Gospodine Stojanovski, na edna od poslednite sednici na Parlamentot Vie imavte nevoobi~aen konflikt so g-ca [ekerinska, pratenik od SDSM. Sega koga pomina izvesno vreme i trezveno mo`at da se sumiraat site fakti, mo`ete li da mi odgovorite dali bevte vo pravo za s# ona {to se slu~i vo Parlamentot?

- Da! Videte... {to e osnovno. Nie rabotime po praviloto na Delovnikot koj e donesen pred 25 ili 26 godini. Toj ne korespondira so sega{nata sostojba vo Sobranieto. Me|utoa, kakov e takov e i toj mora da se po~ituva. No, ako pratenikot saka da se prijavi nadvor od proceduralnoto redovno javuvawe za diskusija, toj mo`e da se javi vo t.n. proceduralna postapka.

Kolku pati pratenicite imaat pravo da se javat za diskusija ili za proceduralni pra{awa?

- Pravoto i procedurata ne se ograni~eni, no ima pravila za igra. Ako nekoj se javi i saka da ka`e deka ima proceduralno pra{awe ili zabele{ka za koja bilo rabota, toga{ toj mora da poso~i {to ne ~ini vo procesot na rabotata na Sobranieto. Vo ovoj slu~aj, g-ca [ekerinska se javi preku red, pod izgovor deka ima delovni~ki prigovor. Taa od aspekt na SDSM po~na da govori deka Vladata gi prodala nacionalnite interesi na dr`avava, vodela pogre{na politika i.t.n... Nejziniot nastap ne be{e kako delovni~ki prigovor. Zatoa ja prekinav i & poso~iv deka ne se pridr`uva do Delovnikot, nejziniot govor ne e proceduralna rabota, tuku pretstavuva diskusija.

Lu|eto mislat deka nemavte pravo da & go odzemete zborot!?

- Jas ne & go odzedov zborot, tuku ja preduprediv deka toa {to go zboruva ne e vo proceduralna postapka, tuku se odnesuva na pravo na diskusija. Sakav da naglasam deka taa ne be{e prijavena, pred nea bea petmina. Prviot koj treba{e da govori be{e \or|i Spasov. Zatoa ja preduprediv i & rekov: "Vie ne se dr`ite do proceduralnoto pravo, tuku govorite za diskusija. Vie ne se javivte za toa. Ne mo`ete da govorite...". Taa mi odgovori deka imala ovlastuvawe od g. \or|i Spasov. Podocna doznav deka g. Spasov ne dal takvo ovlastuvawe. Toa e edno. Vtoro, pretsedava~ot ima pravo ako nekoj od pratenicite ne se dr`i do Delovnikot, toj mo`e da go informira pratenikot deka negoviot govor ne se odnesuva na procedurata i mo`e da mu go odzeme pravoto za nastap. Podocna toj mo`e da mu go isklu~i mikrofonot i da pobara od nego da ja napu{ti govornicata, a dokolku toj ne go stori toa ima pravo da gi povika lu|eto od bezbednosta za da go otstranat. Jas ja zamoliv g-ca [ekerinska da ja napu{ti govornicata, no taa ne saka{e. Taa dojde mene da me pra{uva koj sum "jas"! Zatoa, odgovorno tvrdam, deka i toga{ i sega sum Tome Stojanovski, koj pretsedava{e so sednicata i go odr`uva{e redot i mirot vo Sobranieto. Vodev smetka za legitimitetot i za redot vo Sobranieto, a koj }e diskutira e pravo na pratenikot. No, toj }e mora da pravi razlika me|u prateni~ko pra{awe i to~ka na dneven red.

[to e razlikata me|u niv?

- To~ka na dneven red e ona {to e, {to }e se ka`e, ili }e se bara. ]e vi ka`am eden primer: Ako deneska, pod itno sakam da se rasprava kakvo }e bide srceto na molivot, dali toa e sino ili crno, toa e to~ka na dneven red. Vo toj slu~aj vedna{ }e moram da gi ubedam pratenicite zo{to vonredno baram da se stavi kako to~ka na dneven red. ^lenot 99 od Delovnikot na pratenikot mu dava pravo da bara dopolnuvawe na dneven red na sednica na Sobranieto. No, toj mora da ja obrazlo`i itnosta. Prateni~koto pra{awe se odnesuva na rabotite, ako "jas", vo istiot primer, sakam da mi se ka`e zo{to srceto na molivot ne e crno, toga{ sakam da mi se dade odgovor, zo{to toa ne e taka? Toa pretstavuva prateni~ko pra{awe koe }e bide upateno do Vladata, a ne do pretsedatelot na Parlamentot ili do pretsedava~ot na sednicata.

