^OVEKOVI PRAVA ZA MAKEDONCITE VO BUGARIJA

Minatata nedela, vo ova vreme na napori za poddr{ka na Makedoncite vo sosednite dr`avi, se slu~ija nekolku va`ni momenti tesno povrzani so zabranata na OMO "Ilinden" - PIRIN. Ovie napori dosega bea skoro nepostoe~ki. I minatata i ovaa dene{nava vlast se ograni~uva{e na individualni inicijativi na poedinci, porano pove}e otkolku denes. Zatoa ohrabruva~ki deluva{e osudata na makedonskiot Parlament kade {to duri 81 pratenik glasa{e za Rezolucijata so koja se osudi re{enieto na bugarskiot Ustaven sud da ja poni{ti registracijata na edinstvenata politi~ka partija na Makedoncite vo Bugarija. So ova poka`aa nevidena sloga i zrelost, kako i siguren znak deka osudata na ovoj akt na bugarskiot dr`aven {ovinizam e op{tomakedonska, poraka koja se nadevame }e bide pravilno protolkuvana na Istok i sekade kade {to treba. Vtorata zna~ajna slu~ka be{e protestot organiziran od nekolku nevladini organizacii, politi~ki partii i nedelnikot "Makedonsko sonce". Minatiot petok, okolu 3000 du{i protestiraa pred bugarskata Ambasada. Protestot zapo~na pred Sobornata crkva, a zavr{i pred Ambasadata na Republika Bugarija. Prisutnite patrioti go izrazija svojot gnev i nesoglasuvawe so politikata na bugarskata dr`ava kon Makedoncite. Taa politika, kako {to znaeme, otsekoga{ e so stavot da se negira postoeweto na makedonskata nacija, jazik i identitet. Gnevot delumno se upati i kon dene{nava Vlada i protiv politikata na nepoddr{ka na Makedoncite vo Bugarija. Tretata zna~ajna slu~ka be{e neverojatnata izjava na ministerot na nadvore{ni raboti Aleksandar Dimitrov vo koja go pokani OBSE da gi pro{iri svoite interesi kon sosednite zemji i da ja ispita polo`bata na makedonskoto malcinstvo. Ovaa izjava e za sekoja pofalba i nie srde~no ja pozdravuvame promenata na kursot na ministerot i da se nadevame deka ova }e bide trajna opredelba na Vladata. Barawe i insistirawe na ~ovekovi prava ne prestavuva me{awe vo vnatre{nite raboti na dr`avite. Toa e opredelbata na t.n. Nov svet. Toa se obvrskite na site zemji, koi gi prezele so potpi{uvaweto na raznite konvencii i me|unarodni dogovori. Toa go o~ekuvaat i Makedoncite od celiot svet.

Bugarija znae mnogu ubavo da manipulira so svetskoto javno mnenie i sekoga{ uspeva akcentot od protesti protiv ne~ove~kiot odnos kon Makedoncite da go prefrli vo izraz na antibugarski sentiment. Toa se slu~i i so minatonedelniot protest, koga dolgogodi{niot gnev na Makedoncite se prelea i po~naa da vikaat paroli kako “Bugari - Tatari” “Bugari - fa{isti” i “Bugarija vo Afrika”. Na bugarskata dr`ava vedna{ & olesna i ja po~na hajkata po “antibugarite.” Ovie izjavi sekako na prv pogled izgledaat “anti”, no ako ja pogledneme zadninata koja gi sozdade ovie izlivi na gnev, toga{ s# si dobiva svoja perspektiva. Ako gi pogledneme izjavite na bugarskite dr`avnici i mediumi }e vidime deka opravduvawe za ovoj gnev sepak ima: “Makedoncite ne postojat”, “Makedoncite se srbomani, jugokomunisti”, “Ohrid e bugarski Erusalim”, “Makedoncite se Bugari”, “Tito i Kominternata gi sozdadoa Makedoncite” i da ne gi nabrojuvam ostanatite. Jas li~no koga gi slu{am ovie gluposti ne mo`am, a da ne gi smetam za navredi. Edna{ ili dvapati bi premol~il, iako krvta sekoga{ mi vrie, no tretiot pat ve}e ne se izdr`uva i sekoj od krv i meso bi po~nal da vika i protestira. Nie Makedoncite, po priroda sme dobar narod. Ne sme si gi izvalkale racete so ni~ija krv (osven so na{ata), ne sme maltretirale i diskriminirale niedno malcinstvo. Znaeme da trpime, znaeme da go zavrtime i drugiot obraz, no {to e mnogu, mnogu e! Antimakedonstvoto na Bugarija mora da prestane za da prestane i antibugarstvoto. I Makedonija i Bugarija se stremat kon Evropa. Vreme e Bugarija da si gi zaboravi sanstefanskite soni{ta. Vo Evropa nema da ima mesto za niv.