Vo gradot Toronto be{e do{ol (7 fevruari 1999 godina) na gosti kaj Obedinetite Makedonci, ministerot na iselenicite od Porane{nata Jugoslovenska Republika Makedonija. Gospodinot Trenevski imal nekolku razgovori (sostanoci) so iselenicite i imal dosta nedorazbirawa, bidej}i nekoi go narekle bugarofil. Ako nekoj mo`e navistina da go okarakterizira, sigorno bi go okarakteriziral kako "Makedonec" od tipot na Stojan Novakovi}.

Na 9 fevruari ve~erta toj (ministerot Trenevski - n.z.) ima{e sredba so Dru{tvoto "Bra}a Miladinovci", na koja prisustvuva{e i avtorot na ovie redovi, \or|i Mladenov.

Ministerot mnogu zadocni i pred vlezot na salata se odigruva{e aktuelnata makedonska tragedija so golema doza na cinizam. Eden od prisutnite, koj podocna ka`a deka e od Ohrid, ka`uva{e za pretstavnicite na sega{nata vlast deka se site Jugosloveni i sledbenici na politikata na jugoslavizmot na Kiro Gligorov.

Drug mlad ~ovek, koj se obiduva{e da ja za{titi novata vlast, vele{e deka otkako Tajvan }e gi izgradi fabrikite i }e si zamine od Makedonija, tie fabriki }e mu ostanat na narodot koj `ivee tamu.

^ovekot od Ohrid zboruva{e za krizata so Albancite vo Makedonija i po~na da ka`uva deka ako se slu~i ne{to, toga{ tie fabriki }e im ostanat na Albancite, koi }e ja zemat teritorijata po dvaesetina godini.

Za toa vreme do mene se pribli`i eden ~ovek od selo Petele, Lerinsko, i po~na da recitira stihovi od na{ata prerodba kako da bil nem svedok na bugarskata tragedija vo Makedonija.

Do nego vedna{ se pribli`i eden drug ~ovek i po~na da pra{uva ne{to {to mnogu me za~udi. Po~na da zboruva za nekoi raboti za koi devedeset procenti od Bugarite vo stranstvo ne znaat za {to vsu{nost stanuva zbor. Toj ~ovek po~na da pra{uva za Organizacijata na Georgi Pirinski vo Amerika i dali znaeme ne{to za toj period od Vtorata svetska vojna. Mu odgovoriv deka tie materijali ne sum gi videl, bidej}i kako {to ka`uvaat site, tie dokumenti is~eznale. Toj ~ovek vo eden zdiv mi ka`a deka materijalite gi videl vo 17 arhivski kartoni vo Skopje. Potoa me pra{a dali gi imam pri raka trudovite na Hristo Siljanov od Ilindenskoto vostanie. Jas malku se za~udiv i go pra{av od kade toj tolku mnogu znae. Toj brzo mi odgovori deka e od selo Buv, Lerinsko, a jas kako skromen ~ovek go pra{av zo{to toj e tuka, a ne vo bugarskata crkva kade {to se site buv~ani. Mi ka`a deka gi poznava site buv~ani vo crkvata "Sveti \or|i" vo Toronto i odedna{ eden ~ovek me pra{a na gr~ki od kade sum. A jas, namesto da mu odgovoram od kade sum, mu odgovoriv isto taka na gr~ki deka jas nemam problem, jas znam deka sum Bugarin i ne sakam da razgovaram za svojata nacionalna pripadnost.

Vedna{ po toj razgovor sednavme i samo toj ~ovek sedna do mene, dodeka drugite bea malku upla{eni, bidej}i dotoga{ me nemaa videno. Grupata od famozniot Literaturen kru`ok "Bra}a Miladinovci" ja so~inuvaa nekolku lu|e, no ne bea pove}e od triesetina.

Otkako be{e pretstaven gospodinot Martin Trenevski kako minister za iseleni{tvo, ~lenovite od Kru`okot po~naa da ~itaat svoi stihovi. Prv ~ita{e najstariot ~len koj e po poteklo od selo Petele, Lerinsko. Imav vpe~atok deka ako ~ovek ne znae{e kade se nao|a, sigurno bi pretpostavil deka toa e literaturno ~itawe na bugarska literatura vo Makedonija. Gospodinot od selo Petele be{e ja za~uval ~istotata na bugarskiot jazik. Drugite {to se pretstavija so svoi stihovi bea za `alewe, za{to nivnite pesni {to se obiduvaa da gi ~itaat bea napi{ani na nepostoe~ki jazik.

Po taa ceremonija se postavi pra{aweto zo{to novoto Ministerstvo ja zatvorilo "Maticata na iselenicite", i pokraj toa {to taa mnogu pridonela za Makedonija. Ministerot im ka`a deka taka bilo re{eno vo Ministerstvoto i deka pra{aweto za Maticata e zatvoreno.

