Odnosite so Grcija ni se vo najmala raka, dosta ~udni, da ne re~eme neprirodni. Vsu{nost bi trebalo da re~eme odnosite me|u “na{ata zemja” i Grcija, bidej}i s# u{te vo oficijalnite odnosi vo najdobar slu~aj sme “na{a” t.e. “va{a zemja”, a toa go potvrdi i na{iot premier pri neodamne{nata poseta na Lerin. So drugi zborovi imame odnosi so edna zemja koja ne ni go priznava imeto, nacijata, a i jazikot. Iako Grcija se reklamira kako demokratska zemja toa e samo delumno to~no. Grcija e demokratija, no samo za onie koi se ka`uvaat Grci. Obidete se da se identifikuvate kako Makedonec i demokratijata odedna{ }e is~ezne. Zatoa Grcija verojatno ne bi mo`ela da gi ispolni uslovite za priem vo EU i NATO koga toa bi go barala denes. Zo{to e toa taka poka`uvaat slikite od nalepnicite koi im gi stavaat na na{ite koli koi go nosat me|unarodniot znak MK. Bezobrazluk od vakov tip ne bi mo`el da se zamisli vo na{ata zemja, a toa doka`uva deka nivoto na civilizacija tuka e povisoko, otkolku kaj na{iot ju`en sosed. Gre{at site onie koi mislat deka problemot na imeto mo`e da se re{i so kompromis od na{a strana. Imeto e problem koj treba da si go re{i samata Grcija, bidej}i edinstveno taa ima problem so toa. Duri i predlozite edno ime za svetot, a drugo za Grcija se neprifatlivi, bidej}i bi dozvolilo preimenuvawe na na{ite tamu. Ironijata na celata situacija e deka Makedonija i Grcija se prirodni sojuznici i {teta e {to Grcija }e mora da se vle~ka niz razni evropski sudovi za da gi priznae Makedoncite. Ona {to ni treba e hrabar gr~ki dr`avnik koj }e go otfrli ma~noto minato i }e gi priznae realnostite na Balkanot denes. Vo me|uvreme nie treba da se podgotvime da prostime, no ne i da zaboravime.

Sobiraweto na glasovi zavr{i. Do zatvoraweto na ovoj broj nemavme to~ni podatoci za toa koi kandidati gi sobraa neophodnite 10.000 potpisi. Me|u mnogute raboti koi ne funkcioniraat vo na{ava dr`ava se nao|aat i pretsedatelskite izbori. Izbira~ite se naterani dvapati da glasaat za svoite kandidati. Prviot pat moraa vo nekoj vid javno glasawe da go dadat svojot potpis pred pretstavnik na vlasta, a duri vtoriot pat glasaweto e tajno. ]e morate da priznaete deka vo edno op{testvo kako na{eto kade {to demokratijata e vo peleni, izbira~kata indiskrecija ne e ba{ ne{to {to }e go pottikne narodot da tr~a vo mesnite kancelarii i javno i glasno da go stavi svojot potpis za izbraniot kandidat. Nie, s# u{te sme dr`ava kade {to vlasta, za neprijatel go smeta onoj del na narodot, koj ne se soglasuva so nejzinata politika i neprijatelski se odnesuva kon nego. Kako rezultat go imavme preranoto otka`uvawe na nekolku kandidati koi ne mo`ea vo vakvi uslovi da u~estvuvaat. Edno e sigurno: bitkata za mestoto na g. Gligorov }e bide MNOGU interesna.

Prvite izvestuvawa za posetata na Konvencijata na MPO na vladinata delegacija ka`uvaat deka govorot na premierot, a posebno na ministerot Trenevski bea navistina na mesto. Ministerot ka`a raboti koi{to na site ni le`at na srce: falsifikuvaweto na na{ata istorija, propagandite i nad se nepriznavaweto na makedonskata nacija i jazik so koi MPO se odlikuva do dene{en den. Nema somnevawe deka MPO be{e bugarska organizacija so deklarirana cel za za~uvuvawe na bugar{tinata vo Makedonija. Nedostigot na globalno organizirana makedonska organizacija i antinacionalizmot na dosega{nite vladi pridonese organizacijata da se odr`i i pridobie novi ~lenovi. Za na{a sre}a, site ovie ~lenovi re~isi se makedonski nacionalisti, a toa dovede do vnatre{en konflikt i podelba na mnozinstvo Makedonci i malcinstvo Bugari. Za `al, malcinstvoto do denes be{e mnozinstvo vo rakovodstvoto i izdr`uva vo probugarskata orientacija. Vesnikot “Makedonska Tribuna” se pe~ati na angliski i bugarski, sekoj broj sodr`i barem eden napis vo koj se doka`uva deka Makedoncite se Bugari. Organizacijata odr`uva bliski kontakti so bugarskata Vlada i antimakedonskata VMRO na nacional-komunistot Karaka~anov. S# dodeka promakedonskoto krilo na ovaa Organizacija ne pobedi i uslovite spomnati od ministerot Trenevski ne se ispolnat ne gledame nekakva potreba za golema bliskost. Izborot e jasen: ili Makedonci ili Bugari.

Denovive eden moj prijatel od Pirinska Makedonija mi isprati eden mnogu interesen podatok koj ne mo`ev, a da ne go objavam so ogled na zasilenata bugarska propaganda vo Makedonija. Se raboti za eden napis na prvata stranica vo bugarskiot vesnik “Demokracija” od 11 Maj 1996 godina za razgovorot na toga{niot kandidat i dene{en pretsedatel na Bugarija, Petar Stojanov so vidovitata Baba Van|a. Naslovot na napisot e “Tebe }e te izberat” i kako {to znaeme Baba Van|a navistina pogodi deka Stojanov }e stane pretsedatel. Interesniot podatok se odnesuva na razgovorot na Baba Van|a so Stojanov. Na pra{aweto “Kakov si?” Stojanov i odgovara na Baba Van|a “B’lgarin sum” a taa veli “A nie sme Makedonci”. Se nadevam deka ova }e go pro~itat i nekoi od na{ite novope~eni “Bugari” kako i onie od stranstvo koi gi poddr`uvaat.