Prodol`uvame so izvadoci od mojata neobjavena kniga pod raboten naslov "Anti~ko-makedonskoto nasledstvo vo dene{nata makedonska nacija". Vo slednive nekolku broevi }e napravime osvrt kon izvesen broj zborovi od anti~ko-makedonskiot jazik.

Zna~i, i pokraj site te{kotii, {to gi navedovme vo minatiot broj, a koi se povrzani so gr~kata transkripcija na anti~ko-makedonskite zborovi, jasno se zabele`uvaat sli~nosti (pa duri i identi~nosti) pome|u odreden broj anti~ko-makedonski zborovi so dene{nive makedonski (i ostanati slovenski) zborovi. Za ostanatite koi, na prv pogled, voop{to ne li~at na na{ive, da se potsetime na primerot za Kru{evo i Kuri~eva, {to go spomnavme vo minatiot broj.

No, nekoj mo`ebi opravdano }e zabele`i deka sli~nosta pome|u anti~ko-makedonskite zborovi i dene{nite makedonski (no i drugi slovenski) zborovi ne bi vredela ni{to, dokolku nivnata etimologija e razli~na. I vo mnogu drugi jazici, koi nemaat nikakva vrska pome|u sebe, postojat zborovi, koi sli~no se izgovaraat, no nemaat nikakva zaedni~ka etimolo{ka vrska, {to zna~i deka nivnata sli~nost e samo obi~na slu~ajnost. Za da go objasnime ova, }e spomneme eden primer na sporedba pome|u zbor od makedonskiot i od drug stranski jazik, ~ij izgovor e ist. Taka, na primer, vo dene{niot makedonski jazik postoi zborot su{i, a ist vakov zbor postoi i vo japonskiot jazik. Vo obata jazika zborot su{i isto se izgovara. Pa, zarem toa zna~i deka ovie dva zbora imaat nekakva vrska? Sekako deka ne. Tie nemaat nikakva vrska tokmu poradi nivnata razli~na etimologija. Kaj nas zborot su{i e glagol, a vo japonskiot jazik, zborot su{i zna~i vid jadewe od soleni ribi. Zna~i, tokmu poradi razli~nata etimologija na ovie dva zbora, so sigurnost mo`eme da zaklu~ime deka identi~nosta vo nivniot izgovor e ~ista slu~ajnost.

No, dokolku etimologijata (a ne identi~nosta ili sli~nosta vo izgovorot) navistina e presudniot faktor, koj odreduva dali dva zbora imaat me|usebna vrska ili ne, zarem ne e ist slu~ajot i so sli~nosta pome|u anti~ko-makedonskite i dene{nite makedonski (i drugi slovenski) zborovi? Zarem i nivnata sli~nost ne e ~ista slu~ajnost, dokolku etimologijata im e razli~na? Vedna{ }e odgovorime na ovie opravdano postaveni zabele{ki.

NESIGURNOSTI VO ETIMOLOGIJATA

Kako prvo, argumentirano }e ja pobieme teorijata deka etimologijata e apsolutniot parametar, koj ja odreduva eventualnata vrska pome|u dva zbora. Ova }e go pobieme so dobro poznatiot fakt deka etimologijata voop{to ne e apsolutna, tuku i taa e relativna i promenliva kategorija. Postojat primeri koga eden ist zbor si go zadr`al svojot izgovor niz vekovite, a si go promenil etimolo{koto zna~ewe, koe stanalo sosema razli~no ili srodno (no ne i isto!) vo odnos na prvobitnoto. Da go zememe na primer zborot jad. Vo deloto "O pismeneh" od Crnorizec Hrabar, zborot jad se sre}ava so etimolo{koto zna~ewe - otrov, a denes zborot jad zna~i du{evna maka (spored Re~nik na makedonskiot jazik). Zna~i, vo istiot makedonski jazik, za istiot zbor, niz vekovite ostanal istiot izgovor, a se smenila negovata etimologija i taa, vo slu~ajov, stanala sosema poinakva. ]e navedeme i drugi vakvi primeri.

