ILINDEN 1903-2000

Pominaa 97 godini od 2 avgust 1903 godina koga makedonskiot narod se krena na vostanie da ja oslobodi Makedonija od porobuva~ite. Vo vakvi momenti redno e da zastaneme i da razmislime kade sme i kade odime. Istorijata {to se slu~uva{e vo tie sudbonosni denovi site ja znaeme i zatoa nema da gi povtoruvam dobropoznatite fakti. Znaeme i gore-dolu {to se slu~uva{e ponatamu. Vo 1944 se slu~i Vtoriot Ilinden, pa na 8 septemvri 1991 da se slu~i i Tretiot. Toa normalno bi zna~elo deka sepak na{iot narod uspeal da gi ostvari vekovnite ideali za nacionalno osloboduvawe i makedonska dr`ava barem vo eden del na geografskata i etni~kata teritorija na Makedonija.

No dali e toa taka? Dali denes vo ovaa dr`ava koja se vika Republika Makedonija makedonskiot narod e nacionalno osloboden? Za da se odgovori na toa pra{awe treba da pogledneme naokolu i da vidime koj ja vladee Makedonija i kakvi ni se perspektivite za idninata. Ekonomskata situacija }e ja ostavime zasega nastrana i }e se koncentrirame na politi~kata.

So makedonskiot narod denes vladee trojna koalicija: edna od partiite e albanska i normalno e da se o~ekuva da gi brani albanskite interesi. Vtorata pomala partija ve}e si sozdade ugled na oportunisti~ka ~ija glavna cel e li~na zarabotuva~ka, no i davawe nekakov kredibilitet na najgolemiot koalicionen partner. A, toj partner samo do pred nekolku godini va`e{e kako nacionalna partija i kako takva gi privle~e glasovite na makedonskite patrioti. No, vedna{ po doa|aweto na vlast rabotite se izmenija. Denes site ~lenovi na rakovodstvoto na ovaa partija se lu|e koi se uvereni deka makedonskata nacija postoi samo od 1945 godina navamu i deka nie kako nacija sme nekakva ve{ta~ka tvorba sozdadena od Srbite, komunistite, Tito, Stalin i nekoi drugi. Ovie ~lenovi na rakovodstvoto se razbira se i ministri i drugi visoki slu`benici vo Vladata na Republika Makedonija. Nekoi od niv se smetaat i za misioneri i aktivisti ~ija cel e da n# "osvestat" za na{ite vistinski t.e. bugarski koreni.

Vedna{ se postavuva pra{aweto dali makedonskite glasa~i za vreme na parlamentarnite izbori glasaa za vakva politi~ka opcija t.e. pomalku ili pove}e prikrieni politi~ari so "bugarsko samo~uvstvo?" Odgovorot sekako e negativen. Makedonskiot narod glasa{e za politi~ari so makedonsko samo~uvstvo i za partija koja se reklamira{e kako makedonska nacionalisti~ka. Ova zna~i deka makedonskiot narod be{e izmamen, izla`an. Naskoro }e ima mo`nost ovaa gre{ka narodot da ja popravi. Za `al, opciite koi se nudat ne se voop{to sjajni. Treba da se odbere me|u "lo{o" i "polo{o." Nieden narod i dr`ava ne mo`i da ima dobra idnina so vakov izbor. Ilinden e vreme koga treba da zastaneme, da pogledneme naokolu i da razmislime kade odime. Treba li da ~ekame ~etvrt Ilinden?

Minatiot vikend bevme na gosti kaj Makedoncite od Dolna Prespa vo Republika Albanija. Mnogu ~esto ovoj del se narekuva pogre{no i Mala Prespa. Sekoja godina na 30 juli Makedoncite se sobiraat kaj manastirot "Sv. Marena" ("Sv. Marina") i go proslavuvaat Ilinden. Kako i sekoga{ i sekade na sobirite na Makedoncite se peeja i igraa makedonski patriotski pesni i ora, se slave{e makedonskata kultura i identitet. So nekolku fotografii, se nadevame, barem pribli`no }e uspeeme da Vi ja pretstavime prekrasnata atmosfera.