- Zboruvam za oddelni eksponenti na bugarskata nauka koi se obiduvaat da gi iskoristat svoite vrski so slavistite od svetot za napad vrz makedonskiot jazik, me|utoa toa ne uspeva, veli profesor Spasov.
- A sega zamislete si, ako nie se otka`eme od ovoj pravopis }e treba da se otka`eme od edna tradicija koja{to e mnogu dolga, re~isi eden vek, i istovremeno da ja zaboravime onaa literatura {to e ogromna i {to e napi{ana so ovoj pravopis. A {to zna~i toa? Toa zna~i otka`uvawe od svoeto kulturno nasledstvo.
- Ako postojat takvi lu|e koi se otka`uvaat od svoeto makedonsko poteklo i od svojot makedonski nacionalen identitet, a takvi se mnogu malku i tie lu|e navistina imaat problem so sebesi.
V
o posledno vreme, s# po~esto se zasiluva propagandata protiv makedonstvoto, odnosno negiraweto na makedonskiot identitet, jazik i azbuka, posebno od bugarska strana. Sakaj}i da doznaeme ne{to pove}e okolu tie pra{awa, porazgovaravme so d-r Qudmil Spasov, profesor na Katedrata za makedonski jazik pri Filolo{kiot fakultet "Bla`e Koneski" vo Skopje. Za bugarizacijata na makedonskata kultura profesorot Spasov veli: Napadite vrz makedonskata kultura od bugarskata strana datiraat u{te od vremeto na Prerodbata, zna~i od vtorata polovina na XIX vek, koga postojat obidi na na{ite kulturni dejci da se prifati jazi~en kompromis vo odnos na literaturniot jazik {to zna~i da se sozdade zaed-ni~ki literaturen jazik za site Sloveni vo ramkite na Turskata imperija. Vo taa dr`ava nekoi od na{ite prerodbenici, na primer Partenij Zografski se zalagal za takvo ne{to. Od bugarska strana vedna{ doa|aat napadi deka ne mo`e taka da bide, deka Makedoncite treba da go prifatat bugarskiot literaturen jazik na {to nitu eden, tokmu nitu eden makedonski kulturen deec ne se slo`il. I potoa se javuva makedonisti~koto dvi`ewe koe {to go predvodi \or|i Pulevski koj veli: "Nie Makedoncite kako poseben narod, so svoj poseben jazik treba da imame svoj poseben literaturen jazik". Toga{ po~nuvaat s# poostri napadi protiv makedonskiot narod, protiv negovata kultura i makedonistite voop{to, i tie traat vo kontinuitet od vtorata polovina na XIX vek, pa s# do na{i dni. Intenzitetot na ovie napadi se menuva vo zavisnost od razvojot na politi~kata, odnosno od op{tata situacija. Vo posledno vreme se zasileni takvite napadi, osobeno po osamostojuvaweto na Republika Makedonija so misla deka ete, sega e dojden moment da se okupira kulturno Makedonija, vo smisla da se otka`e od svojata kultura i se razbira vo taa nasoka i od svojot literaturen jazik. Me|utoa, mislam deka tie obidi nema da imaat pomin ovde, vo makedonskata sredina.Ponatamu, profesorot Spasov ni objasnuva deka ne stanuva zbor za celata bugarska nauka, tuku za odredeni nejzini eksponenti.
Ne zboruvam op{to za celata bugarska nauka, veli Spasov, zboruvam za oddelni nejzini eksponenti koi se obiduvaat da gi iskoristat svoite vrski so slavistite od svetot za napad vrz makedonskiot jazik, me|utoa toa ne uspeva. Imaat nekolkumina svoi eksponenti nadvor od Bugarija direktno povrzani so nekoi bugarski partii kako na primer, ve}e poznatiot vo na{ata sredina Oto Kron{tajner, koj e vo Salcburg i mislam deka ima i po nekoj centar na pobezna~ajnite amerikanski univerziteti itn. Me|utoa, site slavisti~ki katedri vo svetot go imaat zastapeno makedonskiot jazik kako oddelen slovenski jazik, go predavaat narodniot jazik, dijalektniot, no i literaturniot jazik. No, ima razni politi~ki partii sostaveni od razli~ni lu|e, pred s# od Makedonci, no i od drugi koi ja napa|aat makedonskata dr`ava, makedonskata kultura itn., tie ni se poznati, gi ~itame niz na{ite vesnici i voop{to niz publicistikata.
