Koga }e se napravi toj Statut i koga }e va`i za site makedonski eparhii {irum svetot, toga{ nie nikoga{ nema da re~eme deka se delime ili se otcepuvame. Treba da se sobere arhijerejskiot Crkovno-naroden sobor koj s# u{te ne go dal svojot zbor za ovaa sostojba i se pra{uvam zo{to dosega ne se napravi takvo ne{to. Zo{to denes da se dozvolat takvi raboti, da se tu`i vladika? Crkvite ne se izgradeni nitu od Petar nitu od sve{tenicite. Crkvite se izgradeni od narodot.

\OR\IEVSKI: Vo 1999 godina dojdovme dve delegacii vo dva navrati. Toga{ se sretnavme so pove}e vladini organizacii, no so Premierot za `al ne se sretnavme, nitu so pretsedatelot, bidej}i s# u{te ne be{e izbran. Po izborot isprativme u{te edno pismo do Svetiot arhijerejski sinod i koga ne dobivme odgovor, re{ivme sami da si go barame ~areto. Nie ne mo`eme da najdeme nikakvo drugo re{enie, osven ova {to go pravime sega. Kontaktite zavr{ija. Koga tie ne sakaa da odgovorat - nitu SAS, nitu Premierot, nitu Pretsedatelot - {to mo`eme da pravime nie?! Avstraliskata vlast ne se me{a vo internite raboti na crkvata. Vo Avstralija crkvata e oddelena od dr`avata. Na crkvata ne & se davaat nikakvi dodatoci. Ama tamu ustrojstvoto e mnogu poinakvo otkolku tuka. Ministerstvoto za emigracija vo Avstralija ne se me{a vo internite raboti na crkvata. Se pokrenuvaat postapki samo ako se napravi {teta na avstraliskiot imot.

Jas kontaktirav so g.g. Stefan. Veruvam deka kone~no i toj }e ja razbere vistinata, zatoa {to site ka`uvaat deka nema problemi vo Avstraliskata eparhija. Toj e mudar poglavar. Ima mnogu bolki za nastanite {to se tamu, me|utoa kanonite ne mu dozvoluvaat da mu se me{a vo rabotata na dedoto Petar. Ovie denovi zamina delegacija za da se sostane so advokatot. Jas ne mo`am da najdam re{enie za toj spor, zatoa {to, kako {to razbrav, zamina za Avstralija eden nekoga{en sve{tenik, eden profesor koj{to }e go tolkuva ona {to Petar }e go ka`e tamu pred sudot.

\OR\IEVSKI: Dedoto Petar vo april mesec, na denot Cvetnici, koga po site pravila i kanoni na MPC ne smeat da se pravat nikakvi Sobranija, a i samiot gi prokolnuva tie Sobranija, toj organizira{e Sobranie so svoite lu|e koi gi pronajde po ulicite za da ja promeni upravata. Me|utoa, narodot ne dozvoli da go odr`i vo crkvata, tuku go odr`a nadvor, na ulica, na samiot den "Cvetnici" koga site zaveti ka`uvaat deka takvi raboti se prokolnati. Toga{ g. Petar formira{e Uprava. Toj spisokot go pu{ti tuka da bide odobren od Sinodot i Sinodot toj spisok go potpi{a. Se pravat dogovori do istekot na mandatot na legalnata uprava da se svika Sobranie.

Na 21 avgust se odr`a ^lenskoto sobranie na koe povtorno se izbra legalna uprava. Taa uprava be{e primena od narodot. Zna~i, vo vremeto na dedoto Petar se napravi Sobranie vo april mesec, vo juni, avgust i sega vo oktomvri. Zna~i, toj raboti protiv Ustavot na Makedonskata pravoslavna crkva kade pi{uva deka samo Sobranieto ima pravo da svikuva ^lensko sobranie, a isto taka vo Pravilnikot koj e donesen od Sinodot, a ne od nekoja druga institucija, vo to~kata 36 pi{uva deka dokolku vo godinata se javat va`ni pra{awa za re{avawe koi Upravata i Upravniot odbor ne se kompetentni da gi re{at, a ~ie re{avawe ne bi mo`elo da se odlo`i do redovnoto Sobranie, upravata e dol`na da svika vonredno sobranie. Toa zna~i deka Upravata treba da svika Sobranie i toa se svikuva na barawe na barem edna tretina od ~lenstvoto ili po barawe na SAS na MPC vo rok od 14 dena od priemot na takvoto barawe. Vo slu~ajov nitu Svetiot arhijerejski sinod pobara takvo svikuvawe, nitu Mitropolitot Petar. Ako bara{e Mitropolitot Petar, toga{ treba{e da ima odobrenie od SAS i preku pismena forma da se dostavi do Upravata i taa da re{ava.

Vo crkvata "Sveti Ilija" toj ja uzurpira celata vlast i na nelegalen na~in bez Sobranie izbra Uprava. Toj duri ni Liturgija ne slu`e{e. Sega, legalno izbranata Uprava e tu`ena od dedo Petar za {to se potro{eni 10.000 dolari. Legalno izbranata uprava }e go tu`i nego, a toa e u{te eden spor. No, sega ne Upravata, tuku nego go tu`i narodot.

\OR\IEVSKI: Site crkvi koi ne go poslu{aa dedoto Petar, toj gi anatemisa. Toa se slu~i i so sega ve}e izgorenata crkva. Toj gi anatemisa i vernicite koi odat vo taa crkva. Pa, vi se molam, koja crkva, koj arhijerej vo pravoslavieto, i kade se ~ulo i videlo Vladikata svojot narod da go anatemisuva!?