Patuvaj}i so avion od Wujork za Rim, avionot be{e poln, a do mene sedna edna Italijanka so koja vedna{ razmenivme nekolku re~enici. Me pra{a od kade sum i koga & rekov deka sum od Makedonija, Makedonec, ja smeni svojata mila srednovekovna nasmevka i mi re~e: Vie barate mnogu pari, nie nemame tolku. Vo toj moment vo mene, kako da se prevrte ne{to, se zasramiv i ne ka`av nitu zbor. Ve~erta, vo eden od rimskite hoteli, ne mo`ev da zaspijam, go barav vinovnikot {to mi go skr{i srceto. Se pra{uvav zo{to, denes, se nao|ame vo ovaa situacija. Mislev mlada dr`ava, 8-9 godini samostojna, nemame more, embargo, sosedite ne ni se dobri, itn., no za sekoe opravduvawe ne nao|av prav odgovor i taka razmisluvaj}i rekov "ne", tie {to n# vodat ne se dobri!

Dosega{nite voda~i li~noto go stavaat na prvo mesto, odnosno pred dr`avnite interesi i zatoa sme takvi. Site tie ne rabotat ni{to, osven da manipuliraat i da "lakta{at" za sopstvena polza. Ovaa dr`ava mo`e da se popravi i da pojde po nagorna linija toga{ koga ~elnicite na prvo mesto }e ja stavat dr`avata. Niv narodot gi bira da rabotat za niv, a ne obratno, pa taka bidej}i nemame "kral", neka go zemat osnovnoto pravilo od kralot "za kralstvoto za narodot". Da ne izleze ovaa prikazna samo demagogija, }e objasnam nakuso kako treba da se odnesuvaat ~elnicite.

Na makedonskiot narod ne mu trebaat asfaltni pati{ata za da go vozat voza~i koi vetuvaat milijardi i blagosostojbi, {to vetuvaat programi, {to vetuvaaat.... Na ovoj narod mu trebaat asfaltni pati{ta so dobri soobra}ajni propisi, a tie sami }e si vozat i toa mo`ebi najdobro na svetot zatoa {to veruvaat deka se dobri voza~i. Toa zna~i deka treba da se re{i:

1.Pravniot sistem {to e mo`no pobrzo. Ako ne se znae kako, da se prepi{e od nekoja zemja koja ova pra{awe go ima celosno razraboteno.

2. Dano~niot sistem da se promeni od koren zatoa {to e sme{en i bezskorisen. Toj treba da e liberalen, transparenten {to }e ovozmo`i lu|eto da ostvaruvaat golem profit, a so profitot da se ovozmo`i, investirawe za narednite generacii.

3. Stopanskite zakoni ne mo`at da bidat me{ani so primesi od vremeto na socijalizmot.Tie mora da se ~isto kapitalisti~ki, bezkrupolozni i cvrsti, ednostavno, makedonskata "turlitava" ne mo`e da pomine!

4. Privatizacijata kako {to se sproveduva }e n# dovede do golema siroma{tija. Mora da bide bezkrupolozna, kapitalisti~ka, iako }e ima golemi nezadovolstva. Podobro e na brodot da ima pomalku lu|e, a uspe{no da plovi i od negovata plovidba da imaat interes site vo dr`avata, otkolku na nego da se ka~at site i toj da potone.

5. Politikata i politi~arite da ne se me{aat vo ekonomijata i da gi "vozat" lu|eto, tuku da im dadat samo pravila, a tie sami }e si upravuvaat so svojot kapital.

6. Sekoja zemja na svetot ima svoj nacionalen proizvod koj go usovr{uva i go razviva. Taka, vo svetskata raspredelba na proizvodstvoto, vleguva so svojot nacionalen proizvod kako konkurenten. Nacionalniot proizvod e stolb za ekonomijata na sekoja zemja.

7, 8, 9, 10, 11......

Postojat u{te mnogu pra{awa nad koi Vladata treba seriozno da se zamisli. Ako i ponatamu stoi marginalno vo odnos na dr`avnite interesi, ni{to n# ni ostanuva, osven s# podlaboko da propa|ame.