DELOTO NA DEL^EV

Najsvetliot lik, za nas Makedoncite e sekako Goce Del~ev. Nie, Makedoncite, mo`eme sekoga{ da pogledneme vo na{ata istorija i da se gordeeme so ona {to go pravele na{ite tatkovci i dedovci, kako inspiracija za na{eto deluvawe denes. Bez ogled na te{kite uslovi, goli i bosi, vo stud, do`d i mraz tie ne se kolebaa da se borat i da ja branat slobodata na Makedonija. Dene{noto vreme po ni{to ne e razli~no od minatoto. I denes e potrebna borba i heroi, no niv kako da gi ima s# pomalku, ba{ vo vreme koga najmnogu se potrebni. Del~ev treba da ni slu`i kako primer na site. Denes, pove}e od koga i da e, zvu~at vistiniti negovite zborovi deka onoj koj se bori za interesite na Bugarija, Grcija i Srbija ne mo`e da se smeta za dobar Makedonec. Vizijata na Goce za eden svet kade {to lu|eto kulturno }e se natprevaruvaat zvu~i kako da e izmisleno za moto na Obedinetite nacii. Potrebata za nego i negovoto delo, denes e pogolema od koga bilo.

Pred nedela-dve, za vreme na Saemot se pojavija dve izdanija, koi bea reklamirani i promovirani najmnogu preku dr`avnite mediumi i od nekoi strukturi za koi postojano se slu{a deka bile bugarsko orientirani, da ne ka`am bugaromani. Zaedni~koto izleguvawe na ovie knigi, kako i okolnostite, pottiknuvaat na razmisluvawe za skrienite nameri koi sigurno se krijat zad cela ova operacija, koja mora da se sfati kako nov obid za “na{eto osvestuvawe deka ne sme Makedonci”. Eve, za {to konkretno se raboti. Bugarite se uvereni deka nie ne znaeme deka bra}ata Miladinovci bea prinudeni da ja izdadat svojata zbirka na pesni kako bugarski, pa spored toa ni se priredi i fototipsko izdanie na istoto. Drugata kniga e prevod na Izvestuvaweto na Karnegievata komisija za pri~inite i posledicite na balkanskite vojni. Ova delo, vsu{nost pretstavuva klasi~en primer kako mo`e da se manipulira Zapadot (primer za toa e i sledniot komentar). Kako svoj prilog kon Karnegievata komisija, bugarskata dr`ava go nominirala ruskiot u~en Miqukov, koj podocna stana predmet na sekakvi nagradi i priznanija od Bugarija. Miqukov uspeal da go ubedi Angli~anecot Braislford deka za Makedoncite edinstven spas e Bugarija taka {to kako rezultat vo Izvestuvaweto Makedoncite se pretstaveni kako Bugari. Taka do den-denes ova Izvestuvawe na dobronamernite od Zapadot se koristi od bugarskata dr`ava i nivnata petta kolona, kako oru`je za ostvaruvawe na nivnite celi. Zaludno.

Nekolkupati sme pi{uvale kako albanskoto lobi uspe{no go manipulira{e Zapadot za svoite celi. Toa u{te edna{ go potvrdi naodot na KATO institutot koj oceni deka SAD bile pion na OVK. Edna od glavnite pri~ini za ova e neznaeweto i arogantnosta na onie koi gi donesuvaa re{enijata kako da se deluva vo Kosovo i voop{to na Balkanot. Rezultatot na seto toa e deka Zapadot, denes vo Kosovo e zalo`nik na OVK. Sevo ova ne bi bilo mnogu interesno za nas Makedoncite, ako ne postoe{e mo`nosta deka nie sme slednite i deka mnogu lesno mo`e da ni se slu~i Zapadot da ja poddr`i secesijata na Zapadna Makedonija. Pridones za toa }e bide na{ata ve}e doka`ana nesposobnost za pretstavuvawe na na{ite interesi vo svetot, kako i doka`anata nesposobnost da se spravuvame so beskrajnite barawa na albanskite partii, a bogami i mo`noto sou~esni{tvo na lu|eto na vlast. Znacite za takvi te{ki somnenija se s# popristuni. Tvrdewata deka OVK ne e prisutna vo Makedonija, neodamne{niot skandal nare~en Hasani, gradeweto spomenici na ~lenovi na OVK i balisti i mnogu drugi ne{ta uka`uvaat deka poleka ja gubime suverenosta vo toj del na na{ata dr`ava i toa ni se slu~uva pred na{ite o~i i se ~ini deka ne mo`eme da storime ama ba{ ni{to za da go zapreme procesot. Mo}ta na albanskoto lobi izgleda neograni~ena i toa mora da e taka so ne~ija sorabotka od na{a strana. So ogled deka tie uspevaat da go manipuliraat celiot Zapad za niv nie sme sitna riba. Zatoa, itno ni se potrebni golemi ribi, koi }e ja vladeat ovaa zemja, inaku te{ko nas.