Zborot brak (brak†) vo t.n. crkovnomakedonski (crkovnoslovenski) jazik zna~el svadba, a denes istiot ovoj zbor ima mnogu po{iroko zna~ewe.

Obraten e slu~ajot so zborot bra{no (bra{vno). Vo t.n. crkovnomakedonski jazik ovoj zbor zna~el hrana, a denes istiot ovoj zbor ima mnogu potesno etimolo{ko zna~ewe.

Sli~na e sostojbata i so zborot vra~ (vra~v). Vo t.n. crkovnomakedonski jazik ovoj zbor zna~el lekar, a denes ima poinakvo zna~ewe.

Zborot divo (divo) vo t.n. crkovnomakedonski jazik zna~el ~udo, a denes istiot ovoj zbor go sre}avame kako pridavka so zna~ewe za ne{to primitivno.

Zborot quto (lÓto) se ~ini celosno ja promenil svojata etimologija, za razlika od izgovorot koj ostanal ist. Taka, vo t.n. crkovnomakedonski jazik ovoj zbor zna~el napor, trud, a denes istiot ovoj zbor go sre}avame kako pridavka so poinakvo zna~ewe.

Celosna promena na etimologijata (no, ne i na izgovorot) imame i kaj zborot prst (prvstv). Vo t.n. crkovnomakedonski jazik ovoj zbor zna~el prav, zemja, {to e sosema razli~no od dene{noto etimolo{ko zna~ewe na ovoj zbor.

I zborot pritvor (pritvor†) ja promenil svojata etimologija, za razlika od svojot izgovor. Ovoj zbor t.n. crkovnomakedonski jazik zna~el trem, a denes istiot zbor zna~i prethoden zatvor. Sekako deka ima i drugi vakvi primeri.

Etimologijata na eden ist zbor (za razlika od negoviot izgovor) se menuvala i za pomali vremenski intervali od prethodno navedenite. Taka, na primer, zborot spila denes zna~i strmna i golema karpa, no za Makedoncite vo 19 vek ovoj zbor zna~el kamen! Zna~i i etimologijata na zborot spila se promenila, iako izgovorot si ostanal ist! (Sekako deka }e bide opravdana zabele{kata deka etimologijata na ovoj zbor e srodna so onaa od 19 vek, t.e. deka strmnata i golema karpa etimolo{ki e srodna so kamenot. Da, taa e srodna, no ne e ista!).

Sli~no e i so verojatniot turcizam xam. Vo 19 vek (spored Zbornikot na bra}a Miladinovci) xam zna~elo staklo, a denes vo nekoi isto~nomakedonski dijalekti xam isklu~ivo se upotrebuva kako termin za prozorec, {to isto taka pretstavuva srodna, no ne i ista, etimologija, za razlika od izgovorot, koj si ostanal ist.

Zna~i, ne mo`eme sekoga{ da barame identi~na etimolo{ka vrednost za dva sli~ni zbora, posebno ne dokolku niv gi delat pove}e od dva mileniuma, koga gledame deka postojat zborovi, ~ija etimologija se promenila i za samo ne{to pove}e od sto godini (iako nivniot izgovor ostanal ist).

Kako vtoro, vo prodol`enie }e navedeme i takvi anti~ko-makedonski zborovi, koi gi nemalo vo gr~kiot jazik, a ~ija etimologija ve}e e doka`ana od stranski lingvisti. Iznenaduva toa {to, nivnata doka`ana etimologija e identi~na ili mnogu sli~na so etimologijata na soodvetnite (sli~ni po izgovor) dene{ni makedonski i drugi t.n. slovenski zborovi. No, da pomineme na prezentirawe primeri.

A sega sledi u{te eden neverojaten podatok. Zborot ~elnik (kako zbor so potpolno ist izgovor i so potpolno ista etimologija!) e registriran i vo t.n. staroslovenski jazik vo Makedonija i toa u{te vo 11 vek! I vo ova svedo{tvo isto taka e naglaseno deka ovoj zbor bil nerazbirliv za Grcite.

