CELA MAKEDONIJA SO JANE

Ona {to go najavuvavme vo poslednite nekolku broevi, na krajot se slu~i. Cela Makedonija, preku nejzinite pretstavnici se pokloni pred spomenikot i spomenot na Jane Sandanski, svetecot i eden od najsvetlite figuri vo makedonskata istorija, simbolot na nepokorot i inspiracija na generacii borci za slobodata na Makedonija. Deloto na Jane, za `al, ne e zavr{eno.

I pokraj toa {to ve}e sme vo 21-ot vek, Makedoncite koi `iveat na pogolemiot del na etni~kata i geografskata teritorija na Makedonija s# u{te gi nemaat osnovnite ~ovekovi prava, zagarantirani od site konvencii i dogovori na ON, EU, OBSE i site drugi organizacii koi se reklamiraat deka se gri`at za takvi raboti. Zna~i ima organizacii koi se gri`at, a sepak od druga strana znaeme deka ima i mnogu Makedonci koi `iveat vo sosednite zemji kade ako se deklariraat kako Makedonci rizikuvaat dr`avna represija, a pak spomnatite organizacii ne pravat mnogu ili pak skoro ni{to. Kako e toa mo`no? Dali se raboti za dvojni standardi? Odgovorot e nejasen, no sepak ostanuva edna pouka: baraj za da ti se dade ili pak pomogni si i Gospod }e ti pomogne. Toa ve}e se slu~uva. Makedoncite s# poglasno si gi baraat pravata i rezultatite nema da izostanat. No, da se vratime na ona {to se slu~uva{e minatata nedela.

Velat deka godinava situacijata vo koja se odr`a poklonenieto e poinakva od minatite godini. Spored nekolku ~lenovi na Centralniot komitet na OMO "Ilinden" - PIRIN toa e direkten rezultat na akcijata na "Makedonsko sonce" so organiziranato poklonenie. Iako postoe{e golem pritisok od silnoto prisustvo na policijata i bea primenuvani metodi na zastra{uvawe preku legitimiraweto na site prisutini i odzemaweto na sekakvi znamiwa i transparenti, sepak prisustvoto be{e masovno. Voop{to ne e jasno vakvoto odnesuvawe na edna naizgled stabilna i silna dr`ava kako Republika Bugarija. Zarem se pla{at deka Makedoncite }e zapo~nat vooru`eni nemiri? I kako go objasnuvaat silnoto policisko prisustvo za za{tita na dr`avata od narod koj, spored niv, oficijalno ne postoi? Neli celata rabota e malku sme{na? Zna~i napredok sepak ima{e, no ...

Zarem treba da se raduvame deka Bugarite godinava ne n# tepale? I dali toa navistina e napredok? S# e relativno i mo`ebi ovoj fakt mo`e da se smeta kako napredok, no sepak ne e. Ne, od dr`ava koja saka da vleze vo Evropskata unija kade {to ~ovekovite prava se fundamentalno garantirani. Mo`eme da razbereme deka mo`ebi Bugarija saka da go sledi primerot na Grcija i se nadeva deka i taa }e mo`e da se izvle~e so istata logika primenuvana od nivniot ju`en sosed i ekspert po negirawe na ~ovekovi prava. Bugarija treba da prestane da se zala`uva deka }e mo`e daleku da stigne so sega{nava politika na nepriznavawe na makedonskata nacija i so represija na onie koi se samopredeluvaat kako Makedonci. Nitu }e mo`e dolgo vreme da gi manipulira popisite, a i nekoi organizacii vo svetot so cel da se izbri{e ili namali brojot na Makedoncite. Toa ne vodi nikade, tuku samo pridonesuva kon nestabilnosta na Balkanot i predizvikuva ~uvstva na neprijatelstvo kon Bugarija. Iako sme rekle nekolkupati }e ka`eme u{te edna{: za pojavata i postoeweto na ona {to se narekuva “antibugarski ~uvstva” vo Makedonija edinstveno e vinovna bugarskata dr`ava kako i nekoi delovi na bugarskoto op{testvo. Nie, Makedoncite bi bile navistina presre}ni koga bi mo`ele da imame prijatelski i dobrososedski odnosi, no tie odnosi MORAAT DA SE ZASNOVAAT NA ME\USEBNO PO^ITUVAWE, a nepriznavaweto na postoewe na makedonskata nacija e znak na krajno nepo~ituvawe. Bugarskoto op{testvo mora da razbere deka dodeka ne gi promeni stavovite kon nas, }e prodol`i nedoverbata, i Evropa i svetot so pravo }e n# smetaat za “balkanski dr`avi”. Vo interes na vistinata morame da ka`eme deka sepak golem del od vinata le`i i vo nas. Koj ni e kriv {to imame ~lenovi na Vladata i visoki dr`avni slu`benici koi po s# izgleda se deklariraat kako Bugari. Ne mo`eme da & zabele`ime na bugarskata dr`ava da se zainteresira za niv i da se nadeva deka site nie naskoro }e si se deklarirame kako takvi. Ona {to i go zabele`uvame e deka im veruva na `rtvite na svojata propaganda i ne razbrala deka bugar{tinata vo Makedonija nema {ansi. S# dodeka toa ne go razbere nema da ima relaksacija na vrskite na Balkanot. Kako spisanie, nie sekoga{ }e se zalagame za dobri odnosi me|u na{ite dve dr`avi i dva naroda, kako {to }e se zalagame za dobri odnosi so site sosedi. Planirame i konkretni pozitivni akcii za povrzuvawe so onie delovi od bugarskoto op{testvo, koi ne se zarazeni od rakot na nacional{ovinizmot. Prvata akcija }e bide sozdavawe na edno makedonsko-bugarsko dru{tvo na prijatelstvoto. Takvo ve}e postoi vo Sofija so ~lenovi na nekolku vidni kulturni dejci, me|u koi e i Georgi Radulov, pisatelot na edna od najdobrite istorii na Makedonija.

Potoa }e sledat i drugi akcii.

Dotoga{ dogledawe do 22 April 2001 godina, denot koga site pak }e odime na Ro`en na poklon pred grobot na Jane. Podetalno za ona {to se slu~uva{e ovaa godina pro~itajte na str. 7. Siguren sum deka Jane }e se gordee{e od ona {to se slu~uva{e.