Za izvesen broj stranski (pa duri i za nedovolno informirani na{i) istra`uva~i anti~kite Makedonci bile "Grci", a kako eden od "dokazite" za svoeto tvrdewe, tie go poso~uvaat faktot {to mnozinstvoto li~ni imiwa {to gi nosele anti~kite Makedonci bile "gr~ki", ili zavr{uvale na tipi~niot gr~ki zavr{etok "s". I navistina, na prv pogled, sekoj neupaten ~itatel }e go dobie ovoj vpe~atok. Ako se razgledaat anti~ko-makedonskite li~ni imiwa, takvi kakvi {to ostanale zapi{ani vo svoite najstari zapisi, i navistina mnozinstvoto od niv, zavr{uvaat na tipi~niot gr~ki zavr{etok "s" (AleksandroS,FilipoS, PtolemeoS, KleitoS itn.). Pa, {to ima tuka nejasno? Neli e ova dokaz deka ovie imiwa i navistina se "gr~ki"? Koj ni dal pravo nam na dene{nite Makedonci, vo na{ite pi{uvawa imeto AleksandroS da go prepravame vo Aleksandar, a FilipoS vo Filip? Neli e toa bezo~en falsifikat? Veruvam deka mnozina od ~itatelite sosema opravdano }e si gi postavat ovie pra{awa. Pa, da po~neme so odgovorite.

Kako prvo }e po~neme so empiriskiot fakt deka anti~ko-makedonskiot jazik nesomneno postoel kako razli~en jazik od gr~kiot. Zna~i, {tom anti~kite Makedonci imale sopstven jazik, normalno e deka tie imale i sopstven izgovor na svoite li~ni imiwa (bez razlika {to nekoi od ovie imiwa mo`ebi bile prifateni od Grcite). No, kako zvu~el ovoj izgovor vo svojot original? Toa zasega ne go znaeme, poradi faktot {to re~isi site anti~ko-makedonski li~ni imiwa (no i drugi nazivi) do na{evo vreme se stignati isklu~ivo preku nivnata transkripcija na gr~ki jazik (bez razlika za potekloto na ovoj jazik). Gr~kata transkripcija na ovie zborovi, kako i sekoja tu|a transkripcija, pretstavuva samo pove}e ili pomalku uspe{en obid za imitacija na originalot.

No, za da bideme pojasni, najprvin predlagam da navedeme nekolku primeri od koi }e vidime deka tu|ata transkripcija na originalnite imiwa ~estopati drasti~no se razlikuva od originalot, i taa zna~itelno go ote`nuva negovoto odgatnuvawe (do kolku originalot e nepoznat). Taka, na primer, vo dene{niot turski jazik, vo soglasnost so sopstvenite jazi~ni normi, na{iot grad Bitola, se pi{uva kako Monastir, [tip kako Istib itn. E, sega hipoteti~ki da pretpostavime deka po nekolku iljadi godini (po nekoja, ne daj Bo`e, golema op{to~ove~ka katastrofa), idnite arheolozi }e dojdat do nekoj natpis so ovie turski transkripcii na imiwata na na{ite gradovi od krajot na 20 ili od po~etokot na 21 vek. [to }e zaklu~at tie vrz osnova na ovie naodi? Sekako deka mnozina od niv }e poveruvaat deka gradovite vo Makedonija: Monastir i Istib se "turski" i deka Makedonija na krajot od 20. vek bila "del od Turcija". Na ova, avtomatski }e se nadovrzat i drugi teorii, kako na primer, deka vo Makedonija se zboruvalo turski ({tom, neli, imiwata na gradovite se turski), deka Makedoncite se Turci i sl. Sekako deka ova }e se tvrdi se dodeka ne se otkrijat vistinskite makedonski nazivi za ovie na{i gradovi.

Potpolno istata sostojba ja imame i so gr~kata transkripcija na anti~ko-makedonskite imiwa i ostanati nazivi (toponimi i sl.). Ne mo`eme samo poradi toa {to ovie imiwa stignale do nas preku nivnata gr~ka transkripcija, da tvrdime deka toa se "gr~ki imiwa", ili deka ovie imiwa "zvu~at kako gr~ki". Kako zvu~ele tie na originalniot anti~ko-makedonski jazik, zasega ne mo`eme da znaeme, bidej}i do na{ive vremiwa e stignata edinstveno nivnata tu|a gr~ka transkripcija.

Deka gr~kata transkripcija ponekoga{ drasti~no se razlikuvala od vistinskite originalni nazivi, }e navedime nekolku dokazi. Taka, na primer, edna od soprugite na Aleksandar Makedonski znaeme deka se vikala Roksana. Ova nejzino ime stignalo do na{evo vreme i toa denes e op{to prifateno, ne samo kaj nas, tuku i vo pogolemiot del od svetskata nauka. Me|utoa, za neupatenite }e izgleda iznenaduva~ki podatokot ako ka`eme deka imeto Roksana pretstavuva samo lo{a gr~ka transkripcija na vistinskoto ime na ovaa baktriska princeza, koe vo original otprilika glaselo Ru{anak. Zna~i, Ru{anak, Grcite ja pretstavile kako Roksana (sekako vo sklad so sopstvenite jazi~ni normi).