Kolku i da izgleda{e deka pra{aweto za Maticata e zatvoreno, sepak lu|eto ja sakaa "Maticata na iselenicite" i vo samata promena gledaa ne{to {to ne im se dopa|a{e. Gospodinot Trenevski vo odgovorot ja frli i srpskata "bomba" na Stojan Novakovi} pred polupismenite ~lenovi na toj Kru`ok. Toj re~e deka so ni{to nema da se promeni Programata na Ministerstvoto na iselenicite od onaa na jugoslovenskata matica. Naprotiv, politikata na porane{nata Matica, sega }e se prodol`i so u{te posilen ton i "makedonskata nacija i makedonskiot jazik" }e se nametnat i nikoj nema pravo da ja tolkuva "makedonskata istorija" osven nivnite eksperti od institutot za istorija. Na pra{aweto {to }e se slu~i so lu|eto koi rabotele vo taa Matica, gospodinot Trenevski odgovori deka 14 od stru~nite lica vo Maticata ostanuvaat kako stru~ni kadri vo novoto Ministerstvo. Toj isto taka podvle~e deka vo toa Ministerstvo }e bidat nazna~eni u{te pove}e eksperti po "makedonski" jazik i "makedonska" istorija. A od ~lenovite na toj Kru`ok, ministerot pobara da izdavaat dneven vesnik na "makedonski" jazik, a dokolku toa ne e vozmo`no, barem nedelnik. Eden od prisutnite odgovori deka toa e mnogu ubava ideja, no i pokraj toa {to lu|eto vo crkvata "Sveti Kliment Ohridski" se profesori, sepak ne ~itaat. Iznesuvaj}i go svoeto mislewe, ~ovekot ka`a ne{to {to nikomu ne mu se dopadna. Pred pove}e godini "Nova Makedonija" dojde da izdava nedelnik na angliski i "makedonski" jazik. Od toj nedelnik izlegoa samo nekolku broja, poradi toa {to od eden negov broj se prodavaa samo po deset primeroci.

Sega vo Toronto pristignuva samo eden vesnik koj{to go nosi famoznoto ime "Makedonsko sonce", a posoodvetno bi bilo da se vika "Srpsko sonce vo Makedonija". Od toj vesnik pristignuvaat samo 25 primeroci od eden broj, a se prodavaat 12 do 15 primeroci nedelno.

I taka kratko ka`ano, novata Matica na Trenevski }e treba da im go pra}a i vesnikot {to }e izleguva i spisanieto "Makedonija" bez pari. Edna gospo|a se `ale{e deka Maticata ne im gi objavuvala stihovite i deka nikade vo Makedonija toa spisanie ne se prodavalo.

Mnogu od pra{awata se odnesuvaa i na toa kolkav e buxetot na novata Matica. Gospodinot Trenevski ne im odgovori, bidej}i mom~iwata i damite na mnogu perfiden na~in sakaa da izvle~at pari za svojata propaganda. Toj za celo vreme zboruva{e deka }e go prodol`at makedonizmot na srpskiot diplomat Stojan Novakovi} i deka }e gi pottiknuvaat i unapreduvaat makedonskata nacija i makedonskiot jazik.

I na krajot ostana vreme i avtorot na ovie redovi da mu postavi nekolku pra{awa na ministerot Trenevski.

Gospodine Trenevski, jas se vikam Georgi Mladenov i denes od kompjuterskiot sistem izvadiv eden materijal objaven na 7 i 14 juli 1995 godina vo nedelnikot "Puls" od nekojsi Qup~o Georgievski koj pra{uva: "Kako toa vo Makedonija tolku mnogu profesori (duri i im gi spomnuva imiwata na Bla`e Ristevski, Gane Todorovski, dekan na Filolo{kiot fakultet i site drugi), a nikoj da ne znae deka bra}ata Miladinovci, Goce Del~ev i stotici prerodbenici vo Makedonija se Bugari?". Toj pra{uva: "Ne e li toa skandalozno za Makedonija?". Tuka, pred site tie profesori koi se okolu Vas, jas go pra{av Bla`e Ristevski dali znae kako se narekuva knigata na bra}ata Miladinovci. Toj mi odgovori deka za bra}ata Miladinovci ve}e s# se znae. No ne ka`a kako se vika taa kniga. Istoto pra{awe mu go postaviv i na eden od {efovite na Maticata, Vasil Zigomanov. Toj isto taka ne znae kako se vika taa kniga. Sega tuka, pred site profesori koi se okolu Vas, Ve pra{uvam da mi ka`ete kako se vika taa kniga?

TRENEVSKI: Videte, vo vrska so bra}ata Miladinovci na{ite eksperti doka`aa zo{to bilo taka. Bra}ata Miladinovci bile pritisnati od episkopot i zatoa bilo taka.

Gospodine Trenevski, jas povtorno Ve pra{uvam dali znaete kako se vika knigata na bra}a Miladinovci? Isto taka i profesorite okolu Vas mo`ebi sakaat da ni ka`at kako se vika taa zabraneta kniga.

