Gledano odnadvor

Slavko MANGOVSKI

Minatiot vikend se odr`a proslavata 20 godini Republi~ka zaednica na kulturno-nau~nite manifestacii na Makedoncite muslimani (pove}e za proslavata na str. 13 i 14). Na sobirot me|u drugite be{e prisuten i Makedonecot protestant pretsedatelot Boris Trajkovski, kako i mnogu Makedonci hristijani od razni nacionalnosti. Barem taka bevme informirani od Premierot koj vo svojot govor n# zapra{a, kako da deluva ovaa demokratska Vlada koga "Makedonci" se deklarirale kako Srbi, Turci i Bugari i {to da pravime so niv. Pravo da vi ka`am jas bev malku zbunet od ovaa koncepcija na "Makedonec" kako geografski poim kade {to ~ovek mo`e da bide em Makedonec, em nemakedonec. Vistina e deka ovoj koncept ne e nov i e dosta promoviran od sosedite, a spored toa i vo stranstvo. Demek vo Makedonija site se Makedonci, a posle treba da vidime {to se po nacionalnost. Obi~no se ka`uva (a zatoa ve}e sme zboruvale) deka Makedonci se Albancite, Slovenite i drugite nacionalnosti. Se razbira vakvi definicii ne nao|ame vo Srbija, Bugarija itn. Tamu imame Albanci i Srbi, Turci i Bugari. Zo{to samo kaj nas se javuva ovoj problem? Vo interes na pravinata moram da re~am deka sepak konceptot na nacionalnost/dr`avjanstvo e dosta nejasen najmnogu zaradi nesovpa|aweto na poimite vo na{iot i angliskiot jazik, me|u drugite. Kaj nas nejasnosta e pove}e od kade bilo, inaku nema{e da imame vakvi polupe~eni izjavi. So onie {to se deklariraat kako Srbi, Turci i Bugari nema {to da se pravi. Tie si znaat {to se i dr`avata nema {to da se me{a vo toa. Makedonija e edna od retkite zemji na svetot kade {to SITE nacionalnosti mo`at da gi u`ivaat svoite prava. Kade {to treba da se me{a kako makedonska dr`ava e tamu, kade ima potreba da gi {titi nacionalnite prava na onie koi se deklariraat kako Makedonci, kako tuka, taka i vo sosedstvoto. Najva`nata zada~a na ovaa Vlada treba da bidat ~uvaweto na makedonskite interesi. Ima koj da se interesira za demokratijata. Ovoj na~in go praktikuvaat site dr`avi vo svetot. Samo nie li da se razlikuvame?

Po primerot na Vudi Alen koj rekol deka ne saka da bide ~len na organizicii vo koi primaat lu|e kako nego bi trebalo da se zamislime i nie dali sakame da sme ~lenovi na organizacija koja gi narekuva na{ite falsifikuvani izbori za regularni, koja mu ~estita na predsedatelite pred da se izberat, koja se me{a vo vnatre{nite raboti, koja bara promena na imeto na dr`avi, koja priznava dr`avi so referenci namesto imiwa, koja tolerira gazewe na ~ovekovi prava kaj svoite ~lenovi i {to li ne. Zo{to bi sakale da sme ~lenki na organizacija, kade {to politikata vladee nad pravdata? Edinstvena pri~ina se ~ini e ekonomskata. Sepak [vajcarija i Norve{ka ne se ~lenovi i niv voop{to ne im e lo{o ekonomski. Utre Makedonija mo`e da stane pravna dr`ava, a {to za EU? Dali i tamu pravdata }e ja pobedi politikata? Ili pak sepak pravdata e samo prikazna za naivnite. EU ili ne, makedonskite interesi, sepak se tie najva`nite i ne smeat da se pravat kompromisi za niv.

Ako ste korisnik na Makedonskite (ne)telekomunikacii verojatnosta deka va{iot telefon be{e isklu~en vo minatite nekolku dena e mnogu golema, nezavisno od toa dali ste gi pla}ale smetkite ili ne. Ako ste bile me|u tie nesre}nite toga{ slikata vi e poznata: dolgi redici, turkanici i "tepa~ki" pred dvata {altera vo zgradata na "Makedonski telekomunikacii" koi se zanimavaat so takvi problemi. Kako {to ~uv od razgovori so razni pretplatnici, se isklu~uvale telefonite i na onie koi gi pla}ale smetkite istiot den koga im doaa|ale. To~no e deka i vo svetot im gi isklu~uvaat telefonite na onie koi ne pla}aat. Isto taka to~no e deka vo svetot lu|eto ne pla}aat astronomski telefonski tarifi i deka barem vo zamena na ovaa legalizirana kra`ba, mo`eveme da o~ekuvame barem minimum kurtoazija i barem edno telefonsko javuvawe so koe mu se dava na znaewe na korisnikot deka telefonot }e bide isklu~en. Mo`ebi, toa ne e voobi~aeno vo svetot. No, vo svetot ne e voobi~aeno i 54 % nevrabotenost i astronomski tarifi. Vo zamena na takvi tarifi bi sakale da o~ekuvame barem minimum "korisni~ki servis".

Za site vas, koi kako nas mnogu ve boli za imeto i koi gi pratevte mnogute napisi vo vrska so akcijata za vra}awe na pravoto ili t.n. ustavnoto ime na na{ata dr`ava Republika Makedonija vo OON, eve nekolku "tajni" podatoci koi doa|aat od krugovi bliski do porane{niot vrv na dr`avata. Doznavame deka nekolku patrioti so dlaboko poznavawe na problemot za imeto kon sredinata na minatiot oktomvri napi{ale nekolku rezolucii i oficijalni barawa do OON vo imeto na Pretsedatelot na dr`avata i gi podnele samo da bidat potpi{ani i isprateni, zapo~nuvaj}i ja so toa procedurata za ispituvawe na legalnosta na postavuvaweto na dopolnitelni uslovi, pri priemot na RM (ili PJRM) vo OON. Ekspertite, onie vistinskite, tvrdat deka bidej}i pravoto e na na{a strana, nema na~in OON da ne go prifati na{iot prigovor bez da si go izgubi ugledot. Toa go vklu~uva i izleguvaweto pred me|unarodniot sud na pravdata koj ve}e se izjasnil deka dopolnitelni uslovi NE MO@AT da se postavuvaat. Raznite prikazni deka nie ve}e sme se slo`ile so referencata samo poka`uvaat nepoznavawe na me|unarodnoto pravo koe ka`uva deka ako, na primer, ~ovek se slo`i pod prisila da bide rob toa sepak e nezakonski. Do potpi{uvawe na rezoluciite i barawata sepak ne dojde i pokraj vetuvawata deka toa }e se stori. Takva e na{ata sudbina. ]e morame da ~ekame na podobri denovi vo noviot milenium so noviot pretsedatel.