Dobitnicite na Nobelovata nagrada za mir od celiot svet se sobraa i go donesoa Manifestot 2000 vo koj se bara voveduvawe i po~ituvawe na edna kultura na mir i nenasilstvo. Manifestot e eden vid obvrska na civiliziraniot homo sapiens da gi po~ituva osnovnite pravila na odnesuvawe me|u lu|eto. Bi bilo ubavo koga site bi se odnesuvale kako {to mu prilega na ~ovek, bez potreba nekoj da n# obvrzuva. Eve {to veli Manifestot i na {to gi obvrzuva onie {to }e go potpi{at. 2000-tata godina treba da bide nov po~etok za site nas. Zaedno treba da ja pretvorime dene{nata kultura na vojna i nasilstvo vo kultura na mir i nenasilstvo. Site treba da u~estvuvaat. Na mladite lu|e i na idnite generacii im se nudat vrednosti koi }e gi inspiriraat da oformat eden svet na dostoinstvo i harmonija, svet na pravda, solidarnost, sloboda i prosperitet. Kulturata na mirot go pravi vozmo`en razvitokot, za{tita na sredinata i li~nite postignuvawa na sekoe ~ove~ko su{testvo. Manifestot 2000 prvpat be{e objaven na 4-ti mart 1999 godina, i e otvoren za potpisi za celiot svet. Celta e da se soberat 100 milioni potpisi koi bi se dostavile do Generalnoto sobranie na OON koe }e se odr`i vo septemvri 2000 god., na krajot na mileniumot. Polniot tekst, kako i mo`nosta Manifestot da se potpi{e mo`e da se najde na Internet na slednata adresa:

Se pra{uvam dali Manifestot }e go potpi{at gr~kite i bugarskite dr`avnici, so ogled na toa deka tie sekojdnevno gi kr{at ovie na~ela. Prifa}aweto na Manifestot za niv bi zna~elo promena na dr`avnite politiki. Od druga strana, veruvam deka sekoj Makedonec bi go potpi{al ovoj Manifest.

Verojatno ve}e pro~itavte ne{to vo vrska so ovaa famozna izjava, kako rezultat na sredbata me|u premierite Georgievski od R. Makedonija i Kostov od R. Bugarija. Napadite za bugarofobstvo se naj~esto bez nikakva osnova. Se razbira deka ima i takvi koi gi mrazat Bugarite, no takvite navistina se mnogu malku. Vo najgolem broj slu~ai, se raboti za slednovo scenario vo tri ~ina. Prv ~in, Bugarin (ili bugaroman): “Vie Makedoncite ste ve{ta~ka nacija so bugarski koren”; Vtor ~in, Makedonecot: “Mami~eto tvoe…”; Tret ~in, Bugarinot (ili bugaromanot): “Ua, bugarofob!”. Ne postoi vrodena omraza kon Bugarite, tuku samo prirodni reakcii. Se nadevam deka nikoj ne o~ekuva da }utime koga n# navreduvaat. [to se odnesuva do “bugarskite nacionalisti”, o~igledno se raboti za porane{nata VMRO-SMD, pa VMRO, pa sega VMRO-BND (bugarsko nacionalno dvi`ewe), koalicionen partner na sega{nata partija na vlast. Pove}e za niv pro~itajte vo pismoto od Sofija na str. 11.

Site nie koi mislevme deka ministerot na nadvore{ni raboti }e go postavi imeto pred Generalnoto sobranie na OON, ona {to duri i Sovetot za Evropa go proglasi za sme{no, se izla`avme. Na{iot minister u{te edna{ pred Generalnoto sobranie zaludno mole{e za pari, iako ve}e na site im e jasno deka nikoj ne frla pari vo bunari bez dno. U{te edna{ mo`nosta, problemot so imeto da se postavi na dneven red i da se uka`e na ilegalnite postapki pri procesot na priem na Republika Makedonija vo svetskoto telo, be{e propu{ten. Edinstvenata mo`nost za pozitivna razvrska na ovaa za nas bolna rana be{e ostaven na beskrajni pregovori so stranka koja jasno ka`a deka nikoga{ nema da go prifati imeto Republika Makedonija. Da se razbereme. Denes, i da postoi politi~ka volja kaj gr~kata Vlada za prifa}awe na na{eto ustavno ime, tie toa nema da go storat, bidej}i toa bi pretstavuvalo politi~ko samoubistvo zaradi tovarot ostaven od po~etokot na ’90-te godini, koga be{e re{eno na zaedni~ki sostanok na site partii deka Grcija nikoga{ nema da go prifati na{eto ime. Toa zna~i deka edinstveniot rezultat na koj mo`eme da se nadevame od pregovorite e nekoe kombinirano ime koe za nas nikoga{ nema da bide prifatlivo. Vistina e deka ministerot nekolkupati odre~e deka }e go menuvame imeto, no smetaj}i gi uspesite na na{ata diplomatija }e morame mnogu silno da se somnevame vo takvite izjavi. So sigurnost se znae deka ministerot, a i Vladata, se zapoznati so dokumentot na d-r Igor Janev vo koj brilijantno se doka`uvaat ilegalnite postapki na OON pri na{iot priem. Zo{to tie dosega ni{to ne napravile, ne e jasno. Potsetuvaj}i ja deka Ustavot ne mu dava pravo nikomu da pregovara za na{eto ime, bi & predlo`il na Vladata da ovlasti edna nevladina organizacija formirana samo za taa cel, da gi zapo~ne pregovorite so OON za ukinuvawe na ilegalnite postapki pri priemot na Republika Makedonija.

Edna od pozna~ajnite raboti minatata nedela koja{to najmnogu me pogodi, be{e eden smrten slu~aj. Bez mnogu galama umre anketata, ispituvaweto na javnoto mnenie, edna od osnovite na demokratijata vo svetot. Znam, znam, }e re~ete deka taa kaj nas umrela odamna, no nikade, nikoga{ nejzinata smrt ne be{e tolku o~igledna, kako minatatata nedela. Vidovme duri tri besramni obidi taa da se povampiri i o`ivee, preku objavuvaweto na tri razli~ni anketi za sosema isti raboti t.e. pretsedatelskite izbori. Spored rezultatite, se ~ini deka anketite ne bile izvr{eni vo edna ista zemja (tie tolku se razlikuvaat). O~igledno e deka se raboti za obid za izmama i manipulirawe so javnoto mnenie. Toa isto pretstavuva i direktna navreda na site nas - glasa~ite, bidej}i eve mislat deka tolku sme lesnoverni i maloumni, pa }e veruvame na s# {to }e ni serviraat. Rezultatot na seto toa e vo totalnoto gubewe na kredibilitetot na pi{aniot zbor vo odredeni mediumi. Gospodata ne smetaat na opasnosta od revolt na elektoratot i mo`niot bojkot na izborite. Ako gi pogledneme pretsedatelskite kandidati, toga{ mo`ebi toa e i edinstveniot izbor.