Dokaz za ova e zapisot na vizantiskiot hroni~ar Kekavmen, vo koj, toj gi opi{uval nastanite okolu vostanieto na Petar Deljan vo 11 vek. Pritoa toj pi{uva deka na jazikot na vostanicite (citat): strategot se narekuva "~elnik"! Za Kekavmen se znae deka dobro go zboruval "jazikot na Slovenite" vo Makedonija, pa zatoa i mo`el da go prevede gr~kiot zbor strateg kako ~elnik. (Inaku, strategot vo toa vreme bil visok voen ~in vo Vizantija).

U{te pointeresen e podatokot {to zborot ~elnik (so ist izgovor i ista etimologija) postoi i vo drugi dene{ni t.n. slovenski jazici!!!

Ova zna~i deka ne mo`e da stane zbor za nikakva "slu~ajnost", posebno ako se znae deka postojat stotici iljadi mo`ni etimolo{ki zna~ewa, koi mo`e da gi ima eden zbor, a ovde sre}avame identi~no etimolo{ko zna~ewe za zbor koj ima i identi~en izgovor!

Sekako deka ne dr`i zabele{kata spored koja "Makedonskite Sloveni" na Petar Deljan ednostavno go prifatile ovoj zbor od jazikot na anti~kite Makedonci, pa zatoa go upotrebuvale vo 11 vek. Dokolku e taka, kako toga{ da se objasni podatokot {to, na primer, i dene{nite Hrvati go imaat ovoj zbor vo svojot literaturen jazik? Zarem i Hrvatite go "nasledile" ovoj zbor od anti~kite Makedonci? Ist e slu~ajot i so dene{nite Bugari i Srbi. I vo bugarskiot literaturen jazik ovoj zbor si postoi so istiot izgovor i etimologija (spored Re~nik na bugarskiot jazik), a taka e i vo srpskiot jazik.

Osven toa, terminot ~elnik bil povrzan isklu~ivo so na~inot na ureduvaweto na me|usebnite op{testveni odnosi vo anti~kata makedonska dr`ava, koja, vo 11 vek, odamna ne postoela. Ottamu, "Makedonskite Sloveni" na Petar Deljan nikako ne mo`ele da prifatat termin, koj vo praktika ne egzistiral kaj anti~kite Makedonci vo 11 vek. Vo ovoj vek na~inot na nivnoto op{testveno ureduvawe ve}e bil organiziran spored vizantiskite i hristijanskite normi (a ne spored normite na nivnata anti~ka dr`ava, vo ~ija sodr`ina i opstojuval terminot ~elnik).

Ponatamu, se postavuva pra{aweto: dokolku ovoj zbor t.n. "Makedonski Sloveni" samo go prifatile od anti~kite Makedonci, zo{to toga{ istiot zbor ne go prifatile i Grcite, koi mnogu podolgo `iveele vo sosedstvo na anti~kite Makedonci, otkolku {to bil slu~ajot so "prekudunavskite Sloveni?" Zo{to ovoj zbor ostanal nerazbirliv za Grcite duri do 14 vek?

No, dali mo`ebi vostanicite na Petar Deljan bile "~isti anti~ki Makedonci?" Mo`ebi tokmu tie go koristele ovoj svoj dreven termin? Odgovorot na ova pra{awe ne mo`e da bide pozitiven zatoa {to vo svoeto svedo{tvo Kekavmen dava i drugi zborovi, koi gi preveduva na gr~ki. Site ovie zborovi se zborovi od jazikot na "Makedonskite Sloveni", {to zna~i deka tokmu tie go upotrebuvale anti~ko-makedonskiot termin ~elnik, kako svoj termin.

Na{ata nauka mora da mu posveti pogolemo vnimanie na ovoj anti~ko-makedonski zbor, ~ie celosno etimolo{ko i izgovorno poklopuvawe so na{iot soodveten zbor, pretstavuva vistinska senzacija!

Isto taka, mnogu e verojatno deka preku ovoj termin mo`ebi mo`at da se nasetat i drugi, zasega nepoznati, anti~ko-makedonski zborovi, dokolku se zeme predvid faktot {to od ovoj zbor vo dene{niov makedonski jazik proizleguvaat drugi, sli~ni na nego (~elo, ~elna i sl.).