MAKEDONSKA LEGENDA

Minatata nedela imav ~est da prisustvuvam na eden ta`en ~as po istorija. Temata na istorijata be{e na{ata napatena i mila Makedonija preku `ivotot na eden patriot, akter vo makedonskiot teatar, film i televizija. ^ovek {to odbele`al edna epoha, patriot so koj sekoj Makedonec mo`e i treba da se gordee, umetnik koj ja poka`uva goleminata na na{ata kultura. Toa e Risto [i{kov. Roden vo Egejska Makedonija ovoj prekrasen patriot nikoga{ ne zaboravil deka Makedonija ne zavr{uva kaj Gevgelija. Negova bolka za raspar~enata zemja go natera javno da go krene glasot na svojot gnev i za toa zavr{i vo zatvor. U{te polo{o, negovoto delo be{e zabraneto i skrieno od makedonskata javnost. Minatata nedela grevot, kon ovoj golem sin na Makedonija be{e delumno popraven. Posvetuvaj}i mu go ovoj broj od spisanieto i nie se priklu~uvame i se poklonuvame pred negovata legenda. (Pove}e na str.42)

Slu{ame od odgovornite vo Ministerstvoto za vnatre{ni raboti i od Parlamentarnata komisija za bezbednost deka Makedonija ni e polna so stranski tajni slu`bi, koi ete, deluvaat nepre~eno. Tie, a posebno onie od severniot sosed, deluvaat i gi organiziraat raznite kriminalni i teroristi~ki akti za koi site ~itame, gledame i slu{ame od mediumite. Pra{aweto, koe avtomatski bi se postavilo vo slu~ajov e {to toga{ rabotat vo MVR i zo{to ovie slu`bi ne se spre~uvaat koga ve}e znaeme deka se tuka? Zarem Makedonija e lozje bez ~uvar?

Vo svetot vladee politikata na stapot i na morkovot, ili so drugi zborovi zakanite i vetuvawata. Toa e politikata, koja za `al, na{ite na vlast izgleda ne ja razbrale, kako {to ne razbrale serija drugi raboti. Vakvata politika e rezervirana za vladi, koi gi zastapuvaat i gi razbiraat svoite nacionalni interesi i znaat kako da gi iskoristat stapot i morkovot za svoi celi. Ponekoga{ vo nacionalni interesi se stavaat i raboti koi mo`ebi ne se, no mo`at da poslu`at kako predmet za pregovori. Vladite vo svetot obi~no ne se popustlivi, ili se pravat deka ne se, pa zatoa e izmislen principot na stapot i na morkovot. Lu|eto od na{ata Vlada, za `al, od ovoj kako i od minatiot re`im ne se poznati kako partneri sposobni da se nosat vo pregovorite so svetot. Pri~inite delumno le`at vo nepoznavaweto, ili nepostoeweto na konsenzus za toa, koi se nacionalnite interesi, a rezultatite se pove}e od o~igledni: sosednite zemji, koi mnogu pomalku pretrpea od kosovskiot konflikt dobija i prodol`uvaat da dobivaat, mnogu pove}e i finansiski i politi~ki od nas. Ako sakame ne{to pove}e od stapot }e morame za toa da se potrudime.

Izgleda deka NATO i SAD najposle po~naa da se budat i da razbiraat {to se slu~uva vo Kosovo. Ili poto~no, po~naa da razbiraat deka s# ona {to im se ka`uva{e od nivnite tajni slu`bi i od subjektite, koi navistina ja poznavaa situacijata na Balkanot e navistina taka. Posledicite od ova namerno ili nenamerno nerazbirawe se ogromni. Balkanot e potencijalno destabiliziran do nedogledno vreme. Istoriskite okolnosti i glavnite organizatori za ovaa beskrajna katastrofa se o~igledni: sposobno (i bogato) albansko lobi i naivno (nesposobno?) amerikansko rakovodstvo. Za `al, vo ovaa nesre}na situacija sme zame{ani i nie. Iako, albanskoto malcinstvo tuka otsekoga{ gi u`ivalo site prava i otsekoga{ u~estvuvalo vo vlasta (sega pove}e od koga bilo) sepak vo svetot postoi percepcija deka Albancite vo Makedonija se diskriminirani i represirani i spored toa imaat pravo da mislat na separatizam. Ovoj fakt kolku {to zboruva za neverojatnata sposobnost na albanskoto lobi da ja manipulira svetskata javnost u{te pove}e zboruva i za na{ata mnogu opasna nesposobnost da gi poka`eme vistinskite sostojbi. Vo Makedonija, malcinstvata u`ivaat pove}e prava od kade bilo vo svetot, no problemot e deka samo nie Makedoncite go znaeme toa i toa o~igledno ne e dovolno. Ili }e nau~ime kako toa da mu go prika`eme na svetot ili }e morame da se nadevame deka svetot }e razbere deka e manipuliran od bogati lobisti. A, se znae deka Gospod mu pomaga na onie, koi si pomagaat samite sebesi.

Skoro da nema organizacija, partija ili institucija vo Makedonija koja ne go izrazi svojot gnev ili negoduvawe po povod zabranata na OMO "Ilinden" PIRIN, politi~kata partija na Makedoncite vo Bugarija. Denovive kon protestot se priklu~i i Makedonskata akademija na naukite i umetnostite (MANU), koja bara{e od dr`avata “re{avaweto na malcinskoto pra{awe da se krene na nivo na prv prioritet vo ramkite na Paktot za stabilnost i asocijacija” i ja oceni zabranata kako napad vrz makedonskiot identitet. Toa pretstavuva i svoevidna {lakanica na rakovodstvoto na Republika Makedonija, koe go potpi{a Dogovorot od Pro~ka so koj si go odzemame pravoto da se interesirame za pravata na Makedoncite vo Bugarija. Edinstvena, koja ima{e polza od toj dogovor e bugarskata dr`ava, koja mo`e{e da & prika`e na Evropa deka nema malcinski problemi so sosedite i spored toa se kvalifikuva za priem vo Unijata. [tetata za nas, od drugata strana, e neprocenliva. Me|u posledicite sekako najlo{o e deka ovaa Vlada poka`a deka e podgotvena da pregovara i da se otka`uva od na{ite malcinstva i toa e znak za na{ite sosedi kako da se odnesuvaat kon nas. Da ne zboruvame za toa deka spored Ustavot, ovoj dogovor e ilegalen, bidej}i gi kr{i odredbite koi obvrzuvaat za za{tite na na{ite malcinstva vo sosednite zemji. Republika Makedonija e i treba da bide, mati~na zemja na site Makedonci vo svetot. Dogovorot na Pro~ka go negira toa i krajno vreme e Ustavniot sud da se pozanimava so ovoj problem.