MAKEDONSKIOT JAZIK E POSEBEN JAZIK SO SVOI KORENI I KARAKTERISTIKI
Na neodamne{noto odr`uvawe na "Gocevi denovi" profesorot Spasov se proiznese so svoj referat na tema "Posebnosta na makedonskiot jazik kako odraz na negovata istorija". Vo referatot gi iznesuva site fakti na edno mesto, prika`uvaj}i go pritoa ona {to objektivno postoi, a toa e deka makedonskiot jazik kako jazi~en dijasistem ili kako jazi~na posebnost gi vle~e svoite koreni od
XI vek. Toa e period koga se javuvaat osobenosti kaj site ju`noslovenski jazici, kaj bugarskiot, makedonskiot i srpskiot jazik. Za karakteristikite so koi se oddeluva makedonskiot od ostanatite ju`noslovenski jazici profesorot Spasov istaknuva:Site tie jazici toga{ po~nale da razvivaat osobenosti koi{to po~nuvaat da gi razdeluvaat. Toga{ i makedonskiot jazik razviva takvi osobenosti, a najosnovnata e zamenata na erovite vo o, odnosno e: son i den. Toa e najstarata distinkcija {to go razlikuva makedonskiot jazik, a ona {to sakav da go napravam vo referatot, {to se obidov da go doka`am, e deka vtorata po va`nost karakteristika e zatvrdnuvaweto na mekite konsonanti koi postoele vo staroslovenskiot jazik kako i vo praslovenskiot. Makedonskiot jazik po~nal da gi zatvrdnuva ovie meki konsonanti {to bilo predizvikano od specijalen tip na izgovor koj mo`e da go okarakterizirame kako makedonski i koj, na primer, mnogu se razlikuva od ruskiot ili od polskiot. Koga Rusin ili Poljak, na primer, zboruvaat makedonski, gramati~ki mnogu dobro, vedna{ gledame deka pri izgovorot zboruvaat na poinakov na~in, odnosno gi smeknuvaat vokalite vrz osnova na mekite konsonanti.
Postojat mislewa, a se slu{aat i ~esti napadi od strana, deka makedonskiot jazik e ve{ta~ka tvorba. Me|utoa, site znaeme deka makedonskiot jazik e jazik so svoi koreni i svoja istorija.
Dene{nata azbuka, istaknuva profesorot Spasov, e rezultat na eden priroden razvoen proces na uprostuvaweto na pismoto nasledeno od crkovnoslovenskiot jazik. Toa uprostuvawe po~nuva mnogu odamna, po~nuva fakti~ki od
XV vek koga se javuva novata struktura na makedonskiot jazik, onaa {to gore-dolu deneska ja poznavame. Potrebata za ova doa|a od toa {to trebalo da se izrazi sovremeniot jazik, a so crkovnoslovenska azbuka ne mo`el da se izrazi sovremeniot jazik. I toj streme` za uprostuvawe prodol`uva vo XIX vek. Treba da znaeme deka Jordan Haxi Konstantinov-Xinot e eden od na{ite kulturni dejci koj strasno se zalagal za uprostuvawe na azbukata, toa go pravat Konstantin Petkovi~, Misirkov i drugi. Formiraweto na sovremeniot literaturen jazik po 1945 godina, prirodno doveduva do sozdavawe eden pravopis koj{to e uprosten i koj{to mu soodvetstvuva na makedonskiot naroden jazik. Toa se i principite za koi se zalaga{e i Misirkov. Ovoj pravopis {to denes go imame e priroden odraz na jazi~nata sostojba, {to zna~i deka ne se raboti za ni{to ve{ta~ko, tuku se raboti za eden priroden proces, bidej}i site jazici se stremat kon uprostuvawe na pravopisot. Znaeme deka Germancite vo momentot ja uprostuvaat svojata azbuka da go stignat svojot sovremen jazik, iako germanskata pismenost ima eden neprekinat kontinuitet. Inaku, ne treba da zaboravime deka me|u crkovnoslovenskiot period i sovremeniot period na makedonskiot pismen jazik ima eden prekin, a toa e vremeto na turskoto vladeewe, taka {to nie ne sme obvrzani da ja koristime staroslovenskata azbuka i staroslovenskiot pravopis za da pi{uvame na sovremen makedonski jazik, tuku naprotiv sme obvrzani na ovoj sovremen jazik da mu dademe sovremena azbuka. Spored toa, azbukata ne e nikakva ve{ta~ka tvorba, a takvite napadi se samo politi~ki i nemaat lingvisti~ka osnova.Vo makedonskata nauka se ~uvstvuva potreba za nov re~nik, bidej}i postoe~kiot trotomen re~nik znaeme deka e makedonski re~nik so srpskohrvatski tolkuvawa. Vremeto na razvojot na jazikot, ni nalaga toj re~nik da & go prepu{time na istorijata. Za da se izdade eden tolkoven re~nik kako {to imaat razvienite literaturni jazici potrebni se stotina godini.
Navistina, prodol`uva profesor Spasov, treba da se izdade eden takov pomal re~nik i kaj nas, koj{to }e im bide od potreba na lu|eto. Toj re~nik treba da se bazira vrz ve}e postoe~kiot trotomen re~nik, so toa {to }e se dadat makedonski tolkuvawa. Leksi~kiot fond treba da ima dopolnuvawa kolku {to `ivotot gi nametnuva. Da re~eme vo trotomniot re~nik go nema zborot kompjuter {to e normalno, bidej}i vo vremeto koga e sozdavan ne postoele takvi raboti. Taka i nekoi drugi poimi {to se vovedeni vo me|uvreme, treba da se stavat vo ovoj nov re~nik.
