]e "umreme" za grst p~enica, ama na vodeni~arot "pardon" ne mu pravime, glasi edna gorda, odva`na narodna sentenca. Da, ama momite od "na{eto selo" ne mo`eme samo vo seloto da gi ma`ime... Kako {to ne mo`eme sami so sebe vo "seloto" da si trguvame, a i stoki da si razmenuvame. Mora da si priznaeme: od na{iot ubav tutun ima i poubav; od na{eto kvalitetno vino ima u{te pokvalitetno; od na{iot sladok domat, ima u{te posladok!

Mudrosta da se vodi dr`ava ne ti bilo da go "napompa{" narodot samo so nekoe iracionalno soznanie za vrednostite, prirodni i ~ove~ki, tuku da sozdade{ uslovi tie vrednosti da se natprevaruvaat i so drugi vrednosti, na podednakvi osnovi, bez razlika kolku se surovi i nepristrasni, oti na krajot na krai{tata, sre}ata duri ni "kralot ne go poznava"! Nie o~igledno ne sakame da go "pla{ime" na{iot narod, da mu ja plisneme vistinata v o~i, kolku i da bila grda.

Otvoraweto kon svetot e najubavata integracija so nego... Ne se izdr`uva pove}e zatvoren vo sebe i samobendisan. Arno ama, od kaj da po~ne toa otvorawe: odnadvor ili odvnatre?! Nadvor e taka kako {to e, a vnatre? Vnatre mora da priznaeme, nametnavme dobrovolno "zarobeni{tvo", bez pravo na amnestija! S# u{te ja nema onaa bezuslovna sloboda na deluvawe (ne da mu ja ispcue{ majkata na pretsedatelot, oti toa pred s# e nevospitanost, otkolku sloboda), da otvori{ biznis, a nekoj da ne ti se "sme{a", preku kanalite na birokratijata da ti pobara potkup, da ti ja dr`i skapata investicija so denovi i meseci pod klu~, oti partiski si somnitelen.

Vnatre{noto osloboduvawe go proizveduva nadvore{noto... Sega sme vo edna sostojba koga svetot n# poddr`uva so razna pomo{, donacii, koncesii, so krediti. No, toa }e trae samo do eden moment, a potoa toj ist svet {to dava, }e po~ne da si gi bara sredstvata nazad. [to zna~i toa? Duri ti davaat, zema{, koga }e ti re~at, vra}aj, e toga{ po~nuvaat makite. Ako samo eden doveritel po~uvstvuva i dade signal deka ne pla}a{, toga{ trevoga po~nuva so "edna kambana", za potoa da se rastre{tat site drugi kambani, kako da ti go najdat ~areto, da si go zemat toa {to e nivno.

A, nie sme toa {to sme: ako se "zanesuvame" deka imame "najrodna" zemja... Duri i p~enica uvezuvame, da ne zboruvame za carevka, za svinsko i june{ko meso, mleko vo prav. Zna~i, zavisni sme. Zavisni sme i od tehnika i tehnologija vo prehranbenata industrija, tamu kade {to se falime so "najdobra" hrana, od rezervni delovi za avtomobili, za avioni koi{to gi koristime. Nemame svoja tehnologija, so svetle~ki signali (fluorescentni lenti) da gi odbele`ime pati{tata i soobra}ajnicite.

Nie mo`eme da izvezuvame, ama izvozot ni go ograni~uvaat so uslovi i normi za kvalitet, za zdravstveno higiensko - sanitarna "izdr`anost"... Da, to~no e deka imame "najslatko" jagne, ama tri godini n# dr`at vo karantin, ne zatoa {to ne e kvalitetno, tuku zatoa {to nemame veterinaren "au{vajs".

Dr`ava {to se potpira samo na izvozna gama od desetina proizvodi e dr`ava so nesiguren ekonomski opstanok, zemja koja{to nema najmalku {est - sedumdeset trgovski partneri ne e seriozna zemja... Prikaznata za mariovkata {to trgnala od Vitoli{te da prodava jajca vo Bitola e mnogu pou~na: jajcata gi stavila vo dve ko{nici. Se sopnala, ama edna od ko{nicite se rasturila. Drugata & ostanala da ja prodade i so pari da se vrati doma.

Stravot od "vleguvawe pari od strana" s# u{te ne sme go nadminale. Ne znam od kogo se pla{ime, i od {to? Nitu eden zemjodelski kombinat, nitu edna zadruga ne ni raboti kako {to treba. A, so agrarot se falime kako so "olimpiski medal". Sorabotkata so svetot e igra so pravila na slobodna ekonomija i pazarni odnosi. Nema protekcii, nema tenderi "pod kilim", nema privilegii. Pomina toa vreme koga si planiravme samo za nas. Stravot "zarazenoto" da se ise~e za da se spasi zdravoto, treba da is~ezne.

Oslobodete ja ekonomijata, }e vidite deka }e se oslobodat i site drugi sferi od na{eto `iveewe. Uzdite vo ekonomijata se ko~nici za vistinska preobrazba i vo kulturata, i vo zdravstvoto, i vo obrazovanieto, i vo sportot. Oti ekonomijata e taa {to ja pottiknuva energijata kaj drugite. Spisok na dobri i lo{i firmi, dr`avata ne treba da pravi. Taa "selekcija" }e ja napravi pazarot, no samo slobodniot pazar. Dr`avata ima samo edna gri`a: otkako }e sozdade "pole za sloboden pazaren natprevar" za site, & sleduva so "~ist obraz" da si go zeme toa {to e nejzino - danokot. Vo sprotivno, }e zema od nezaslu`enoto, a toa vo prevod zna~i "}e krade od tie {to ne treba da dozvoli da ja - kradat"!

Makedonija e zemja na nade`i. Mo`ebi toa i n# odr`alo vo istorijata koja{to ne ni bila mnogu nakloneta. Nade`ite se eden vid soni{ta. Sramno e da prodol`ime da spieme. Na ovie prostori, kako nikade na drugo mesto, dominira politikata, i toa onaa balkanska vo najtragi~nite nejzini verzii, namesto ekonomijata, slobodna i tvore~ka.

Ama da se bide sloboden, zna~i na nitu edna predrasuda da ne & se robuva... Znaete li od kogo zra~i slobodata? Od onoj {to sam se oslobodil od okovite, a ne od drugite koi{to go oslobodile.