Denovive se navr{uvaat 42 godini od smrtta na najgolemiot sin na makedonskiot narod na ovoj vek. Tipi~no za na{ata istorija, toj zavr{i uni{ten od nadvore{nite i vnatre{nite sili na koi ne im odgovara{e Makedonija da go ostvari ve~niot son za nezavisnost i obedinuvawe. Istoriskata mo`nost, Makedonija da stane sila na Balkanot be{e u{te edna{ propu{tena i slobodniot del od Makedonija ostana pod Jugoslavija koja neminovno gi slede{e svoite interesi, a ne interesite na Makedoncite. Denes, s# u{te gi ~uvstvuvame posledicite od vladeeweto na jugonostalgi~arite koi se direktno vinovni za situacijata vo koja se nao|ame. Nivnata borba protiv makedonskiot nacionalizam ni donese tu|i, sosedski interesi. Zemji bez nacionalizam nema. Ili }e ima doma{en ili }e ima uvezen.

Makedonija, so ^ento be{e spremna da ja oslobodi celata zemja. Ostanuva {pekulacijata dali toga{ bi mo`ele da go zadr`ime oslobodeniot Solun. Denes toa ne e tolku va`no. Ona {to e va`no e deka za razlika, na primer od Venko Markovski, nakleveteniot i uni{ten ^ento, nikoga{ ne se predade i prodade i do krajot na `ivotot dostoinstveno go podnesuva{e nametnatiot `ivot, "predavnik" na jugoslovenskite interesi. Umre kako heroj, vo svojata Makedonija, nepokoren, nepobeden. Sekoj Makedonec e dol`nik kon spomenot na svetiot lik na ovoj skromen ~ovek, patriotot Metodija Andonov-^ento. Denes, koga na{ite politi~ari s# u{te {etaat levo-desno, od sever do istok, potrebata za eden nov ^ento e pogolema od koga bilo.

Obidot na Vladata da go re{i rakot, nare~en TAT, mora da se pozdravi i poddr`i. Iako na~inot na koj toa }e se napravi, na prv pogled izgleda, somnitelen i diskutabilen, ako donese rezultati, toj mora da e vistinskiot izlez. Procesot mora da bide transparenten so {to barem delumno bi se vratila doverbata na {teda~ite. Idejata, TAT da se prodade na stranski investitori, dokolku toa navistina e mo`no, bi bilo prv ~ekor kon reformata na bankarstvoto, koe{to blago re~eno i ne postoi vo Makedonija. Ona {to ne e jasno e: Zo{to se ~eka i zo{to ne se pravat smeli ~ekori kon neophodno potrebnite reformi?

Maloumieto s# po~esto po~nuva da se provlekuva vo provladinoto glasilo "Nova Makedonija". Vo nedelniot broj, nekojsi Zoran Dimitrovski se obiduva da n# ubedi deka e sosema vo red, Bugari (demek bugarofili ili lu|e koi velat deka nema Makedonci) da vladeat so nas i ne treba se pla{ime od toa bidej}i ovie Bugari, za razlika od bugarskite, sakale da `iveat odvoeni od svojata majka Bugarija. Primer za toa e deka site na{i predci bile Bugari, po~nuvaj}i od Goce Del~ev, Jane Sandanski, pa s# do Dimitar Vlahov. Site nie drugite, koi ne sme Bugari, ne treba da se pla{ime od bugar{tinata, bidej}i "na{ite" Bugari nemale interes da n# bugariziraat, zatoa {to, ni Srbite ne uspeale za 40 godini. Se razbira, ako nekoj veruva vo takvi raboti toga{ ovoj na{ dneven vesnik, bi mo`el naskoro da n# ubeduva deka zemjata ne e trkalesta. U{te edna{ seto ova ne tera da mislime na postoeweto na konspiracija. Prviot ~ekor, bi bil da n# "osvestat" deka istorijata ni bila "la`na" i deka Goce, Jane i site drugi bile Bugari. Vtoriot ~ekor, bi bil ako tie bile Bugari, zo{to nie ne sme. Zna~i nie sme ve{ta~ka nacija, a kako takva }e mora da se osvestime i da se vratime na na{ite pravi koreni, onie na Goce, Jane i drugite, zna~i bugarskite. Koga }e se ostvari toa, tretiot ~ekor e lesen: unija. Najmnogu zagri`uva faktot {to pisatelot se stava vo uloga na portparol i n# ubeduva deka VMRO-DPMNE ne ja interesira bugar{tinata(?!) i deka postoeweto na "bugarofili" (~itaj Bugari) vo makedonskata vlast e neosporen fakt, a koga ova doa|a od oficijalni provladini vesnici toga{ }e mora da veruvame vo toa. Ako toa navistina e taka, toga{ nie sme edinstvenata zemja na svetot kade {to na vlast se nao|aat predavnici od koi, se razbira, ne treba da se pla{ime.

Deka ima Bugari me|u nas e o~igledno. Vo slu~ajov ne zboruvame za onie koi do{le tuka od Bugarija, tuku na Makedonci kako nas koi veruvaat deka se Bugari. Znam deka mnogu od vas }e re~at, toa se predavnici i izrodi, a jas sepak velam deka nema fajde od napa|awe i vikawe. Nie morame da go re{ime ovoj seriozen problem na evropski na~in i zatoa predlagam, pod itno Parlamentot da donese specijalen zakon so koj pravata na Bugarite vo Makedonija }e bidat potpolno za{titeni. Na sekoj koj saka da bide Bugarin mora da mu se po~ituvaat site prava, a so toa bi bile opfateni i lu|e koi denes se ministri na na{ata Vlada. Jas, duri predlagam otvarawe na bugarski u~ili{ta, kade {to site onie na koi im smeta jazikot so koj e napi{an ovoj tekst }e mo`at da u~at ~ist bugarski ili koj bilo drug jazik. Mislam deka treba da se formira edna ili pove}e bugarski partii koi bi ja za{tituvale bugar{tinata vo Makedonija i bi u~estvuvale na izbori. Duri nekoja od partiite denes bi mo`ela da dodade na svojata partija, bugarsko ime, ako toa go saka. Ako mo`e Bugarija da ima Vnatre{no makedonska ravolucionerna organizacija, zo{to nie ne bi imale Bugarsko nacionalno dvi`ewe. Pa, narodot neka bira i glasa. Ova bi trebalo da se razbere kako nekakov istoriski dogovor me|u nas i Bugarite. Za vozvrat o~ekuvam ova isto da go napravat i vo Bugarija.