Minatiot vikend se odr`a 8-to i 9-toto Sobranie na Svetskiot makedonski kongres. Kongresot, kako {to znaeme, e organizacija, koja za `al, ne be{e poddr`uvana i od prethodnata i od sega{nava vlast. Pri~inata sekako treba da se bara vo ~istata i silna makedon{tina i patriotizmot na Kongresot, a taa karakteristika dosega ne sme ja videle vo vladite od osamostojuvaweto do denes. Prvata be{e premnogu zafatena da krade, a vtorata premnogu zafatena so na{eto osvestuvawe za na{ite “vistinski” koreni. Mnogu delegati od sosednite zemji bea prinudeni da spijat pod otvoreno nebo poradi toa {to nemaa sredstva da platat vo hotel. Toa se slu~i vo zemjata kade {to Vladata se vozi so mercedesi, a Parlamentot u`iva vo komotni i mnogu skapi fotelji. Kakva razlika, od kongresite na gr~kata dijaspora, kade {to delegatite se smesteni na vladin tro{ok i se po~esni gosti. Se razbira, razlikata e vo toa {to gr~kata Vlada e nesomneno gr~ka, a za na{ata toa morame da go debatirame i polemizirame. Nekoi velat deka bila makedonska, nekoi deka ne e. Neosporno e deka SMK ne e perfekten i deka imalo gre{ki i propusti vo minatoto, no taa e ~isto makedonska organizacija. Zo{to na{ite vladi ne pomagaat ~isto makedonski organizacii Ve ostavam Vie da odlu~ite!?

Rabotite poleka se v`e{tuvaat. S# pove}e kandidati ni se poznati i sekoj vetuva deka toj e idninata na Makedonija. Sepak ako vnimatelno gi pogledneme prijavenite, a i mo`nite kandidati vedna{ ni stanuva jasno deka narodot }e mora da glasa za najmaloto zlo. Pa, zarem dotamu sme stignati? Na Makedonija i treba pretsedatel koj smelo }e ja vovede vo 21-iot vek i vo Evroatlantskite strukturi. Nas ni treba pretsedatel koj makedonskite nacionalni interesi ne gi branel samo v~era, tuku gi branel tuka i vo stranstvo vo poslednite 30 godnini i vo vremiwata koga za toa se ode{e vo zatvor. Nas ni treba pretsedatel koj e blizok so zapadnite na~ini na `iveewe za {to site se stremime. Nas ni e potreben pretsedatel koj koga }e zboruva vo svetot, }e zboruva na jazik na koj }e bide razbran. Pretsedatel koj nema ni da pomisluva na promena na imeto na dr`avata i na nacionalnite simboli, pretsedatel koj sekoga{ jasno i glasno se identifikuval kako Makedonec i koj }e go obedini na{iot narod. I na krajot, nas ni e potreben pretsedatel koj se razbira vo ekonomija i }e stori s# za integracijata na Makedonija vo svetskiot globalen sistem na ekonomijata. So drugi zborovi nas ni treba \or|ija-Xorx Atanasoski.

Denovive na{ite trafiki osamnaa so bugarski pe~at. Na prv pogled nema problem. Stranskiot pe~at treba da se prodava vo Makedonija. Kolku {to znam otsekoga{ se prodaval. Bugarskiot “Kontinent” be{e prisuten ve}e nekolku godini se dodeka ne propadna, da ne zboruvame za raznite svetski vesnici. Dilemite nastanuvaat koga }e se zemat predvid nekolku fakti. Prvo vesnicite se prodavaat za samo 10 denari. Te{ko mo`e da se zamisli deka toa e pazarna cena. Zna~i so proda`ba na sekoj vesnik se gubat pari. Sega treba da se pra{ame koj gi nadomestuva tie zagubi i da vidime koj oficijalno gi uvezuva. Nikoj drug tuku eks-direktorot na ovogodi{niot Ohridski leten festival. Da, onoj istiot koj vleze vo Ginisovata kniga na rekordi so svojata kratkotrajnost vo direktoruvaweto. Da, onoj istiot koj vo Ohrid bil tepan dvapati, bidej}i ka`uval deka sme bile Bugari. E, sega toj istiot zna~i e biznismen koj uvezuva bugarski pe~at i vo isto vreme gubi pari!? Ajde ve molam. Ako veruvate vo toa toga{ javete mi se, pa }e vi go prodadam Kameniot most vo Skopje. Drugata dilema e kade se prodavaat ovie vesnici. Kakva slu~ajnost! Pa, tie se prodavaat vo trafikite na vladinoto glasilo. Da, istoto ona koe dov~era be{e srbokomunisti~ko, neli? E, sega zamislete od kade pari na na{iot biznismen, za koj rekovme deka gubi pari so proda`bata na sekoj broj, da mu pla}a na vladinito glasilo, a toa da distribuira bugarski vesnici. A mo`ebi i ne im pla}a. [to mislite vie? ]e vi ka`am {to mislam jas: }e go zamolam gospodinot biznismen da go uvezuva Wujork Tajms, najdobriot vesnik vo svetot, i da go prodava za 10 denari. Ete, kako navistina }e pridonese za zgolemuvawe na kulturata vo Makedonija.

Gledav denovive edno intervju so tajvanskiot ambasador koj so te{ki maki se ma~e{e da mu objasni na eden na{ epten skepti~en novinar deka Tajvan investira vo Makedonija i deka navistina pravi mnogu. Pravo da vi ka`am Tajvanecot, re~isi me ubedi. Mnogu ubavo zboruva{e. N# iskritikuva, mo`e so pravo, deka sme nestrplivi i deka AD Tajvan duri sega po~nuva da gi poka`uva muskulite. Treba da im dademe vreme, veli toj. Morame da priznaeme deka Tajvancite znaat {to pravat. Inaku ne bi bile ona {to se. Sepak nivoto na nivnite investicii sekoga{ }e zavisi od toa kolku imaat doverba vo ovaa vlada dokolku taa izdr`i na svoeto mesto. I investiciite se sekako dobredojdeni, dali tie }e bidat so diplomatsko priznavawe ili ne. Tajvan ne go priznava nikoj vo svetot. Iluzorno e od nivna strana da mislat deka rabotite }e se promenat zatoa {to nie gi priznavme. Kako {to gledate i tie ne se perfektni. Edno e sigurno. Milijarda nikoj ne dava, a taa eventualno mo`ebi }e stigne, no zatoa }e bidat potrebni godini za vnimatelno investirawe. Mnogu }e zavisi od koga i kako }e gi sprovedeme vetenite reformi.

Vo minatiot broj vo napisot “Ekspoze bez zborot makedonska nacija” be{e upotreben pogre{en naslov i pogre{en tekst vo edna od slikite. Im se izvinuvame na ~itatelite. Vo predminatiot broj napi{avme deka ovogodi{nata proslava na Ilinden e posledna vo vekov. Eden od na{ite verni ~itateli ni uka`a deka poslednata proslava }e bide vo 2000.