"GOLEMI" IDEI

Seni{tata na “golemite” idei se nadvisuvaat nad Balkanot i go nosat od katastrofa do katastrofa. Vakvite “golemi” idei ili idei za kreirawe na dr`avi koi bi gi opfa}ale zamislenite etni~ki prostori sekoga{ ni nosele masovni grobnici, prisilni raseluvawa, begalci, krv, vojni… Nie Makedoncite mnogu dobro sme gi po~uvstvuvale site tie nevolji, i gi ~uvstvuvame sekoj den. Kako `rtva na vakvite “idei” Makedonija be{e raspar~ena i na{iot narod razdelen i ras~ere~en. So doa|aweto na 21-iot vek mnogumina mislea deka vremeto na “ideite” pomina, no se izla`aa. Primer za toa e ona {to se slu~uva vo Kosovo i, za nas mnogu pova`no, vo Zapadna Makedonija. S# po~esto se odr`uvaat sostanoci na albanskite politi~ari od Albanija, Kosovo i Makedonija kade uporno NIKOGA[ ne se zboruva za idejata na Golema Albanija, iako sekoj den stanuva s# pojasno deka navistina toa e edinstvenata ideja koja gi obedinuva site onie koi “se protiv idejata za Golema Albanija”. Zamislete samo {to bi se slu~ilo koga eden makedonski pretsedatel ili premier bi odr`uval redovni sostanoci so lideri na Makedoncite od Albanija, Bugarija i Grcija. Cel svet bi n# obvinil za iredentizam i me{awe vo vnatre{nite raboti na drugite dr`avi na Balkanot. Za nivna sre}a, a na{a nesre}a, Albancite razbraa kako se manipulira so javnoto mnenie na svetot. Taka idejata za nezavisno Kosovo, koe neminovno }e se obedini so Albanija, ve}e e napola ostvarena. Dobronamerniot Zapad e lesna `rtva za iskusnite medija-eksperti koi znaat da im serviraat informacii kakvi {to Zapadot saka da slu{a. Taka tamu s# u{te, i pokraj site znaci, ne veruvaat vo “ideite”. ]e vidime do koga. Vo me|uvreme, kaj nas se prodol`uva procesot na paralelna egzistencija na Albancite i Makedoncite. Sekoj den slu{ame po nekoja vest koja ni poka`uva deka ne postoi nikakov interes za integrirana dr`ava, tuku naprotiv site znaci ka`uvaat za s# posilna separacija i postoewe na paralelni op{testva. Policijata, carinata, obrazovanieto i gradskite vlasti vo Zapadna Makedonija se ve}e vo racete na albanskata partija koja u~estvuva vo vladeja~kata koalicija. Postojat i podatoci koi uka`uvaat na masovno selewe na Makedoncite od Zapadna Makedonija vo Bitola i Prilep. Se gleda deka me|uetni~kata doverba e s# pomala i edinstvena pri~ina za mirot vo zemjata e deka tie baraat, a na{ata Vlada dava. Se gradat i otkrivaat spomenici na balisti i borci na OVK. Kako nepovratno da pominaa vremiwata koga Makedoncite i Albancite `iveeja zaedno vo me|usebno po~ituvawe. Tie vremiwa kako da bea `rtvi na edna “golema” ideja, koja doprva }e ni donese mnogu krv i jad na site.

Ve}e dolgo od diplomatski izvori na sosednite zemji, slu{ame deka se mnogu zagri`eni za sudbinata na Makedonija. Pred nekolku dena i Evropskata unija izrazi zagri`enost za na{ata ekonomska situacija. Najgolemo iznenaduvawe sepak be{e koga gr~kiot minister na nadvore{ni raboti javno pobara od Evropskata unija i NATO da ja garantiraat bezbednosta na na{ata dr`ava. Mora da se postavi pra{aweto zo{to na{iot ju`en sosed i dov~era{en neprijatel, dojde do vakva paradoksalna situacija, da e zagri`en za na{ata bezbednosna sostojba. I od kogo, Grcite mislat deka ni se zakanuva najgolemata opasnost? Dali e toa vnatre{en ili nadvore{en neprijatel? Dali e toa povrzano so situaciite opi{ani pogore i podolu? Jasno e deka na Grcija ne & odgovara kako severen sosed ni Golema Albanija, ni Golema Bugarija. [to da pravime nie koga i “neprijatelite” se zagri`eni za na{ata bezbednost? Papandreu go znae odgovorot. Toj bara Zapadot da ja obeshrabri idejata za golema Albanija.

Za vreme na komemoraciite za Goce Del~ev, minatata nedela se slu~i i eden mnogu nemil nastan, koj odli~no zboruva kade odi ovaa dr`ava. Slu~ajov e inaku opi{an vo vesnikot “Struma”, koj izleguva vo Blagoevgrad, od 5 maj 2000g., ~ij{to faksimil e prilo`en podolu. Pri posetata na grobot na Goce Del~ev vo Skopje, delegacija na OMO “Ilinden” – PIRIN be{e verbalno napadnata od lokalni bugaromani so navredi deka bile “Srbi, srbokomunisti” i {to barale na komemoracija na li~nost koja bila “Bugarin”. Za mnogu malku, incidentot }e zavr{e{e i so tepa~ka koja se izbegna samo zaradi vozdr`anosta na aktivistite na ovaa, inaku zabraneta, partija od Bugarija. Vo na{iot razgovor so ~lenovi na delegacijata ni be{e re~eno deka ova e samo eden mal del na nivnoto neprijatno pate{estvie vo makedonskata dr`ava. Na patot bile zastanati i dokumentirani nekolkupati od na{ata policija. Op{tiot vpe~atok na na{ite patrioti od Pirinsko e skoro identi~en so onoj na site na{i od sosednite dr`avi i od svetot: Makedonskata dr`ava stanuva s# pomalku makedonska i se dvi`i po nadolen pat.