Koga stanuva zbor za Delovnikot Vie spomnavte deka toj e star 25 godini i zatoa se podgotvi nov, koj na nekolku pati se obiduva{e da se primeni vo Parlamentot. No, vo toa ne se uspea. Dali mislite deka ne e dojdeno vremeto ili se ~eka nekoja podobra prigoda?

- Ne se raboti za pra{aweto dali ne e dojdeno vremeto tuku stanuva zbor za svesta. Ovde imame sudir na dve generacii koi ne se podgotveni da go razberat problemot. Makedonskata generacija ne e podgotvena da go urne osnovniot element na Ustavot, a toa e deka vo Parlamentot na RM }e se govori i na drug jazik. Dodeka pak, generacijata na albanskata nacionalnost e pred vremeto. Tie mislat, ako dobijat dvojazi~nost }e dobijat nekoja pobeda. Toa nadmudruvawe ne vodi kon relaksirawe na odnosite.

Mislite li deka ova pra{awe se odnesuva samo na svesta kaj makedonskiot narod?

- Ne samo kaj nas, tuku i kaj ednite i kaj drugite. Zna~i treba da se sfati dali ovie generacii se istoriski podgotveni toa da go prifatat. Se gradi eden sistem, kade se tvrdi... i toa e to~no, dr`avata e na makedonskiot narod. Vnatre{nata organizacija e civilno pravo kade {to denes site sme gra|ani. Ovde ne se raboti za makedonski, albanski, turski ili koj bilo drug jazik, tuka se raboti za problemot koj da bide slu`ben jazik . Tuka se me{aat babi i `abi. Dali site tie treba da bidat slu`beni jazici? Nie se opredelivme so Ustavot. Sega sakame Ustavot da go napravime da govori, bidej}i toj e mnogu jasen. Vo Republika Makedonija slu`ben jazik e makedonskiot jazik i kirilskoto pismo. Jas odgovorno tvrdam deka nie nemame makedonska azbuka...

Zo{to taka mislite deka nemame makedonska azbuka?

- Nemame, zatoa {to toa e kirilskoto pismo. Toa e na{e pismo. Nie ne sakame da im dademe pomalo zna~ewe na bra}ata Kiril i Metodij koi se prosvetiteli i svetci. Ne sakame da go naru{ime dignitetot na nacijata. Vo Ustavot govorime, kirilsko pismo. Toa kirilsko pismo go imaat Srbite, go imaat Bugarite, go imaat Rusite, pa duri i Grcite. Videte {to e, site govorat za nivno pismo, ama kirilskoto pismo e na{e. Tuka e problemot {to nie ne sakame da go napu{time osnovniot element, Makedonecot go ima svoeto kirilsko pismo i tuka nema otstapuvawe.

Da se navratime okolu funkcioniraweto na Parlamentot, na istata sednica Vie reagiravte zatoa {to SDSM podgotvuva miting. Zo{to mislite deka toa negativno }e vlijae za zapadniot svet?

- Mora da se vodi smetka za interesite na dr`avata. Nie na taa sednica dobivme edna mnogu negativna situacija. Imame konsenzus za ~lenuvawe vo NATO, za ~lenuvawe vo EU, a vo toj moment, kritikuvaj}i go NATO deka napravil zlo na Kosovo, deka nepotrebno bombardiral, SDSM zastana na stranata na politikata na Milo{evi}. Bombardiraweto ne e makedonska ideologija, Makedonija ne zede u~estvo vo bombardiraweto. Nie primivme edna svetska sostojba smetaj}i deka mirot e toj koj mo`e da zastane na patot na zloto. Nie samo imavme poinakvo viduvawe na nastanite. Edna strategija ne se steknuva za kus vremenski period. Taa e strategija za utre, zadutre ili po 10 godini. Nie ne sakame po koj bilo osnov da ima razdor me|u naselenieto vo zemjava i cenime deka toa }e ima {tetna posledica za Makedonija. Sega Crvenkovski se re{i da izleze na ulica. Zarem toj koj mnogu ja kritikuva{e uli~nata demokratija i voninstitucionalnite odnosi }e mu bidat sredstvo za politi~ka prevlast. Jas ja poddr`uvam negovata ideologija, no koga }e izleze neka im ka`e na lu|eto kade se parite na ograbenite {teda~i, kade se proneverite. Kade se onie {to ja vodele Armijata na Republika Makedonija koi napravile pronevera od milioni marki. Ova e problem, a Tajvan }e vidime.

