Gospodine Palioski, koi se razlikite vo ideite i programskite opredelbi na Svetskiot makedonski kongres za Evropa vo vremeto na negovoto sozdavawe i denes?

Nie, vo Minhen sme prvite koi gi udrivme temelite na zadgrani~niot komitet na VMRO-DPMNE. Potoa se javi idejata za obedinuvawe na Makedoncite. Porano nie se vikavme - Obedineti Makedonci i jas kako delegat od VMRO, otidov vo Obedinetite Makedonci. Toga{ ne `alev ni{to, nitu trud, nitu pari i taka dojdov do mestoto potpretsedatel na Svetskiot makedonski kongres za Evropa. Rabotata e takva {to mislam deka po sedmi ili osmi avgust koga }e bide Generalnoto sobranie na SMKE vo Skopje, }e bidam negov pretsedatel.

Kako {to se menuva vremeto, se menuvaat i nekoi raboti. Glavniot pravec na SMKE e nie Makedoncite da se obedinime za da i pomogneme na na{ata tatkovina. ^lenovite na SMKE se pripadnici na pove}e politi~ki partii, ne samo od VMRO, tuku ima ~lenovi i od Makedonskata alijansa, LDP, MAAK... No, za `al tuka ispadna nekoe nedorazbirawe me|u nekoi polititi~ki partii koi sakaa da bidat dominantni. Ne uspeaa vo toa i narodot po~na da se povlekuva. Sega{nata Vlada treba pod itno da mu nametne na SMKE zaedni~ko re{enie, t.e. ako sme sploteni, ne mora da barame re{enija od Srbija, Bugarija, Grcija ili Tajvan. Nie treba samite da si pomogneme, zatoa {to polovinata od Makedonija e nadvor od granicite na Makedonija. I nie ne sme tolku skr`avi kako {to zaboruva{e pe~atot pred edna godina. Toa e ~ista zabluda na nekoi novinari i provokacija zaradi naklonetost na nekoja partija i sl.

Ovde dominira misleweto deka na Makedoncite koi `iveat nadvor od granicite na nivnata tatkovina ne im e mnogu gajle za ona {to se slu~uva vo Makedonija. Dali kaj Makedoncite vo Germanija vo poslednive godini postoi raspolo`enie da se vratat vo Makedonija i da investiraat ovde?

Sekako. Pre~kata e {to Makedonija ne e pravna dr`ava. Na vlast se mitoto i korupcijata. Neka mi se luti koj saka. Eve sega, doa|am od Italija, preku Grcija. Na nitu eden grani~en premin ne me zadr`aa, osven vo Gevgelija. Na{iot carinik veli:"Vadi s# {to ima{." Jas mu rekov deka ako saka da mi gi vadi rabotite, neka go pravi toa samiot, zatoa {to za toa e platen. A, ako misli deka imam ne{to, neka najde, pa neka me kazni. Taka dojde do karanica so makedonskite carinici koi se odnesuvaat krajno nepristojno. Toa va`i i za policijata i za carinicite. Ka`ete mi sega: Kakov elan }e mu dadat ovie carinici i policajci na onoj {to do{ol vo Makedonija da potro{i 300, 500 ili 5000 marki. Carinarnicite i policajcite mnogu gi imaat krenato glavite, a taka ne mo`e da se privle~e nitu turist, nitu Makedonec koj `ivee vo stranstvo i doa|a da si go vidi rodniot kraj.

Otsekoga{ Makedoncite vo svetot imale, imaat i }e imaat nostalgja za svojot kraj i dr`ava. No, tuka se javuva kako problem vladeja~kata garnitura. Dosega be{e SDSM, no i sega gledam propusti. Za vremeto na SDSM site nie nadvor od Makedonija bevme za Makedonija, go krenavme barjakot i odevme na demonstracii za nezavisna Makedonija. Nie porano glasavme za suverena dr`ava vo klubovite vo Germanija i Evropa, sega pak, ovaa Vlada se dvoumi dali da ni dade da glasame. Nie toga{ glasavme i na referendumot za nezavisna Makedonija i za pretsedatelot Gligorov. Sega, naesen, pak }e ima izbori i se dvoumat. Nie ne barame nikakov finansiski nadomest od dr`avata za da glasame. Nam ni e potrebno samo legitimno pravo da organizirame glasawe.