MAKEDONSKIOT PRAVOPIS NE E NITU SRPSKI, NITU BUGARSKI, TUKU SAMO MAKEDONSKI
A pak za srbizmite vo makedonskiot pravopis i potrebata za negova revizija Spasov veli:
Pravopisot e blizok do idealnata sostojba i nema potreba od intervencii vo nego. Ima nekoi raboti koi treba da se dore{at, na primer, transkripcijata na stranskite imiwa koja treba da se dovr{i kako i nekoi drugi positni raboti. Me|utoa, toa s# treba da se pravi vo kontinuitet. Ako go pogledneme sekoe izdanie na pravopisot zapo~nuvaj}i od prvoto, }e vidime deka ima mali izmeni vo pravopisot, odnosno toj e doveden do usovr{uvawe. A sega zamislete si, ako nie se otka`eme od ovoj pravopis }e treba da se otka`eme od edna tradicija koja{to e mnogu dolga, koja{to e re~isi eden vek, i istovremeno da ja zaboravime onaa literatura {to e ogromna i {to e napi{ana so ovoj pravopis. [to zna~i toa? Toa zna~i otka`uvawe od svoeto kulturno nasledstvo. Raznite tendencii ili raznite glasovi koi{to se za promenata na pravopisot, ne se motivirani nau~no, tuku se politi~ki motivirani i toa dnevnopoliti~ki motivirani.
Makedonskiot pravopis mnogu se razlikuva od srpskiot i od bugarskiot pravopis. Od mnogu prosta pri~ina, bidej}i toj go odrazuva makedonskiot jazik. Da go zememe na primer, srpskiot pravopis.]e vidime deka vo pravopisnite pravila, ima razliki, bidej}i toj e za srpskiot jazik. Isto taka, da go zememe bugarskiot pravopis. Toj e etimolo{ki pravopis, {to e usloven od kulturnata istorija na bugarskiot narod. Na{iot pravopis, onoj {to denes go imame e mnogu blizok, iako se razbira na izvesni mesta se razlikuva od pravopisot {to go predlagal Misirkov u{te vo 1903 godina, vo svojata poznata kniga "Za makedonckite raboti", vo delot posveten na makedonskiot literaturen jazik.
JAZIKOT NEMA ZO[TO DA SE BRANI
I pokraj site obvinuvawa koi doa|aat od site strani, makedonskiot jazik gr~evito se bori protiv niv.
Mislam deka toj sigurno }e se odbrani. Toj i nema zo{to da se brani, toj samo treba da prodol`i da se razviva kako {to se razviva. Sovremeniot makedonski literaturen jazik ja afirmira jazi~nata praktika. Fakt e deka ima ogromna pozitivna razlika me|u brojot na vesnicite i spisanijata {to se izdavaat denes i porano i {to gi ~ita edna ogromna masa na lu|e. Kolku {to imam podatoci vkupniot tira` na vesnicite i spisanijata {to se izdavaat vo Makedonija, vo ovoj moment e nekade okolu dveste iljadi primeroci, a pred desetina godini koga imavme dva dnevni vesnika, "Ve~er" i "Nova Makedonija", i ne znam dali postoe{e "Ekran", vkupniot tira` be{e nekade okolu deset iljadi primeroci. Faktot deka lu|eto ~itaat, poka`uva deka literaturniot jazik do`ivuva afirmacija i istovremeno se poka`uva deka toj e sosema prifatliv. Faktot deka brojot na pismenite lu|e denes, brojot na televiziite, brojot na knigite, na nau~nite knigi vo slobodna Makedonija, odnosno vo nezavisna Makedonija e ogromen i poka`uva deka literaturniot jazik go sledi paralelniot razvitok na makedonskoto op{testvo. Mo`e da se slu~at razni krizi, me|utoa treba da se nadevame deka makedonskiot narod }e uspee da si ja so~uva svojata dr`ava i deka }e si ostane svoj na svoeto, objasnuva Spasov.
S# pove}e slu{ame, od odredeni li~nosti vo Makedonija, negirawe na Makedonecot vo celost i smestuvawe na Makedonecot vo odredeni utopisti~ki stavovi. Profesorot Spasov za toa veli: Ako postojat takvi lu|e koi se otka`uvaat od svoeto makedonsko poteklo i od svojot makedonski nacionalen identitet, a takvi se mnogu malku i tie lu|e navistina imaat problem so sebesi. A takov ~ovek {to ima problem so sebesi treba samiot da se ispita, da vidi vo {to e problemot i neka si go re{i svojot problem, ama neka ne im go nametnuva toj problem na drugite lu|e, odnosno na celiot makedonski narod.
Na krajot na{iot sogovornik za poslednite napisi na Mladen Srbinovski vo vesnikot "Nova Makedonija", izjavi: Nemu ve}e mu odgovorija mnogumina ~itateli na vesnikot "Nova Makedonija" i od makedonskata dijaspora. Tie mu rekoa deka Makedoncite ne se nitu Srbi, nitu Bugari, tuku edinstveno Makedonci. Nacionalnoto makedonsko ~uvstvo e na takov stepen, taka {to nikoj ne mo`e da go ubeduva Makedonecot deka e ne{to, {to ne e.