Gledano

MAKEDONECOT I NEGOVIOT SIMBOL

Pi{uva: Slavko MANGOVSKI

Slikava od naslovnata stranica e od ovogodi{nata proslava na Ilinden kaj Me~kin Kamen (pove}e na str. 8-9). Stariot Makedonec od Strumi~ko go vee edinstveniot ~ist makedonski simbol vrz koj site du{manski propagandi se kr{ele i }e se kr{at. Za `al, ovoj su{tinski za makedonskata nacionalna misla fakt retko koi od na{ite politi~ari go razbiraat, a za na{a golema nesre}a toa se odrazuva i na sostojbata vo koja se nao|a na{ata dr`ava. Za na{a sre}a golem del od na{iot narod toa odli~no go razbira. Site onie koi bea na Me~kin Kamen toa mo`ea da go proverat. Site onie koi bile vo stranskite dr`avi kade {to `iveat Makedonci }e go posvedo~at istoto: more od znamiwa so Sonceto na Makedonija. Interesno e deka partijata na vlast, DPMNE, tivko se otka`a od ovoj simbol vnesuvaj}i dodatna zabuna me|u ve}e zbunetoto ~lenstvo koe ne e vo sostojba da ja sledi ekspresnata transformacija od najnacionalna do najnenacionalna partija. Veej}i go ovoj simbol makedonskite patrioti sepak eventualno }e znaat kade }e go najdat nacionalnoto. Kako {to velat Amerikancite: mo`e{ da la`e{ nekoi lu|e po nekoj pat, no ne mo`e{ da gi la`e{ site lu|e celo vreme.

IZLO@BATA NA (a)MPO

Ili mo`ebi bi mo`ela da se nare~e pana|urot za naivnite, bidej}i samo takvite }e veruvaat deka edna organizacija koja do v~era be{e na antimakedonski nacionalni pozicii denes se promenila i dejstvuva protiv svoite bugarski stavovi za makedonskata nacija, jazik i koreni. Zatoa i go dodadov ona (a)nti pred kratenkata MPO. Poimot "makedonska" vo nazivot e ~isto geografski i zatoa s# dodeka ovaa organizacija ne si go promeni imeto vo BPO (Bugarska patrioti~eska organizacija) }e morame da ja narekuvame antiMakedonska patrioti~eska organizacija ili (a)MPO.

Od dokumentite poka`ani na izlo`bata, kako i od mnogu drugi izvori, jasno se gleda deka glavnata ideja na MPO e za~uvuvawe i promocija na bugar{tinata vo Makedonija. Karakteristi~no e deka ovaa organizacija ima skoro identi~ni stavovi so bugarskata Vlada vo vrska so "makedonskoto pra{awe".

Na izlo`bata be{e spomnato deka tie bile na{i rodnini i kom{ii. Iako toa verojatno e to~no, tie sepak imaat bugarski etnos, razli~en od na{iot. Irelevantno e deka NIE mislime deka TIE se vo zabluda. TIE vo isto vreme mislat deka NIE sme vo zabluda. I toa e su{tinata na problemot: stanuva zbor za organizacija na etni~ki Bugari od Makedonija. Ovaa organizacija e isto makedonska kako {to e i gr~kata "Pan-makedoniki", kako sekoja albanska, romska, turska i drugi organizacii formirani vo Makedonija. Zna~i, stanuva zbor za me{awe na geografija i etnos. Zna~i, to~no e deka (a)MPO e makedonska, no samo geografski.

Dali MPO gi napu{tila svoite tradicii na antiMakedonstvo? Jas ne veruvam vo toa. Da ne zaboravime deka najgolemite neprijateli na makedonstvoto otsekoga{ bile "etni~kite Bugari od Makedonija" ili po na{e bugaromanite, "slavofonite Grci od Makedonija" ili po na{e grkomanite i sli~nite. Da tvrdime sega deka ovie neprijateli gi napu{tile svoite dolgogodi{ni tradicii e navistina naivno. Vistina e deka (a)MPO se borela za nezavisna makedonska dr`ava, no vistina e deka istoriski toa nejzinite ~lenovi sekoga{ go smetale samo kako eden ~ekor kon obedinuvawe so Bugarija.

Se ~ini deka nema golema razlika me|u denes i pred 100 godini. I toga{ i denes vladee konfuzija, navidum o~igledni fakti se interpretiraat i reinterpretiraat spored li~nite razbirawa. Takvata klima e isklu~itelno povolna za dejstvuvawe na propagandi i lovewe vo matno.

Mo`e li superbugari da bidat makedonski nacionalisti? Nema somnevawe deka Ivan (Van~o) Mihajlov be{e eden od najgolemite, ako ne i najgolemiot Bugarin na ovoj vek, a i najgolemiot du{man na makedonskiot nacionalen identitet. Idolot na MPO be{e i ostanuva tokmu I. Mihajlov. Od prezentiranite dokumenti se gleda deka tie ostanuvaat kako najgolemite sledbenici na tie idei. Spored toa, o~igledno e deka superbugari mora da se bugarski, a ne makedonski nacionalisti.

Moram da ka`am deka navistina nemam ama ba{ ni{to protiv izlo`ba na kakva bilo organizacija so uslov jasno da bide ka`ano koj e koj i {to e {to.

Taka, ovaa izlo`ba treba{e da bide pretstavena kako izlo`ba na etni~kite Bugari od Makedonija. Bidej}i izlo`bata e pretstavena kako {to e, moram da ja sfatam kako del od zasilenata bugarska propaganda vo Makedonija so jasna cel da pretstavi deka nie sme ve{ta~ka nacija. Dodeka (a)MPO ne gi prifati stavovite iska`ani, me|u drugite, i od ministerot na iseleni{tvo g. Martin Treneski, za priznavawe na makedonskata nacija, jazik i identitetm zaludno e da prodol`ime da se la`eme. ^ovek mo`e da bide ili Makedonec ili Bugarin, no ne i dvete. Vreme e MPO toa da go razbere, a dol`nost na sekoj Makedonec e da insistira.

NAU^EN SOBIR: ISELENI[TVOTO OD MAKEDONIJA OD POJAVATA DO DENES

Vo odli~na organizacija na Agencijata za iseleni{tvo i Institutot za Nacionalna Istorija vo Kru{evo, od 3-5 avgust se odr`a nau~en sobir na koj bea podneseni niza mnogu interesni referati za polo`bata na na{ite iselenici vo svetot. Me|u najinteresnite bea referatite koi se zanimavaa so lo{ata polo`ba na Makedoncite vo Jugoslavija koi se totalno zapostaveni od mati~nata dr`ava, za razlika od Srbite vo Makedonija koi pokraj politi~ka partija imaat duri i svoja televizija. Vo sporedba so Jugoslavija, na{ite vo Hrvatska u`ivaat polnopraven status i duri se finansirani od dr`avata za svoite aktivnosti. Hrvatskata dr`ava im dodeluva na makedonskata organizacija duri 120.000 germanski marki godi{no, sigurno pove}e od site dr`avi zaedno kade {to `iveat Makedonci. Sporedete ja ovaa cifra so pomo{ta {to ja dodeluva na{ava dr`ava ili so buxetite na makedonskite organizacii od sosednite dr`avi.