MUNASIP

Vo Makedonija, ovaa Revolucija kako nikoga{ i da ne dojde oti izgleda toa nie ne sme go sakale. Se pla{am, ako sepak dojde, {to }e se slu~i?

Zadocnetite revolucii ne se onie pravite, vistinskite koi go menuvaat tekot na vremeto, a so toa i na istorijata. Li~at na "ma~ki za draskawe, koi potoa pak legnuvaat vo skutot na drasnatiot!"

Makedonskata stvarnost e mnogu seriozna, mo`ebi najseriozna dosega. za toa ima pove}e pri~ini. Najgolemata e mnogunacionalnata Makedonija koja nekomu izgleda kako Alisa vo zemjata na ~udata, a nekomu kako ve{terkata Ziglinda vo "Maliot vampir" od Bodenbrug. Zatoa prstot na umot!

Na tie {to sakaat da ja napravat Makedonija "pristojno mesto za `iveewe", treba da im se veruva. Dali e toa samo Ligata za demokratija i nejziniot harizmati~en voda~ \or|i Marjanovi}, ili pak vo taa rang-lista na `elbi spa|aat i drugite politi~ki subjekti?

Sekako! Nema, ili ne bi trebalo da ima ~ovek {to `ivee vo zemjava makedonska, koj & misli lo{o na Makedonija i sebesi?!

Ama lo{oto ne se pora~uva, toa samo doa|a. Skrieno e nakade zad "devet planini i gori", i se pojavuva vo vid na "amanet na proklet duh".

Neka mi citira nekoj izjava na Arben Xaferi, lo{a za Makedonija ili na Mileti}, ili na Amdi Bajram. Se se}avate na neoromanti~nite izjavi na Petar Stojanov za Makedonija. Lo{ite izjavi za nas, doa|aat od nas! No, toa e ve}e drug problem, semakedonski, nasleden ili vgraden: za sebe nikoga{ dobro!

Vo ovoj moment, Makedonija direktno nikoj ne ja zagrozuva, ni odnadvor ni odvnatre. Ja zagrozuvaat zagrozuvawata na drugite. Toa se poznati, nasledeni balkanski defekti, odbrana so napad.

Arben Xaferi nikoga{ nema da povredi, ako ne go povredite Kosovo. Mileti} isto za Kosovo. Po ovaa analogija za "mirot i vojnata", sudbinata na Makedonija e izgleda Kosovo?

Iskreno: te{ka sudbina. Treba da se bide mnogu mudar, najmudar Makedonec, za da se odigra "pretstavata na `ica", oti ima mnogu sklupci za gluvci. I kolku da sakame da bideme svoi, okru`uvaweto ne ni go dozvoluva toa. Ama i okru`uva~ite se vo ista igra! Izdr`livosta na site ima granici.

Sredstvata za klocawe se opasni. Ponekoga{ akterite sami si udiraat kloci, tamu kaj {to ne treba. [to mu treba{e na Menduh Ta~i da "najavuva" atentati, ili zo{to Mileti} si poigruva so "dinamitnite spravi" protiv amerikanskata Ambasada vo Makedonija?!

Ne! Nikoj ne ja mrazi Makedonija. Ama ja koristi!

Diskrepancijata na nacionalni i drugi osnovi e ve}e fatalna. Ovoj narod dolgo vreme ne zboruva za godi{ni odmori, oti site moriwa mu gi zatvorija ili mu gi oddale~ija; ne izleguva od dr`avata, oti go ome|ija; ne `ivee kako {to `ivee{e, oti go osiroma{ija; ne se smee kako {to se smee{e, oti go namurtija!

Zarem dotamu stasavme, da nemame optimizmot vo dr`avata, koja ni e zaedni~ka? Ili samo taka ni se ~ini? Papsuvaweto na toj optimizam e {teten za site.

Problemot na pripadnost na poedinecot, i negovata lojalnost, e mnogu slo`en problem. Go razre{uva edinstveno demokratijata i bezuslovnoto po~ituvawe na zakonite vo dr`avata vo koja `ivee. S# drugo e antiproduktivno. Duri i po `ivotot i sudbinata na tie {to rabotat da bide taka.

Inaku, Makedonija e mala zemja, ama so golemi ambicii. [to e toa {to taa ne go ispolnuva za da bide kako {to treba da bide? Sigurno ima ~epovi niz koi istekuva i pakost, i zavist, i osveta. No, toa se raboti protiv koi treba da se raboti. Ne mo`e Makedonija da bide upotrebuvana za "balon {to }e nadletuva tu|i idei za golemi teritorii!"

Otidete vo Egejska Makedonija, }e vidite: Makedonci zadoeni so makedon{tina, ama Makedonci lojalni na Grcija, so besprekorno povedenie kon gr~kite zakoni. I tie nikomu ne smetaat, naprotiv ve}e & koristat na gr~kata dr`ava za da se integrira vo evropskite parametri na modernoto `iveewe.

Munasip. Mora da se bara munasip, toj moderen kompromis, koj ponekoga{ proizleguva od razumot, namesto od srceto. Novata Evropa e proektirana na munasip. Zo{to nie da bideme isklu~ok?!

Floskulata: treba da `iveeme zaedno na ovie prostori e iz`iveana. Pa nie ve}e `iveeme!