Gledano odnadvor

PO PRVIOT KRUG

Pi{uva: Slavko MANGOVSKI

Glas na narodot, glas na Gospod, velat. Ako navistina, toa e taka, porakata od prviot krug od izborite za pretsedatel na Republika Makedonija e pove}e od jasna. Igraweto so nacionalniot identitet e opasna rabota i site onie koi so toa se zanimavaat treba da se spremni i da gi platat posledicite. Taka i se slu~i. Ne deka liderite na porane{nata najsilna partija ne bea opomenati. Duri i avtorot na ovie redovi, a siguren sum i mnogu drugi, li~no im uka`aa na nekoi vrvni lideri na sega{nava Vlada deka bugar{tinata vo Makedonija zna~i politi~ko samoubistvo i najposle po s# izgleda deka toa se ostvaruva. Golemata razlika na glasa~ite koi glasaa za SDSM (re~isi 13%) gi opravduvaat interpretaciite na mnogu stranski i doma{ni komentatori koi go smetaat ova za indikacija za nedoverba na makedonskoto glasa~ko telo kon politikata na ovaa Vlada. O~igledno e deka glasaweto ne be{e samo za kandidatite, tuku i za celata politika na vodewe na ovaa zemja. Se razbira, nacionalnoto pra{awe ne be{e edinstvenoto za porazot, no be{e najzna~ajnoto. Ubavo bi bilo koga glasa~ite bi mo`ele da gi dadat svoite glasovi na nekoja nacionalna i progresivna partija. Za `al, ne e taka. Glasovite otidoa na partijata koja projavuva nacionalisti~ki kvaliteti samo koga toa politi~ki e oportuno. Ako od DPMNE ne biva VMRO, a toa ve}e go vidovme, sigurno toa ne biva ni od SDSM. Taa partija vsu{nost e najodgovornata za situacijata vo koja se nao|a Makedonija. So nivnata borba, protiv makedonskiot nacionalizam tie doprinesoa do pojavuvawe na tu|i, stranski. Namesto da gi sledat primerite na site zemji vo svetot kade {to patriotizmot i nacionalizmot se vode~kite sili, koi upravuvaat so dr`avite, kaj nas vladeeja jugonostalgi~ari, o~igledno so edinstvena cel da se zbogatat pod itna postapka. Kako rezultat na seto toa, denes se nao|ame vo ista grupa na zemji so Albanija, zemja kade {to vladee mafijata, za vlez vo NATO i EU. Bugarija koja be{e mnogu ponazad od nas sega e mnogu ponapred. Vo EU i ON sme poznati kako FYROM i s# u{te bez nacionalniot simbol, Sonceto na Kutle{ kako i so komunisti~ki grb. Zna~i, ako go stavime glasaweto vo vistinska perspektiva toga{ izleguva deka ova be{e glas na protest protiv bezumieto na vladeja~kata partija, a ne be{e glas za poddr{ka na bezumieto na minatata. Za `al, za prosperitet i napredok na ovaa zemja toa ni oddaleku ne e dovolno. S# dodeka ne se pojavi edna nova nacionalna sila (partija bez politi~ki tovar od minatoto, a so jasna nacionalna i biznis opredelba, koja }e mo`e Makedonija ekspresno da ja dovede vo prosperitet) }e morame glasot da im go davame na pomalku lo{ite. So toa ne mo`eme i ne smeeme da se pomirime.

 

MAKEDONSKI @ELEZA

Kratenka od gorniov naslov e M@, a kako {to znaete toa e i kratenka za Makedonskite `eleznici. Za onie koi imale mo`nost da patuvaat so M@, a i so nekoja od Zapadnoevropskite `eleznici, vedna{ }e im bide jasno, koi se pri~inite zo{to ne n# primaat vo Evropskata unija i zo{to na{ite ne se `eleznici, tuku `eleza. Pred da prodol`ime so prikaznata za stravot i u`asot neophodno e da se ka`e deka ovaa godina bila edna od najuspe{nite godini vo raboteweto na M@. Toa zna~i deka postoi zainteresiranost na narodot za polzuvawe na `eleznicata kako transport. @eleznicata vsu{nost e transport koj site zemji bi sakale da go razvijat, poradi maloto zagaduvawe, golemata efikasnost i namaluvawe na koristewe na avtomobilot kako transport, a so toa i namaluvawe na soobra}ajnite gu`vi. Kako {to stojat rabotite denes, kaj nas, M@ e izbor na transport na proleterite, studentite i vojnicite. Vo vagonite navistina nema |ubre, no tie ne se izmieni kojznae od koga. Za ~isti prozorci ne e potrebna nekoja specijalna tehnologija. Nema ni razlika me|u prva i vtora klasa, a ni me|u brz i patni~ki voz. Za patuvawe od okolu 200 km, kolku {to e od Bitola do Skopje, potrebni se celi 4 ~asa, a toa zna~i prose~na brzina od okolu 50 km/~. Vo normalni uslovi koga na ~ovek ne mu se brza, patuvaweto bi mo`elo da pretstavuva i malo zadovolstvo, no da se patuva vo prepolni i pregreani vagoni e vistinski ko{mar. Kako redoven korisnik na M@, na rakovodstvoto na ova javno pretprijatie bi im prepora~al, prvo da se pro{etaat do Italija, Germanija ili Francija za da vidat kako se uredeni `eleznicite tamu, a potoa da stanat redovni korisnici na svoite uslugi za da vidat kako stojat rabotite tuka. Neka gi zgolemat cenite za 10 denari po karta i so tie pari neka vrabotat lu|e koi so ~istewe bi gi svetnale vagonite. Neka vovedat delovni vozovi koi nema da zastanuvaat na site stanici, a so toa }e go skratat vremeto na patuvawe od Bitola do Skopje za okolu dva i pol ~asa. Postoeweto na prva klasa, duri i so duplirawe na cenata bi doprinelo patuvaweto da stane poprivle~no za biznismenite koi bi gi ostavile avtomobilite i bi gi koristele `eleznicite. Ova se samo nekolku idei, koi bi mo`ele da se ostvarat so ona {to stoi na raspolagawe. Na Zapadot toa ve}e funkcionira, a nema pri~ina da ne funcionira i kaj nas.

 

EVE, PAK ZA IMETO

Za site onie, za koi problemot so imeto e `iva rana, a koi neizmerno gi boli, na stranica 36 go prenesuvame napisot na prof. \or|i Marjanovi} objaven vo Dnevnik pred okolu dve sedmici. Velam za site onie, koi gi boli problemot, bidej}i o~igledno ima lu|e, i toa od porane{nite i sega{nite vladeja~ki mesta, za koi (ne)imeto FYROM voop{to ne e problem. Ima vreme, velat tie, ne razgovarame za imeto, tuku za razlikite, pa sme se slo`ile na toa (ne)ime i {to li ne. Za `al, pretsedatelskiot kandidat koj najverojatno }e bide na{iot iden pretsedatel e tokmu od taa partija koja be{e na vlast i tokmu onaa koja ne be{e “informirana” deka razgovorite za imeto se ilegalni i neustavni i ~ii me|unarodni pravnici ne se setile da gi pro~itaat zakonite na organizacijata kade {to se bara{e priem.