U{te podeciden dokaz za nesigurnosta na gr~kata transkripcija dava tokmu Grkot Herodot! Pi{uvaj}i za geografijata na zemjata na Skitite, toj go dava originalnoto skitsko ime na edna nivna reka, a voedno ja dava i negovata gr~ka transkripcija. Herodot pi{uva:

"Ovaa reka Skitite ja vikaat Porata, a Grcite PiretuS." (potenciraweto na bukvata "s", sekade vo prodol`enie na tekstot e moja, z. m.)

Ova sigurno deka e najdecidniot dokaz, od koj gledame deka gr~kiot zavr{etok "s", si go dodavale samite gr~ki hroni~ari vo transkripcijata na re~isi site stranski nazivi i imiwa na koi naiduvale vo toga{niot svet.

Sli~no e i so imeto Aleksandar, koe, vo nekoi toga{ni izvori, se sre}ava kako Aleksandar, a nekade "grcizirano" kako AleksandroS (iako stanuva zbor za istoto ime).

Isto e i so imeto Filip. Kaj Diodor se sre}ava kako Filip, a kaj nekoi gr~ki izvori kako FilipoS.

I Ptolemej nekade e zapi{an kako Ptolemej, a nekade kako PtolemeuS.

Isto e i so `enata na Aleksandar Makedonski. Kaj gr~kiot istori~ar Diodor Sicilijanecot, nejzinoto ime e zavedeno kako Statira, a vo nekoi gr~ki izvori, istoto ova ime e zavedeno kako StatiraS. Arijan, pak, go spomenuva i nejzinoto vistinsko persisko ime koe glaselo Barsina, so napomena deka (citat): "Barsina obi~no ja narekuvale Statira".

IST MAKEDONEC SO DVE IMIWA

I eden makedonski borec (koj, poradi oblo`uvawe, se stepal so eden Grk), vo narativnite izvori dobil "dve" imiwa. Kaj Kurtius Ruf imeto na ovoj Makedonec e zapi{ano kako Horatas, a kaj Diodor istoto ova ime e zapi{ano kako Koragus.

U{te podrasti~en primer za ova imame kaj imeto na egipetskiot faraon Khufu. Imeto na ovoj faraon kaj Herodot e zapi{ano kako KeopS. (Duri ovoj faraon do denes ostanal poznat po negovoto grcizirano ime KeopS, iako veruvam deka toj, koga bi imal prilika svoevremeno da go slu{ne imeto KeopS, voop{to ne bi go ni razbral istoto, a kamoli da pomisli deka toa bi mo`elo da bide negovoto ime). Vo svetski poznatata CD enciklopedija Enkarta, vo podnaslovot za Keops ~itame:

"Khufu, na gr~ki Keops, egipetski faraon (okolu 2638- 2613)."

Sepak najgolemi jazi~na pretumbacija Grkot Herodot napravil koga egipetskiot faraon Snefru (tatkoto na Khufu) go prekrstil vo RampsinituS (!?), a istata sudbina ja do`iveal i sinot na Khufu, koj se vikal Rexedef, a Herodot go zapi{al kako MikerinuS (sekako so obavezniot gr~ki zavr{etok "s").

Grkot Arijan srednoaziskata reka Amu-Darja ja imenuva kako OksuS, a za Sir-Darja dava duri dve sosema razli~ni imiwa: XaksarteS i TanaiS (!?). Isto e i so rekata ^enab, koja za Arijan se vikala AkesineS. Ponatamu rekata Pir-Sar kaj nego e zapi{ana kako AornoS, rekata Xelum kako HidaspeS. Rekata Ravi e zapi{ana kako HidraoteS, a rekata Beas kako HifasiS (!?).

Kaj pove}e gr~ki istori~ari fenikiskiot grad poznat kaj nas pod imeto Tir e zapi{an kako TiroS, iako negovoto originalno ime, t.e. imeto {to go upotrebuval narodot {to `iveel vo nego, otprilika glaselo Yor.

Ima u{te mnogu vakvi primeri.

"Grcite gi izopa~uvale duri i imiwata na vladetelite i vojskovodcite so koi vojuvale. Tie na s# davale helenski izgled, duri i vo Indija i Persija..."

"Gr~kite istori~ari se polni so o~igledni protivre~nosti i neverojatni prikazni."

U{te podeciden vo poso~uvaweto na ovaa vistina e poznatiot srpski istori~ar @. Petkovi}, koj vo svoeto delo: "Makedonija staroga veka" (str. 1), }e zapi{e:

"Starite gr~ki istori~ari, koi najmnogu slu`at kako izvor za istorijata na Makedonija, imale obi~aj da gi menuvaat geografskite nazivi i li~nite imiwa na drugite narodi i da gi doteruvaat spored gr~kiot na~in na izgovarawe, pa zatoa, denes e te{ko da se najdat vistinskite nazivi na tie preina~eni toponimi i imiwa."