KOALICIJATA PUKNA

Skepticite velat deka nemalo ~uda ama izgleda gre{at, barem koga e vo pra{awe svoevidnata vojna pome|u DPMNE i DA. Prisutni sme na sceni tipi~ni za krajot na eden brak. Sekojdnevno sme svedoci na me|usebni obvinuvawa, napadi i inaet, a toa se sigurni znaci na skore{en razvod. Ministrite na DA ne prisustvuaat na sednici na Vladata, DPMNE im se zakanuva na ministrite na DA, DA go obvinuva DPMNE i taka natamu. Voop{to, nemila rabota, bidej}i celata situacija ve}e dobiva privid na normalnost i otrpnatiot narod ne znae ve}e {to da misli, {to da pravi i na koj da mu veruva. Kako {to ve}e i drug pat sme rekle, vistinata vo dr`avava e relativna kategorija i ne e retko da postojat i po nekolku paralelni vistini, siguren znak deka ne{to, ili pove}e ne{ta se skapani. Nie sme ve}e naviknati vistinata naj~esto da ja barame od zapadnite pretstavnici vo zemjata. ^udoto }e se slu~i ako Koalicijata se odr`i, no kaj nas s# e vozmo`no. Edinstveno {to dosega ne bilo vozmo`no e brz napredok na zemjata i glavnoto pra{awe e dali takva rabota e mo`na so vakva Koalicija?

Namesto ovoj komentar slobodno mo`evme da gi povtorime analizite i napisite od minatata nedela. Istite raboti se slu~ija, istite reakcii se slu{naa. Verojatno i istite postizborni procesi }e se povtorat. Razlikata e deka ovoj pat OBSE i zapadnite mediumi se mnogu pospecifi~ni vo ocenkata deka sepak se raboti za "{iroka izbira~ka izmama". Duri i najgolemiot avtoritet vo svetot na pe~atot "Wu Jork Tajms" se oglasi so ocenka deka izborite bile "na{iroko namesteni". I {to sega? Mo`eme li da ja povtoruvame ovaa lakrdija sekoja nedela, bez kraj? I porano ovoj narod `iveel so znaewe deka izbraniot pretsedatel e izbran so izmama, pa nema da bide ni{to novo nitu izmeneto. Mo`eme samo da se nadevame deka ova nema da premine vo navika barem samo zaradi na{ata ambicija da bideme ne{to pove}e od banana-dr`ava. Opozicijata o~igledno ne be{e sposobna da go spre~i falsifikatot, koj sepak se slu~i i zatoa dr`avata treba da go prodol`i svojot `ivot, onakov kakov {to e. Pretsedatel }e bide Boris Trajkovski i mo`eme samo da mu posakame uspeh vo te{kata rabota koja go ~eka. Potencijalno ovaa pretsedatelstvuvawe mo`e da bide dosta problemati~no zaradi koncentracijata na vlasta od edna partija i zaradi krajnata i ekstremna rascepkanost i polarizacija na izbira~koto telo. Ako se zeme vo predvid deka vo slu~aj pretpostavkata za albansko-bugarski zagovor za podelba na Makedonija da e to~na toga{ navistina }e si imame golemi problemi. Zatoa site morame budno da go sledime pretsedatelstvuvaweto i ne bi lo{o tuka da gi spomneme onie raboti koi }e gi o~ekuvame od noviot pretsedatel. Pred s#, Pretsedatelot na Republika Makedonija treba da go promovira dobriot imix na zemjava koja sepak e prvenstveno dr`ava na makedonskiot narod. Treba da go po~ituva Ustavot i da se zalaga za prifa}awe na ustavnoto ime od strana na site onie zemji koi dosega ne go prifatile. Makedonskite nacionalni interesi da bidat po~ituvani i da slu`at kako baza i patokaz na site aktivnosti i re{enija. Edna od najglavnite zada~i }e bide i da go prika`i makedonskiot narod kako avtohtona nacija i da n# oslobodi od tovarot "makedonski Sloveni" ili "makedonski {to bilo" samo ne etni~ki Makedonci. I na krajot da se obide da go obedini razdeleniot i rascepkaniot narod. Rabotata na Pretsedatelot na Republika Makedonija ne e lesna. Da se nadevame deka noviot Pretsedatel }e bide dostoen na zada~ite i deka po pet godini }e mo`eme da se gordeeme na izminatiot pat.

Dodeka narodot e zafaten so neverojatno glupite i silum nametnati raspravii za toa koj e komuwar, a koj bugaroman neprijatelite na Makedonija si rabotat, bogami potpomognati i od doma{nite, se razbira ako se slo`ime deka takvi imame, bidej}i i toa e sporno. Vo poslednite mesec-dva imavme mo`nost da ja vidime i pojavata na taka nare~eni "organizacii za ~ovekovi prava" koi gi promoviraat dr`avnite interesi na svoite zemji preku svoevidni pretstavuvawa na selektivni dokazi i preku citirawe na dela koi go negiraat postoeweto na makedonskiot identitet. Posledniot napad se izvr{i preku publikacijata "Makedoncite vo Bugarija" od nekojsi Centar za dokumentacija na ~ovkovite prava kade {to se dava istoriski osvrt na makedonskata nacija i preku citati od izvori kako (anti) makedonskiot Nau~en institut od Sofija avtorite ka`uvaat deka "ne bilo jasno dali makedonskata nacija postoela vo 1946 g.". Toj fakt jasno poka`uva koja e namerata na napisot. Vakvi publikacii ima s# pove}e vo posledno vreme, no za `al, nikoj kaj nas ne izgleda deka se zagri`il da im se sprotivstavi. Problemot e u{te pogolem koga }e pomislime deka vakvite napadi se slu~uvaat s# pove}e i odvnatre. Poznato e deka tuku{to smenetiot direktor na Univerzitetskata biblioteka potpolno se slo`uva so vakvite teorii isto kako i aktuelniot minister na kultura na koj vo vovedot na neodamna objavenata kniga vo Bugarija, @equ @elev napi{al deka "avtorot nau~no gi doka`uva bugarskite koreni na Makedoncite". Zaklu~okot e deka sega protiv identitetot na makedonskiot narod raboti edna sosedna Vlada i nekolku ~lenovi na na{ata Vlada. [to e mnogu, mnogu e, za slabi dr`avi kako {to e na{ata. Se razbira mo`ebi najgolem problem e i odnesuvaweto na mnogumina koi si mislat deka onie {to n# napa|aat ne mo`at ni{to da napravat. Toa o~igledno ne go mislat napa|a~ite, a ve uveruvam deka ne se raboti za glupi lu|e. Za `al, istorijata ne priznava glupi lu|e: samo pobednici i pobedeni. Nie, Makedoncite premnogupati sme bile na stranata na pobedenite. Zar da si dozvolime toa da se slu~i u{te edna{?