Na pokana na premierot na Vladata na Republika Makedonija - Qub~o Georgievski, gospodinot Volf denovive povtorno ja poseti Makedonija

- Za Makedonija se interesiram od 1952 godina. Zo{to? Patuvav vo toga{na Jugoslavija, go sretnav Mar{alot Tito koj organizira{e federalizam. Najdobri za federalno organizirawe vo toa vreme bea Makedoncite. Taka smetav, bidej}i nivnata egzistencija zavise{e od toa. Pred toa, nivniot `ivot ne postoe{e ve}e 2000 godini, no blagodarenie na federalizmot tie dobija eden vid nezavisnost, vo ramkite na Jugoslavija. Tie mo`ea da zboruvaat na nivniot jazik i toa be{e najva`no. Tito napravi Univerzitet na koj mo`e{e da se u~i na makedonski jazik koj e mnogu ubav. Toga{ dobivte va{a Vlada i Sobranie, {koli i domovi na kulturata.

- Va{iot premier Georgievski i ministerot za nadvore{ni raboti A. Dimitrov, za vreme na nivniot prestoj vo Brisel me pokanija da dojdam vo Makedonija za da gi finalizirame rabotite okolu izdvaweto na mojata vtora kniga za Makedonija.

- Ova popladne }e se vidam so va{iot minister za nadvore{ni raboti i toa }e bide odlu~uva~ka sredba za taa rabota. Sakam da ka`am deka principielno sme soglasni so ministerot, za {to pobrzo izdavawe na ovaa kniga.

Ve}e imav edna rabotna sredba so gospodinot A. Dimitrov koga pristignav vo Makedonija i knigata }e bide gotova za pe~atewe vo januari 2000 godina. Knigata te{ko mo`e da izleze porano, zatoa {to vo nea treba da se zboruva i za noviot pretsedatel na Republikata {to }e bide izbran i so toa treba da bide zaokru`ena. Prirodno, s# u{te ne znaeme koj }e bide pretsedatel.

- Knigata e gotova ve}e od septemvri-oktomvri 1997 godina. Prethodniot minister za kultura, g. Unkovski, ostavi rabotite da padnat vo voda, no jas sum zadovolen zatoa {to toa mi dava mo`nost da gi sledam i da govoram za pretsedatelskite izbori koi sleduvaat, za vojnata na Kosovo i za posledicite za Makedonija od kosovskata vojna. No, ako ne se ovie raboti knigata e gotova. Knigata po~nuva so anti~kiot period na Makedonija. Mnogu zboruvam za Aleksandar Makedonski, blagodarenie na golemite makedonski poznava~i na toj period kako prof. Nade Proeva.

Inaku, }e promenam nekoi mali raboti vo knigata i }e dodadam edno novo zaglavie za novite perspektivi na Makedonija koi doa|aat od trite partii na koalicijata VMRO-DPMNE, DA i DPA.

- Ima izbor me|u dvete. Nekoi velat deka Makedonija ne postoi. Da ne ka`uvam koj, vie si gi znaete sosedite. Za niv Makedonija e mit. Za Grcija, na primer, Aleksandar Makedonski e Grk. Zaboravaat edna rabota - deka Aleksandar Makedonski bil Makedonec i deka vo toj period Grcija & bila pot~ineta na Makedonija. So Bugarite sega e podobro, napraven e golem napor i nema ve}e da se stava vo pra{awe postoeweto na Makedonija. I na krajot, vo mojata kniga zboruvam za Srbite, poto~no za eden taen dogovor me|u Slobodan Milo{evi} i Andreas Papandreu. Tie bea mnogu blizu da ja osvojat Makedonija i da ja podelat me|u sebe.

- Pred okolu ~etiri godini, no egzaktnite podatoci se vo mojata kniga. Jas poka`uvam deka Makedonija e realnost.

- Vo eden vakov spor koj{to egzistira me|u Grcija i Makedonija, treba da se bide mnogu pragmati~en. Vo diplomatijata treba da se diskutira, da se ceni spored realnite mo`nosti i nekoga{ nekoj problem da se stavi nastrana. Znam deka se napraveni dobri raboti, prvo od strana na g.Kiro Gligorov koj mnogu poleka, preku posrednicite vo Evropskata unija, pretsedatelot @ak [irak, negovite prijateli vo Amerika i Klinton, pobara da mu pomognat. Tie & rekoa na Grcija deka treba malku da se smiri. Zgora na toa, pretsedatelot na Turcija, od kogo Gligorov ne pobara ni{to, mu re~e: "Ako nekoga{ Grcite vi pravat problemi, nie mo`eme duri i da zavojuvame so niv". Be{e pobarano 14-te ~lenki na Evropskata unija da izvr{at pritisok vrz 15-tata ~lenka, Grcija. [irak mu rekol na Papandreu:"Sega e dosta. Ne sme ve}e vo vremeto na Sparta i Atina, `iveeme vo moderni vremiwa i sekoj ima pravo na svoja nezavisnost. Na site im e dosta i ova treba da zavr{i".

Koga Papandreu se vratil vo Grcija i se obidel da gi ubedi drugite vo toa, negovite sopartijci pogrdno vikale po nego zatoa {to ne uspeal dovolno vo sporot so Makedonija.

Mnogu sum zadovolen {to ovaa rabota se pribli`uva kon celta i toa najmnogu blagodarenie na Georgievski i A. Dimitrov.