Dali kako iselenici imate glasa~ki legitimacii?

Dosega, ne. Izvinete, da si go vratite zborot. Nie ne sme iselenici. Nie se navreduvame so tie imiwa. N# vikavte gastrbajteri, n# vikavte... Nie sme Makedonci, pojdeni vo svetot na pe~alba. Nie otidovme, zatoa {to ovde nemavme rabota. Na tie {to imaa rabota vo Makedonija, im be{e ubavo. Primawata porano bea dobri i `ivotot vo rodniot kraj i so pomalku pari e poudoben. So svoi si. Toa, vo svetot go nema. Nikoj ne te gleda. Mo`e samo da ti re~e "zdravo" ili "gud morgen" ili "gud moning" - i tolku. No, na toj ~ovek ne mo`e{ da mu ka`e{ {to ti le`i na du{ata. Tie nemaat vreme za razgovor, vremeto im e pari. Ovde, kaj nas, e diva liga.

Dali mo`e da se re~e deka Makedoncite vo svetot se pla{at da investiraat vo Makedonija zatoa {to se pla{at deka }e bidat ograbeni?

Ne se pla{ime, tuku toa e `iva vistina. Koga jas }e donesam roba edno se ka`uva, a drugo se carinite na grani~nite premini.

Vie ste biznismen i otvorivte firma vo Makedonija. Dali imavte pravni i administrativni problemi vo rabotata?

Imav firma u{te od porano, no taa be{e vo miruvawe. Gi ~ekav promenite. Jas odamna sum registriran kako VMRO-vec i u{te toga{, od 1974 do 1990, policijata doa|a{e da me kontrolira dali nosam pi{toli i sli~ni gluposti. Vo toj period, jas minuvav niz igleni u{i.

Sega, pak ja obnoviv firmata i planiram da po~nam so rabota.

Ima li ambient za rabota vo Makedonija?

Najmnogu me boli {to na{iot narod ne e vraboten. Rabota ima, no problemot ovde e {to ni{to ne mo`e da se pravi bez prijateli. Ovde si ostana "I po Tito - Tito." S# u{te gi nema promenite koi gi o~ekuvavme. ]e mi prosti g-dinot Georgievski, no }e mora da povede smetka nekolku ministri da gi stavi niz sito. Treba ne{to da se napravi, ovaa dr`ava da se zakrpi. Ovaa dr`ava ne e tolku siroma{na, kako {to se zboruva. Makedonija ima s#, no nema zdravi rakovoditeli i lu|e koi znaat da rabotat. Direktorite gledaat prvo za v xeb, a ne gledaat da mu dadat na rabotnikot. Jas sum za poinakva rabota. Na rabotnikot, sega, treba da mu se dade barem eden zalak lep~e, za da mo`e nekoj da zeme polovina leb. Taka se pravi profit.

Kakvi se va{ite vpe~atoci od kontaktite so gospodinot Georgievski?

Jas s# u{te rabotam za Partijata, ne baram tamu mesto ili rabota. ^isto sakam da ja vidam ovaa Partija, na nivo. Da po~ne da raboti onaka kako {to be{e zacrtano vo programata.

Posleden pat, so g-dinot Georgievski se vidov vo 1996. I sega baram priem kaj nego, no ne znam zo{to ne me primija, nitu toj, nitu g-|ata Dimovska. Baram samo pet minuti da se vidam, za zdravo-`ivo i da dobijam garancija deka ova moe rabotewe so firmata, }e bide kako {to treba.

Kakvo e Va{eto mislewe za makedonsko-tajvanskata sorabotka kako biznismen koj so godini raboti vo edna od najrazvienite evropski zemji?

Ne se me{am vo toa, nitu e toa moja rabota. Jas }e ka`am edna stara izreka: Faleni jagodi- prazni ko{nici.

Makedoncite vo svetot se mnogu sposobni i vredni lu|e. Na Makedonija }e i pomogneme samo ako sme motivirani od strana na Vladata.

[to bi Ve motiviralo da go vlo`ite Va{iot kapital vo Makedonija?