ZABRANA ZA OMO "ILINDEN" - PIRIN

Sprotivno na o~ekuvawata na mnogumina, minatiot vtornik Ustavniot sud na Bugarija, najposle presudi za poni{tuvawe na registracijata na legalnata politi~ka partija OMO "Ilinden" - PIRIN, samo tri dena po odr`uvaweto na nivnata Vtora nacionalna konferencija (na naslovnata strana) i poka`a u{te edna{ deka zborot demokratija tamu ima relativno zna~ewe. Ona {to najmnogu za~uduva e samouvernosta na bugarskata dr`ava da izvr{i vakov ~in, kako kandidat za priem vo Evropskata unija. Sepak, ako se zeme predvid neodamne{noto izvestuvaweto na Sovetot na Evropa vo koja & se dava preodna ocenka vo odnos na po~ituvawe na ~ove~kite prava, mo`e da se razbere zo{to Bugarija se re{ila na takov ~ekor. Ovaa dr`ava realno mo`e da o~ekuva deka vakvoto re{enie nema da naide na golem otpor vo svetot. Na{ata vlast preku izjavata na pretsedatelot Trajkovski, vo koja toj izjavi deka poni{tuvaweto na registracijata e vnatre{na rabota na Bugarija i spored toa Republika Makedonija nema da se me{a, vsu{nost & dade na Bugarija blanko-dozvola da pravi {to saka. I da se slu~e{e ~udo, na{ata vlast da saka{e da napravi ne{to, ne }e mo`e{e bez da go prekr{i asimetri~niot Dogovor na Pro~ka, so koj nie se obvrzuvame deka nema da intervenirame za za{tita na Makedoncite vo Bugarija. Edinstveniot otpor mo`e samo da se o~ekuva od makedonskite patrioti niz celiot svet, koi treba da go iska`at svojot gnev preku pi{uvawe pisma i lobirawe, so cel Bugarija da se osudi i izolira vo me|unarodnite strukturi. Otpor sekako se o~ekuva i od makedonskite politi~ki partii, koi najavuvaat protesti. Bugarija, sepak, skapo }e ja ~ini vakvoto re{enie. Pred s#, se poka`uva deka ne se otka`ala od starite naviki i doka`uva deka ne e zrela za da bide ~len na Evropskata unija. Onie Makedonci koi po~naa da mislat deka mo`ebi rabotite se promenile }e uvidat deka volkot go menuva ruvoto, no ostanuva volk. Sepak rabotite ne se zavr{eni. Nie Makedoncite sme naviknati na progoni, zabrani, maltretirawa i nepriznavawa. Ako istorijata ne{to poka`ala, toa e deka ne se davame tolku lesno. Zatoa, Bugarijo, doviduvawe pred evropskite sudovi!

Makedon{tinata `ivee sekade kade {to ima Makedonci. Sekade kade {to ima Makedonci se vee znameto so Sonceto na Kutle{ i se peat makedonski pesni slavej}i ja na{ata istorija od Aleksandar do ^ento. Sekade, osven tuka vo Republika Makedonija, koja bi trebalo da e Piedmontot na makedon{tinata i koja taka e razbrana od site Makedonci vo svetot. Za `al, tuka najmakedonskiot od makedonskite simboli, makedonskoto Sonce, e pretvoreno vo ve{ta~ki partiski predmet, izvalkan so razni plitki i nedorasnati insinuacii. Tuka makedonskata istorija e pretvorena vo evtina ~erga vrz koja si gi bri{at nozete razni kvazinau~nici. "Eminentini" istori~ari i politi~ari sekojdnevno tresat gluposti po mediumite i ostanuvaat `ivi. Kakva razlika so Vtoriot nacionalen kongres na OMO "Ilinden" - PIRIN kade vo spartanski uslovi makedon{tinata blika{e od sekoj zbor izre~en od prekrasnite patrioti, koi se sobraa od cela Bugarija za da ja izrazat narodnata volja i za da mu pora~aat na svetot deka sepak Makedonecot ne e kategorija, koja e podlo`na na uni{tuvawe. Istoto mo`e da se vidi nasekade niz Makedonija pod Grcija i Bugarija ili kade bilo vo svetot. Siroma{ni ili ne, no gordi, silni vo patriotizmot, besni na du{manot i predavnikot, Makedoncite pod Bugarija se sobraa od site kraevi kade {to bile ras{trkani za da go ka`at ona {to nivnite predci im go ostavile kako amanet: roden si kako Makedonec, `ivej i umri kako takov, mrazi go du{manot, sakaj go Aleksandar, Filip, Goce, Jane i ^ento. Toa se tradiciite na pravoto, vistinskoto VMRO, bliski do srceto na site ~esni Makedonci. Site onie, koi }e vi ka`at poinaku ve la`at. Zatoa, la`ni intelektualci i politi~ari, ako ne mo`ete da go razberete ova i da vodite, sledete, a ako ne sakate da sledite, toga{ trgnete se od patot!