- Ne. Ne treba postojano da bideme koncentrirani na problemot so imeto zatoa {to ima i drugi problemi {to treba da se re{avaat. Novata Vlada napravi mnogu drugi spogodbi i gi harmonizira{e mislewata so Grcija. Se dogovorija okolu koristeweto na solunskoto prostani{te. Gr~kite biznismeni mo`at da rabotat vo Makedonija i obratno. Se sozdadoa uslovi za zgolemuvawe na trgovskata razmena me|u dvete zemji, vo korist na dvete strani. Ako drugite 14 ~lenki re~at deka Makedonija mo`e da vleze vo EU, Grcija }e se soglasi.

Ulogata {to ja ima{e Makedonija vo vojnata na Kosovo, osobeno gostoprimlivosta, ja napravi va{ata dr`ava mnogu simpati~na za Amerika i EU.

Sakam da ka`am za pregovorite koi{to }e bidat vo Brisel. Va{iot ambasador vo Obedinetite Nacii, Jovan Tegovski e mnogu sposoben ~ovek i mislam deka tie pregovori }e go zabrzaat sklu~uvaweto na asocijativniot dogovor me|u Makedonija i EU. Prvo }e se pro{iri programata FARE i }e se vklu~ite vo nea premnogu brzo, iako ne bevte predvideni za toa.

Treba da se re{i problemot so imeto. Toa e edinstveniot problem koj{to ostanuva me|u Makedonija i Grcija. Edinstven, no va`en. No, treba da se raboti vo atmosfera na mir i relaksacija, za da ne po~neme povtorno da se povreduvame.

Vie mnogu dobro reagirate so Grcite. Tie ve povreduvaat, ve nerviraat, vi pre~at, no vie ste mirni i stabilni i nikoga{ ne im vrativte so navredi na navredite na gr~kite nacionalisti. Malku po malku s# se smiruva. Veruvajte mi, beskrajno e polesno da se pregovara so g.Simitis, otkolku so g.Papandreu. Simitis e pouramnote`en i koga bi bilo samo do nego, problemot ve}e bi bil re{en, no zad nego ima mnogu nacionalisti koi se protivat, a toj ne saka da gi izgubi izborite. Se pravat i tajni pregovori, no ima zemji koi se prijatelski i za dvete strani i posreduvaat vo pregovorite. Pove}e od toa ne mo`am da vi ka`am. No, sega sum mnogu pomiren {to se odnesuva do nezvisnosta na Makedonija, zatoa {to na Stru{kite ve~eri na poezijata vidov bugarska delegacija koja u~estvuva{e na Festivalot, a 25 godini nanazad Bugarija ne bila pokaneta vo Struga. Bugarskata delegacija broe{e 18 poeti i drugi delegati me|u koi i dvajca zamenici ministri. Bugarite mnogu seriozno smetaat na vas.

Vo ovoj moment so Srbija ne mo`e ni{to pove}e da se postigne zatoa {to od Milo{evi} ne mo`e da se o~ekuva ni{to, no ne treba da se pla{ite zatoa {to toj ve}e ne e vo pozicija da ve napadne.

- Taa vojna poka`a deka Makedonija znae da bide gostoprimliva. Ima{e granici na taa gostoprimlivost, ne mo`ea odedna{ da se prifatat 300. 000 begalci. Albancite vo Albanija sepak bea ~uvstvitelni na toa, no tie razbraa deka ima granici i deka storivte s# {to mo`evte da storite, imaj}i gi vo predvid va{ite materijalni mo`nosti.

Se sretnav so eden od najva`nite Albanci ovde, g. Alajdin Demiri. Se soglasivme deka treba da se najde na~in Makedoncite i Albancite da se razberat me|u sebe, toa go slu{am prvpat posle 50 godini. Mislam deka poleka poleka toa }e se sredi. Premierot Georgievski ima re~isi genijalna ideja da gi spoi dvata ekstrema - od ednata strana VMRO -DPMNE i DPA od drugata strana, i zaedno da gi stavi vo Vladata, vrz osnova na zaedni~ka programa. Jas ja gledam va{ata idnina so optimizam. Dobro gi poznavam ovde{nite sostojbi i prvpat na neboto gledam deka oblacite poleka se raziduvaat.

- Ne razbiram na koja osnova se temelat tie pretpostavki. Se raboti za kulturna razmena. Bugarite koi bea vo Struga }e pokanat makedonski poeti vo Bugarija i taka makedonskoto kulturno nasledstvo }e stane popoznato vo Bugarija. S# u{te ima v`e{teni glavi vo Bugarija koi si zamisluvaat deka }e ja bugariziraat makedonskata kultura, no mo`ete da bidete mirni vo vrska so toa. Va{ata kultura e dlaboka i mnogu ubava. Cela Evropa sega po~nuva da ja zapoznava i po~ituva makedonskata kultura.

- Samo optimisti~ki, ne mnogu.

- Na {to se dol`i Va{iot optimizam - na raspolo`enieto na me|unarodnata javnost kon Makedonija ili sposobnostite na novata Vlada?

- Mnogu e rano da se zboruva za kapacitetot na novata Vlada. Socijaldemokratite, starite komunisti - si odat. Mladi doa|aat na vlast. Gledajte go Georgievski. Be{e mlad, no trpeliv kako opozicioner, gi dobi izborite. Gi dobi i prviot pat, no go trgnaa pravej}i koalicija protiv nego. Sega toj ima u{te pove}e pratenici, otkolku prviot pat. Dodeka be{e vo opozicija ima{e vreme da razmisluva. I pokraj toa {to ima samo 33 godini, toj }e ja poka`e negovata politi~ka zrelost. I se raduvam {to do nego e ~ovek kako ministerot A. Dimitrov, koj na svetot & go poka`a liceto na Makedonija po promenite, no ne go zaboravi minatoto. Ne go zaboravam ni jas, po~nuvaj}i od Aleksandar Makedonski.