SRE]NA 2000 GODINA

Za da imame Sre}na Nova godina pokraj mnogu, mnogu sre}a }e ni trebaat i nekoi drugi raboti. Kako {to stojat rabotite predlagam i mnogu molitvi, bidej}i izgleda deka samo Sevi{niot mo`e da n# izvadi od dlabokata dupka vo koja se nao|ame. Na krajot na mileniumot i na stoletieto, Makedonija se nao|a vo golema kriza, kako ekonomska taka i politi~ka, no i vo mnogu seriozna, nacionalna kriza. Polarizacijata i rascepkanosta se onakvi kakvi {to bea pred 100 godini vo predve~erjeto na Ilindenskoto vostanie. Site znaeme za golemata katastrofa i dolgoro~nite posledici koi se poka`aa nekolku godini podocna so definitivnata podelba na Makedonija, koja trae do den-denes. Kako i denes i toga{ vladeeja i se sudiraa stranskite propagandi za Makedonija. Be{e potreben polovina vek, za eden del da se oslobodi, no toa be{e delumno i na samo mal del od Makedonija. Obidite za osloboduvawe na Makedoncite vo Egejska Makedonija zavr{i so u{te edna katastrofa, a na delot vo ramkite na Jugoslavija se slu~uva{e eden svoeviden genocid. Makedonskite nacionalisti bea uni{tuvani i marginalizirani i bea zameneti so jugoslovenski nacionalisti. Indoktrinacijata deka makedonskiot nacionalizam e {teten zede dlaboki koreni vo Makedonija. Po nezavisnosta na vardarskiot del na Makedonija, politikata na antinacionalizmot prodol`i i tie posledici se glavnite pri~ini za raspa|aweto na dr`avata, {to sekojdnevno se slu~uva pred na{ite o~i. Za razlika od site dr`avi vo svetot nie sme prvo ona {to go rabotime, a potoa Makedonci. Na{ite istori~ari, nau~nici, politi~ari i razni slu`benici se borat za interesite na naukata, istorijata i demokratijata, a potoa za Makedonija. Samo da zememe nekolku primeri od sosedstvoto, vo Bugarija, Grcija i Albanija, nau~nicite se prvo Bugari, Grci i Albanci, a potoa ona {to se po profesija. Kako najobi~ni amateri nie mislime deka gradeweto na dr`avite e mo`no bez nacionalizam i dozvolivme da ja pretvorime dr`avava vo svoevidna laboratorija, kade {to svetot si vr{i razni politi~ki eksperimenti. Takviot poguben pristap donesuva samo prazni pofalbi od razni (ne)dobronamerni i (ne)naivni nabquduva~i, a nas n# vodi dotamu da slu{ame od na{iot pe~at sekojdnevni direktni obvinuvawa deka na{ata Vlada e sostavena od golemobugarski i golemoalbanski nacionalisti. Ako toa e navistina taka, toga{ prisustvuvame na agonijata na makedonskata dr`ava i toa mora da bide zasluga na antinacionalistite. Ako ne e vistina, toga{ se raboti samo za normalni te{kotii so koi se sretnuva sekoja dr`ava. Sepak, obvinuvawata se premnogu seriozni, te{ki i mnogubrojni za da gi ignorirame. Zatoa ne gledam mnogu pri~ini za slavewe na Novata godina, stoletieto ili mileniumot. Naprotiv.

Na{ite istori~ari se preokupirani so pi{uvawe na referati, napisi i knigi koi voglavno zavr{uvaat vo razni biblioteki za da bidat pro~itani od mal broj na lu|e so re~isi nikakov efekt. Od druga strana istori~arite na sosednite zemji se anaga`irani so polni sili da gi sproveduvaat dr`avnite interesi na svoite dr`avi. Neprijatelite na Makedonija otsekoga{ se slu`ele so istoriski falsifikati za da gi sproveduvaat svoite propagandi. Bugarskata dr`ava e edna od tie koja stignala najdaleku vo falsifikuvaweto na makedonskata istorija, a zatoa sme sekojdnevno svedoci, bidej}i re~isi cela dokumentacija za na{ata istorija pominuvala preku Sofija. Fotografijata poka`uva edna plo~a koja bila najdena vo Voden i odnesena vo Istoriskiot muzej vo Sofija. Tamu bila proglasena za falsifikat od 19-tiot vek. Na plo~ata pi{uva deka car Samuil ja postavil vo nekoja crkva za "za{tita na Bugarite od Voden." Koga ova e ve}e falsifikat {to stanuva so drugite "dokumenti" koi ni se pretstavuvaat i koi lesnoumnite gi prifa}aat kako izvorni? Koj ni garantira deka i tie ne se falsifikati?

Koga ve}e sme kaj falsifikuvaweto na istorijata, eve eden nepoznat istoriski dokument od amerikanskite nacionalni arhivi koj prika`uva kako se identifikuvale Makedoncite vo 1904 g., pri pristigaweto vo Amerika. Vo grafata "rasa ili narod" jasno se gleda deka Makedoncite od Buf se deklarirale kako Makedonci, a toa potoa bilo prepravano vo "Bugarin" vo prviot slu~aj i vo "Srbin" vo vtoriot. Toa e na{ata sudbina.