Taka se vika promocijata koja denovive se gleda na pove}e televizii vo Republika Makedonija. Se razbira nie ve}e sme vo Evropa, sakale ili ne, a porakata se odnesuva na Evropskata unija. Deka skoro site sakame da vlezeme vo Evropa e nesomneno. Na onie koi{to ne go sakaat toa mo`eme vedna{ da im uka`eme na ogromnite napori {to SITE dr`avi vo Evropa gi vlo`uvaat za da stanat ~lenovi. Nie sigurno ne sme popametni od niv. Promocijata isto taka e odgovor i na onie koi ka`uvaat deka EU ne n# sakala kako ~len. Kako {to e ve}e mnogupati naglaseno, priemot vo EU najmnogu zavisi od nas t.e. od administracijata {to ja vladee Makedonija i e vo mo`nost da gi sprovedi potrebnite reformi. Nesomneno deka dene{nava Vlada deklarativno se opredelila za sorabotka za asocijacija. Drugo e pra{aweto dali e sposobna da gi ispolni uslovite koi vklu~uvaat sloboden protok na stoki, rabotna sila, kapital i uslugi; prilagoduvawe na zakonodavstvoto so toa na EU; zasilena sorabotka vo niza oblasti kako ekonomija, industrija, carina, vrabotuvawe, pravda i vnatre{ni raboti, socijalno osiguruvawe, obrazovanie, kultura, transport, telekomunikacii, zdravstvo, turizam itn. [to }e zna~i za nas prakti~no ~lenstvo vo EU? Toa }e zna~i standard nekolkupati pogolem od sega{niov, patuvawa bez vizi, odmori vo najubavite zemji vo svetot, mo`nost za rabota i `iveewe vo koj bilo kraj na Evropa itn. ^lenstvoto verojatno bi re{ilo i pra{awa koi denes izgledaat nere{livi: granicite koi bea postaveni 1912 godina i ja podelija Makedonija }e is~eznat, ambiciite za golemi dr`avi }e se ispolnat i so toa iredentizmot bi bil zna~itelno namalen, ako ne i uni{ten. Problemi sepak ima, a slikata ne e ba{ najidili~na. Vremeto na vlezot na Republika Makedonija vo EU se ocenuva na najmalku 10 godini, a nekoi velat i 20 godini. Evropskata unija ne sekoga{ se odnesuvala kon nas kako {to treba, iako toa najmnogu zavise{e od pritisikot i ucenite na edna od ~lenkite, no i od nesposobnosta na minatata administracija da zastane cvrsto vo odbrana na na{ite nacionalni interesi. So golema `al morame da konstatirame deka i ovaa administracija ne poka`uva znaci na podobruvawe ili promeni. Glasa~ite koi }e izlezat da glasaat za pretsedatelskite kandidati treba, pred s#, da gi imaat na um nacionalnite interesi na ovaa nama~ena zemja. Tie interesi sekako go vklu~uvaat i priemot vo EU, no ne so prodavawe na raboti koi ne se za prodavawe.

Natpis od vakov tip mu stoe{e na biroto na eden od poslednite amerikanski pretsedateli da go potsetuva deka, sepak, ekonomijata e najva`na od s#. Nesomneno i kaj nas toa e taka so mala korekcija za tu|ite (sosedski) interesi koi nedozvolen se me{aat so na{ite. No, da se zadr`ime na ekonomijata koja{to za nas verojatno go ima duri i zna~eweto na `ivot ili smrt. Kako {to sekojdnevno gledame rabotite ne odat kako {to treba. Eve {to mi napi{a eden prijatel, inaku doktor po biolo{ki nauki koj `ivee vo stranstvo. Toj neodamna be{e vo Makedonija i se obide da investira. Ova e vsu{nost odgovor na ~estoto pra{awe zo{to na{ite od stranstvo ne investiraat ili pak zo{to voop{to ima tolku malku investicii. Da se razbereme: ovaa situacija ne e kreirana od sega{nata administracija, no ne se gledaat znaci deka postoi volja za promeni. Eve go pismoto:

