GLEDANO ODNADVOR


KONGRESOT NA VMRO-DPMNE

Minatiot vikend se odr`a najnoviot kongres na VMRO-DPMNE. Velam najnoviot bidej}i s# u{te ne se znae sigurno koj po red e ovoj Kongres. Broeweto izgleda deka zavisi od toa dali Partijata e kontinuitet na starata VMRO ili na nekoja od nejzinite frakcii ili pak ova e nova, moderna partija so sovremeni zada~i,celi i opredelbi. Za toa }e ka`am malku pove}e, podolu.

Kongresot ni predlo`i mnogu deklaracii, sekoja poubava od drugata. Jas, a veruvam i sekoj Makedonec, gi pozdravuvam tie opredelbi i deklaracii i mo`e samo da se nadevam deka }e bidat ispolneti {to mo`e pobrzo, da ne re~am pod itno. Makedonija nema vreme da ~eka i treba zborovite da se pretvorat vo dela. Zna~i, ~estitki VMRO-DPMNE od site nas i najubavi `elbi za uspeh i ispolnuvawe na vetenite promeni.

Ajde sega da se vratime na problemot na brojkite i vsu{nost na problemot na kontinuitetot na Partijata. Kako {to site znaeme postojat nekolku VMRO partii, kako kaj nas taka i vo stranstvo. Najgolemite se sekako VMRO-DPMNE i bugarskata VMRO (porane{na VMRO-SMD). I dvete Partii se denes na vlast i tuka e problemot koja partija e naslednik na VMRO-to koe vo 30-tite godini be{e pod vodstvo na Ivan Mihajlov. Na prv pogled s# e jasno: koncepciite za makedonska nacija, jazik i dr`ava se identi~ni me|u I. Mihajlov i bugarskoto VMRO. So eden zbor niv gi nema, ne postojat. VMRO-DPMNE kako opredelba, dosega barem cvrsto stoi na poziciite za postoewe na makedonskata nacija, jazik i dr`ava taka {to problemot na kontinuitet ne bi trebalo da postoi. No dali navistina e taka? Dali ima nastojuvawa i vo, taka da ja nare~am, na{ata VMRO da se vklu~at elementi i koncepcii od bugarskata i spored toa da se pravi svesna konkurencija za kontinuitetot? Postojat odredeni znaci koi n# teraat da mislime deka toa e taka: TV spotovi koi go prika`uvaat Kongresot kako kontinuitet na kongresite na Ivan Mihajlov, izjavi od toj tip itn. Vakvi tendencii i opredelbi, ako navistina gi ima, }e naidat na osuda od site Makedonci, bez razlika kade se nao|aat i sekoj ~ovek so malku pamet bi mo`el da vidi i razberi deka na{iot narod gi re{il odamna problemite okolu svojot identitet i o~ekuvanite promeni ne se odnesuvaat na identitetot tuku na podobruvawe na ekonomijata, bezbednosta i prosperitetot na dr`avata. Edinstvenite rezultati koi bi se postignale so vakvi nepromisleni projavi e pridones kon destabilizacija na zemjata preku ohrabruvawe na kom{iskite apetiti i namaluvawe na ugledot {to go ima zemjava vo svetot.


ME^TITE NA ADELINA MARKU

Portparolot na edna od partiite na vlasta re{i svoite me~taewa da im gi soop{ti na svetot. Veli Albancite trebalo da se konstituiven narod vo edna dr`ava koja se vika Makedonija, a koja e proizvod na stotina godini napori, stotici iljada `ivoti i reki i ezera od krv i pot. G-|icata Marku ne bara podobar `ivot na Albancite vo Makedonija, podobar standard, ne bara namaluvawe na diskriminacijata i site drugi raboti povrzani so edna demokratska partija ~ij mandat e prosperitetot na glasa~ite koi glasale za nea. Ne. G-|icata Marku bara raboti za koi e svesna deka }e go prodlabo~at razdorot me|u Albancite i Makedoncite, a toa najmalku ni treba sega so ogled na toa {to se slu~uva vo sosedstvoto. Vpro~em i toa da se slu~i i me~tata na Marku se ispolni, dali ne{to }e se izmeni vo sega{nite odnosi? I jas si imam me~ti. Mnogu bi sakal Makedonija da se protega na teritoriite na zenitot na Imperijata na Aleksandar. Ama takva me~ta nema vrska so politi~kata realnost. Koga bi po~nal da zboruvam za takvi raboti bi predizvikal serija na problemi. Zatoa ja povikuvam g-|icata Marku da gi ostavi me~tite nastrana i da se posveti na na{ata zaedni~ka cel, a toa e integracija na Republika Makedonija vo Evropa kako moderna pravna dr`ava.


DIPLOMATIJA, ISTORIJA I POLITIKA

^estvuvaweto na Sv. Kiril vo Rim }e pomine{e mnogu poubavo ako eden od na{ite crkveni dostojnici ne ja otvore{e ustata i vo uloga na istori~ar ne po~ne{e da dava ocenki koja crkva e postara. So pravo takvata izjava predizvika bura reakcii kaj na{ite doma i nadvor. Iako s# u{te ne znaeme {to s# se slu~uva{e zad kulisite sekako deka e za poddr{ka sekakva manifestacija, kade i da e, a koj bilo od na{ite mili kom{ii da zboruva za makedonskiot narod i jazik, posebno koga edna od priznatite pravoslavni crkvi ~estvuva so nas. [to i dali stojat zadni nameri vo seto toa }e poka`e vremeto. Vo me|uvreme pobaravme oficijalen komentar vo vrska so izjavata od g. Timotej i }e vi ja preneseme koga }e ni pristigne.


Pi{uva: Slavko MNAGOVSKI