DOSIEJATA KAKO KOV^EG

Bidej}i dosiejata ubivaat. So otvoraweto na dosiejata vo Makedonija po~naa da se pojavuvaat problemite koi se poznati od iskustvata vo drugite dr`avi kade ovoj proces ve}e zavr{il. Tipi~no za totalitarnite sistemi, mnogu ~esto kako kodo{i se pojavuvaat bra~nite drugari, tatkovci kodo{ele sinovi, sinovi kodo{ole tatkovci, kodo{ite gi kodo{ele kodo{ite, site se kodo{ele me|u sebe. Ne deka taka sakale, tuku re`imot na strav ne im daval izbor na lu|eto. Mnogupati agentite duri izmisluvale i dodavale lagi i dezinformacii so cel da se poka`at poproduktivni i porevnosni. Imalo slu~ai koga dou{nicite izvestuvale za kodo{i koi ve}e nekolku godini ne bile me|u `ivite. Denes, `rtvite na ovie dosieja moraat da se soo~uvaat so site ovie ta`ni lagi, dezinformacii i zlobnosti. Posledicite mo`at da bidat i kobni, kako {to ve}e se slu~i vo Bitola. Karakteristi~no za dosiejata e deka vo stilot na samoubistvenata antimakedonska politika na jugoslovenskite kadri koi site pobornici za nezavisna Makedonija gi okfalifikuvaa kako "van~ovisti". Posledicite }e gi ~uvstvuvame u{te dolgo vreme. Pove}e za nacionalnata trauma nare~ena dosieja na str. 14.

Iako prakti~no skoro sekojdnevno go sre}avame vo mediumite i me|usebnite razgovori, problemot na bugaromanstvoto (ili bugar{tinata) e edna od najmalku razbranite temi vo na{eto op{testvo. Pri~inite za toa se prosti: onie koi vo Makedonija se ~uvstvuvaat kako Bugari, kako nekakvi vampiri, namerno go krijat toa nadevaj}i se deka vo dogledno vreme }e uspeat da n# "osvestat" nas Makedoncite da staneme kako niv. Tie, kako i bugarskata dr`ava, veruvaat vo lagite koi samite gi stvorile deka nie Makedoncite sme nekakva ve{ta~ka nacija i deka so mala "pomo{" (~itaj propaganda) i za malku vreme }e staneme Bugari. Znam, znam, }e re~ete deka teorijata e sme{na, no problemot e deka ovie gospoda voop{to ne mislat taka. Druga pri~ina e deka pove}eto od na{ite intelektualci, koi bi trebalo da znaat {to se slu~uva, ili se pla{at ili ne "sakaat da se me{aat" ili se na tolku nisko nivo, pa ne gi razbiraat rabotite i seto toa e prav pokazatel kade stoime kako dr`ava. No, da prodol`ime. Zna~i, najva`niot problem e dali imame lu|e me|u nas, ili u{te polo{o, vo vlasta koi se so "bugarsko samo~uvstvo", koi prirodno }e konspiriraat Makedonija da stane vtora bugarska dr`ava na Balkanot. Voop{to ne se raboti za toa dali ovie lu|e ja sakaat Makedonija. Sekako deka ja sakaat, no kako eden bugarski entitet. Isto kako {to Grcite ja sakaat Makedonija ili pak Srbite i Albancite. Ona za {to se raboti e deka ako navistina ima takvi lu|e vo vlasta, toga{ nie pred me|unarodnata zaednica se pojavuvame kako narod so labilen i nejasen nacionalen identitet, a toa zna~i i takva dr`ava i ako ni krojat nekakva idnina, toga{ takviot faktor }e bide presuden.

Bugarskata propaganda u{te vo 20-tite godini be{e okarakterizirana od istori~arot Xon [evil ("Istorija na Balkanot") kako "neverojatno sposobna", a deka toa e taka dovolno e da gi pogledneme onie koi }e bidat predmet na serijata na napisi vo ovoj i slednite broevi. Se nadevame deka }e mo`eme da go osvetlime ovoj problem koj izgleda namerno se ~uva vo magla.

Denovive, obiduvaj}i se da razberam ne{to pove}e vo vrska smestuvaweto na studentite Makedoncite od sosednite zemji, re{iv nenajaven da go posetam Ministerstvoto na obrazovanie. Mu ja poka`av novinarskata legitimacija na portirot na ~ij `aket be{e zaka~en bex koj ozna~uva{e deka e od obezbeduvaweto i go informirav deka sakam da se bidam so fiqan-li~nost. Posle nekolkuminutno razgleduvawe na legitimacijata mi be{e ka`ano deka li~nosta bila otsutna i deka ne se znae koga }e se vrati. A dali ima nekoj {to ja zamenuva? Nemalo takvi. Hmmmm, insistirav jas, a dali mo`e da se pozboruva so ministerot ili so nekoj od negovite zamenici ili potsekretari? Ne, site se na sostanoci. Zna~i nema nikoj so koj mo`e da se zboruva, pra{av krajno za~uden? Odgovorot, se razbira, be{e ne. Neveruvaj}i vo ona {to go slu{av i gledav, pomisliv deka sepak verojatno i jas moram da nosam nekakva krivica {to ne sum se najavil, pa pobarav broj na telefon kade bi mo`el da se najavam. Ako ve}e pomislivte deka barem toa mi be{e dadeno, se izla`avte. Ministerstvoto ni toa ne go znae. Ne mi ostanuva ni{to drugo osven sledniot pat, preku vrski da baram priem kaj portirot koj mo`ebi }e se smiluva i }e mi go dade barem brojot na telefonot. Vo me|uvreme toj, kako i site nedostapni slu`benici, prodol`uvaat da primaat pari od na{iot xeb preku porezot i danokot koj sekojdnevno ni go naplatuvaat.

Eve u{te eden primer, tret po red, kako se re{ava problemot na glasawe na iselenicite. Ovoj pat se raboti za SAD. Zaklu~okot ostanuva ist: glasaweto na iselenicite e mo`no, ona {to nedostasuva e politi~ka volja. Eve faksimil od reklamata koja denovive be{e objavena vo na{iot pe~at.