Porano gra|anite imaa ~uvstvo deka Sobranieto ne mo`e da vlijae na aktivnostite na Vladata okolu donesuvaweto na zakonite, dali toa go ima vo ovoj Parlament?

- Jas taka ne bi razmisluval. Vo beliot svet treba da se znae deka izborite gi dobivaat politi~kite grupacii ili odredeni partii. Potoa se sozdava vlast i taa ja sproveduva politikata na partijata ili na grupacijata. Sega zamislete si deka vie ste kompozitor na opera, a ste zavisni od muzi~arite. Vo ovoj primer Vladata e muzi~arot, tie moraat da ja sproveduvaat politikatata na partijata. No, ako taa dojde vo konflikt i ne ja sproveduva politikata na partijata vo Sobranieto pratencite }e i izglasaat nedoverba. Ovde se raboti za edna strategija koja e podgotvena so koalicionite partneri. Ako taa ne se primenuva, Vladata }e mora da bide podisciplinirana. ]e se menuvaat ministri, }e se napravi edna rekonstrukcija ili druga, no ako premierot ne }e mo`e da raboti i so ovie lu|e toj mo`e da si podnese ostavka. Ako toj si odi, nie }e doneseme drug, taka se pravi sekade vo svetot.

Vo procedura se vlezeni zakonite za korupcija i za perewe na pari!?

- Donesuvaweto na vakvite zakoni ne e problem, problemot e vo nivnoto sproveduvawe. Zatoa koga se zboruva za strukturalni promeni na li~nosti na odredeni funkcii toa e normalna rabota. Opozicijata veli deka toa e revan{izam. Sproveduvaweto na odredena zacrtana politika od odredena politi~ka grupacija ne e revan{izam, tuku mora da se sfati deka taka se pravi vo cel svet. Toa ne e bauk tema, samo {to stru~niot element vo administracijata i vo sudstvoto }e mora da se zadr`i. No, sega se nametnuva pra{aweto kako }e se sprovedat zakonite?

Vo zakonite {to se vo procedura se naveduvaat pari~ni kazni. Kolku tie mo`at da ja spre~at korupcijata?

- Na sednicite na Zakonodavno-pravnata komisija nie ne se zalagavme za vremenski kazni. Eve, }e se poslu`am so eden ilustrativen primer. Ako vi ka`am deka ako gi dobijam izborite i vi platam 500.000 marki, a ne 5.000 i za toa treba da odam 10 godini vo zatvor "jas" }e se zapra{am dali }e treba da robuvam za vlasta.

Anketnata komisija za javni nabavki istakna deka Komisijata koja go proverila finansiskoto rabotewe vo MO, dava samo slika na sostojbite, koj treba da podnese krivi~na ili prekr{o~na prijava?

- Za mene ova e krucijalno pra{awe, zatoa {to ako velev deka e lesno da se donese zakon, no toj treba da se sprovede. Nie imame Zakon za krivi~na postapka i tamu se predvideni organite koi po slu`bena dol`nost za progon podnesuvaat prijavi. Toa go pravi javniot obvinitel koj mo`e da pokrene postapka za istraga ili akt za obvinuvawe. Prijava mo`e da podnese sekoj ili javniot obvinitel mo`e da podnese barawe za istraga ili obvinenie po svoi soznanija. Vo takva situacija javniot obvinitel e toj koj ne ja sproveduva{e postapkata. Jas i Pavleski sme kolegi po vokacija, po obrazovanie i bevme kolegi po re{avawe na sudski predmeti, bez razlika {to "toj" be{e na drugata strana, onoj koj obvinuva, a jas gi branam.

Mislite li na porane{niot javen obvinitel Pavleski?

- Da. Toj pred sebe ima{e masa na dokazi deka direktorite na pogolemite javni pretprijatija zatajuvaa danok od personalen dohod. Toj znae{e, no nikogo ne obvini. Zna~i izvr{uvaweto be{e lo{o, a samo po slu`bena dol`nost na zatajuvawe na danok od personalen dohod e predvideno minimum pet godi{na zatvorska kazna. Ovde Anketnata komisija }e istakne samo fakti oti ima naru{uvawe na odredeni zakonski propisi. Politi~kata odgovornost na li~nostite }e treba da se pojavi pred izbira~ite. Ostanuva samo krivi~nata odgovornost, no pri nejzinoto sproveduvawe nastanuva spor - tolkuvawe po interes. [to treba da bide predmet na tolkuvawe, imunitetot na parlamentarecot? Dali se raboti za totalen imunitet, apsoluten, so {to toj mo`e da pali, da ubiva, da kine... ili samo so vr{ewe na funkcija?