"Kolku {to zabele`av, vo Makedonija nema dovolno ~ove~ki potencijal za progresivni promeni. Na primer,  vo finansiskiot sistem kaj nas, bankar kako profesija ne postoi. Bankarite se konzervativni lu|e od doverba so visok moral, barem taka e na Zapad kade {to ti si `iveel i rabotel mnogu vreme. Ka`i mi dali ti vo Makedonija poznava{ nekogo na koj bi mu dal 10.000 $ da ti gi ~uva?  Probaj da kupi{ propadnata firma vo Makedonija kako {to jas probav i mnogu raboti }e ti se razjasnat. Akcionerite se porane{ni doveriteli, ili so drugi zborovi, taa firma kupila ne{to od kaj niv, pa ne mo`ela da go plati i namesto toa, im izdala akcii i tie bez samite da sakaat (ova e va`no bidejki Wall Street go dvi`i motivot za zarabotuva~ka, vo opi{anava situacija ne postoi motiv), stanale sopstvenici na firmata. Taka mo`e da se slu~i dokolku firmata ne gi pla}ala smetkite za voda i izdavala akcii na vodovodnoto pretprijatie. Sega ti kako stranec treba da odi{ vo vodovodnoto pretprijatie i da proba{ da gi kupi{ akciite.Patem i toa e vo ste~aj, pa tamu si mislat, eve go ovoj so pari od stranstvo i ti ja ka`uvaat cenata. Niv ne im e gajle dali ke gi prodadat akciite ili ne, bidej}i toj {to gi prodava (direktorot), nema nikakva li~na korist od toa. I kako }e se svr{i rabotata? Pa, }e go podmiti{ direktorot. Dali ja gleda{ anomalijata na sistemot? Ne postoi legalen na~in za promena na sopstvenosta. A da ne go spomnuvam najbolniot problem koga gi pra{av dali imaat tapija na zemji{teto kade {to e izgradena firmata? Nema!!!??? Ili toa ne bilo problem so ogled deka toa zemji{te dr`avata go nacionalizirala!!! A gazdite na ~ija{to niva e izgradena firmata i denes se `ivi, i denes ne se otka`ale od zemjata. Taka, jas treba{e da kupam ne{to za golemi pari (i toa ilegalno so podmituvawe na nekolku direktori) i pak da nemam hartija za sopstveni{tvo, so ogled deka toa {to ke go kupam e divo gradeno na nasilno odzemeno (~itaj ukradeno ili nacionalizirano) zemji{te. Da ne ti spomnuvam deka tamu akciite nemaat vrska so ovde{nive, tie, sopstvenicite, samite si ja odreduvaat cenata. Ako im re~e{ da gi iznesat na pazar (na berza) za da vidime kakva vrednost }e dostignat, tie ne sakaat toa da go storat. A drugi raboti {to vidov, kosata mi se kreva na glava. Tamu e najnormalno firmite da zemaat krediti od bankite i da gi delat za plati! U{te ponormalno e sega stranskite krediti da se zemaat od privatni firmi (FARE- programa, Svetska banka i sl.) i voop{to da ne se vra}aat!!! Ete zatoa pove}e nikoj nema da dava pari. Pa, EU ve}e dolgo vreme izdr`uva edna bankrot dr`ava (Grcija) zo{to im e u{te edna!?  Izlez od ovaa dupka? Lesno i brzo. Prvo najnormalno, denacionalizacija na nacionaliziranata sopstvenost. Vtoro, udirawe krst na seto toa {to nekoga{ bilo "socijalisti~ko stopanstvo, firmi itn". I treto, maksimalno otvorawe kon stranskiot kapital. Nosewe zakon so koj bi se zabranilo zemawe krediti od stranstvo. Strancite mo`at da bidat samo sopstvenici ili partneri vo Makedonija, a nikako da ni prodavaat `ivi pari koi i taka  ne ni gi re{avaat problemite. Anomalii koi se mnogu prisutni, a koi stanale normalni kako, na primer, pla}awe pari za upis na fakultet ili polagawe ispiti... Za vakvi slu~ai ne treba da se `alat pari za pro{iruvawe na zatvorot vo Idrizovo. Smetam deka golem del od profesorite od univerzitetite treba ili da se ispratat vo penzija ili da se otpu{tat. Univerzitetite se najgolemoto zmisko leglo vo dr`avava. Nekoj tvoj novinar neka napravi semejna analiza na vrabotenite na Univerzitetot, na Medicinskiot fakultet ili pak na Veterinarniot. ]e vidi{ deka fakultetite, vo su{tina, se privatni.  Toa e propast na instituciite koja{to mora da se zapre.  Cenata e odr`uvawe na Makedoncite kako nacija".