JAS SUM MAKEDONEC!

- Makedonec li si? Go pra{uvam

- Da.

- I sledovatelno Grk.

- Za ova ne znam, mi odgovori, jas sum Makedonec

- Direkten naslednik na Aleksandar Veliki? Mu velam ironi~no

- Da.

- I Aleksandar Makedonski {to be{e, ve molam?

- Ne znam, no istorijata veli deka bil Grk.

- Toga{ i ti, kako negov naslednik, si Grk.

- Ne, mi odgovori.

- Zna~i, toga{ go pra{uvam pak, zo{to koga ve}e ste Grk sakate da se oslobodite preku (so pomo{) na Bugarija?

- Koja Bugarija, misli{ na Komitetot?

- Da.

- Ti odgovaram deka Komitetot ne e bugarski i, vtoro, izgleda deka sme nakloneti kon Bugarija zatoa {to samo taa se poka`uva raspolo`ena da ni pomogne. I Grcija, ako go prave{e istoto, }e ja prifatevme so celoto na{e srce.

- Bugarskata za{tita ja gledate samo povr{inski, Bugarija ne saka da ve oslobodi od turskoto ropstvo, tuku da ve (pot~ini) porobi.

- Hm! Ako Bugarija misli da n# pretvori vo nejzina provincija si napravila lo{a presmetka. Inaku, nas ne n# interesira {to misli Bugarija, tuku obrnuvame vnimanie samo na slednovo: "Si ja postignuvame li celta"? Si ja dobivame li na{ata sloboda? Ne n# interesira dali }e n# oslobodi Grcija ili Bugarija. Edinstveno {to mo`e da dobie sekoja edna od niv e samo na{a blagodarnost.

- Dobro, ako se oslobodite, {to sakate da bidete, avtonomija?

- Da, kako {to e vo [vajcarija, vo koja tri razli~ni plemiwa `iveat vo krajna harmonija i qubov.

- Da, no, znaete deka na takov na~in vr{ite usluga na interesite na Panslavisti~kata Eterija, ~ij ogranok e i Komitetot?

- Kakva usluga vr{ime?

- Kako {to se izjasni pogore Makedonija e gr~ka zemja, a ako sekoja gr~ka zemja bara da bide avtonomna toga{ doa|a do oslabnuvawe na Grcija, a toa go bara Panslavisti~kata Eterija.

- Zo{to go bara?

- Za eden den da n# porobi i nas i vas i zatoa saka da n# najde slabi za da go postigne toa polesno.

Karev za moment izgleda{e zamislen. Jas pobrzav da go prekinam mol~eweto.

- Zo{to ne sakate da se obedinite so Grcija?

- Zatoa {to ako n# zeme Mora (Grcija) }e stane edna golema dr`ava i sledovatelno monarhija. Vo takov slu~aj }e proizlezat mnogu zla - prvo monarhijata i toa {to proizleguva od nea, a vtoro, Grcija }e n# natera da vojuvame so Bugarija, ne{to {to (nie) ne go sakame.

- Vie {to sakate?

Mi ja poka`a kapata:

- Sakame republika.

- Demokratija i prijatelstvo so Bugarija?

- Ne samo so Bugarija, tuku so sekoj {to }e ni pomogne da se oslobodime.

- So Bugarija sakate da se obedinite?

- Ne! Ne!

- I ova vi go propoveda (u~i) Komitetot?

- Da.

- Toga{ ovoj Komitet koj tolku mnogu se gri`i za va{ata nezavisnost zo{to ne bara za{tita od Grcija koja ima pove}e dol`nosti da ve oslobodi, tuku klonite kon varvarite?

- Da vi odgovoram vedna{. Nie li~ime na ~ovek koj padnal vo moreto i se nao|a vo opasnost, sekoj moment da se udavi. E, ne mi velite, ve molam, ovoj ~ovek za da se spasi }e se fati li za s# {to }e najde vo toj moment pred sebe, duri i za zmija? Vo takva polo`ba sme nie, duri i Tur~in da ni pru`i raka za spas }e ja grabnime so blagodarnost.

- No, gr~kite prvenci, sve{tenici i u~iteli zo{to gi ubivate koga nemate ni{to posebno protiv nikoj?

- Ova se lagi. Komitetot ne ubiva samo Grci, tuku i Bugari i Srbi i Turci i sekogo koj predava.

- Ova se izgovori za grevovite, uni{tivte mnogu gr~ki patrioti zatoa {to ne davaa pari za va{iot Komitet.

- Ovie raboti gi izmisluvate vie Grcite kako i drugite.

- Koi drugi?

- Ete, tie vo Solun, postavivte vie lu|e da go napravat toa {to go napravija za da go ocrnite Komitetot (stanuva zbor za Solunskite atentati, b.m.).

Ne mo`ev da se vozdr`am i stra{no se nasmeav {to predizvika qubopitnost kaj sopstvenikot Tasku Kvata, koj mi se pribli`i.

- [to ti veli? Me pra{a.

- Toa i toa.

- Hm! Ama kako }e se vidi deka e Bugarin debeloglavec, ako ne be{e Bugarin ne }e ka`uva{e takvi zborovi, osobeno sega koga i yidovite imaat u{i.

- Da, da ova {to vi go velam jas povtori Karev - edno drvo koe ja probi zemjata i iznikna, zo{to da ne go vadat site za da porasne?

- Da.

- Da, no znaete so {to go vadi Bugarija. So otrov na omraza kon grcizmot.

- Kako i da e ova vadewe (polevawe), n# osve`uva i n# natera da gi zavrtime grankite kon onaa strana kon koja, priznavame deka ni{to ne n# povrzuva i da begame od vas so koi nemame ista krv i ista istorija; ova e na nekoj na~in protest protiv gr~koto interesirawe (za nas).

- Ova {to go veli{ e rezultat na bugarskoto vadewe, za{to Grcija nikoga{ ne prestanala da ve poddr`uva i so pismenosta i so oru`je.

I pak Karev ne mi odgovori.

- I sega, po poslednite nastani {to mislite da pravite? - Go pra{av. (se misli na t.n. Gornoxumajsko vostanie od esenta 1902 b.m.)

- Ni{to drugo osven da ja prodol`ime borbata.

- Da, no zar ne znaete deka zad taa borba se krie borba podla i ne~esna?

- Toa nas ne n# interesira, dovolno e da si ja postigneme na{ata cel.

- Zna~i i so ubistva?

- [tom se vr{at za dobroto na eden narod.

- Imate pravo kakvi u~iteli imavte takvi lekcii nau~ivte...

Karev pak ne mi odgovori, samo stana i poleka trgna kon negovata soba, dodeka zad nego site gosti na hotelot na razni na~ini gi komentiraa negovite zborovi.