Za malku da mu padnat zabite na gospodinot Trenevski pred da ka`e "Bugarski narodni pesni". I po~na da objasnuva deka vo Zbornikot imalo samo dve bugarski pesni, dodeka drugite bile makedonski, ~isti makedonski pesni.

Tie objasnuvawa na gospodinot Trenevski i mnogu drugi pi{uvawa po takanare~enite nau~ni spisanija, ne se ni{to drugo osven edna mnogu dobro definirana srpska politika koja{to i denes prodol`uva da se vodi vo Makedonija.

Na ministerot mu postaviv i drugo pra{awe.

TRENEVSKI: Vo Makedonija se prodava vesnikot "Trud".

TRENEVSKI: Mo`e.

Edna od `enite zbesna od odgovorot na ministerot Trenevski i bez da bide pra{ana po~na da prika`uva deka vo Makedonija nema Bugari.

Jas & odgovoriv: Gospo|o, toa ne e Va{ problem. Vie nemate pravo da zboruvate vo imeto na narodot vo Makedonija, bidej}i toj narod ne Ve opolnomo{til.

TRENEVSKI: Mo`e. No vesnikot "Makedonija" od Sofija ne mo`e da se distribuira tamu. Nie nema da dozvolime SMD (VMRO) od Sofija da ni ja pi{uva na{ata makedonska istorija.

Ohri|anecot isto taka mu postavi pra{awe na ministerot Trenevski. Vo toa pra{awe se krie tajnata na porobena Makedonija denes.

TRENEVSKI: Sekoj ima pravo da se ~uvstvuva kako {to saka.

Poslednoto pra{awe i predlogot bea najinteresni.

Gospodinot Trenevski ne odgovori na barawata na na{iot ~ist Makedonec.

Namesto Trenevski, gospo|ata koja stoe{e do ministerot i koja e pretsedatelka na Kru`okot re~e: "Jas mislam deka vo bliska idnina toa pra{awe }e bide razgledano i nekoi bukvi }e se isfrlat". ^ovekot od selo Buv, koj{to sede{e do mene, so {epot re~e: "Koga }e se isfrlat bukvite, jazikot }e si ostane ~ist makedonski" i so u{te potivok glas dodade - "bugarski".

Po seto ova, ~itatelot treba da se zapra{a: "Mo`e li da &  se veruva na sega{nata Vlada vo Skopje vo koja ima mnogu jugoslovenski ministri?

Zatoa "ohri|anecot" (koj ne znae kade e Ohrid) se somneva vo aktuelnata vlast, bidej}i "se otkazva" od qubimata mu bugar{tina, a zaklu~no na negoviot (ne)razum }e sme ostanele na jugoslovenskiot pat.

Stravot deka "tajvanskite fabriki" po dvaesetina godini }e im ostanele na Albancite, ima mesto za opravduvawe, samo ako prodol`at da se odroduvaat Makedoncite kako {to se odrodil "baj Mladenov s's negovata dru`ina".

^ovekot od Petele, od egejskiot del na Makedonija, recitiral na maj~in (arhai~en) makedonski jazik, za{to nemal mo`nost da se {koluva na reformiraniot sovremen makedonski jazik.

A, dokolku toj govor mu e sli~en so bugarskiot na G. Mladenov, toa e u{te eden argument deka bugarskiot jazik poteknuva, e roden od crkovno-makedonskiot, od Sveti-Klimentoviot. Istoto va`i i za srpskiot, osobeno za ruskiot jazik. Za{to, ne samo biolo{kiot proces, tuku i civilizaciskiot se {irea od potoplite kon postudenite regioni na Evropa, pa i na svetot.

Ne e sporno deka vo Ilindenskoto vostanie, ne kako borci za sloboda na Makedoncite, tuku kako agitatori za nivno asimilirawe vo Bugari, u~estvuvale i "misioneri" od stolicata - Sofija. Od niv bile mngoumina inficirani kako {to e spomnatiot Hristo Siljanov.

Neka ~ita ~i~ko Mladenov i dru`inata mu, barem tie znaat "kanadski" (angliski).

Ministerot Trenevski najavil dneven ili nedelen vesnik na makedonski za na{eto iseleni{tvo, a gospodinot Mladenov se zagri`il deka toa }e bilo prodol`enie na starata propaganda "Jugoslovenskata matica", (makedonskata koja pove}e ne postoi).

I samiot Mladenov ne pi{uva na reformiran (sovremen) bugarski jazik, tuku na crkovno-makedonskiot so bugarski primesi sozdadeni vo poslednite dva-tri veka.

Dokolku nekoja bukva od makedonskata azbuka asocira na srpskata ili bugarskata, pa i ruskata, toa ne zna~i deka makedonskata e izmislena, tuku toa se povratni znaci od onie {to sme im gi pozajmile na negramotnite plemiwa prerasnati (podocna) vo nacii so poseben identitet i jazik, a ne tu|i vlijanija za ve{ta~ka konstrukcija - kreacija na eden bibliski jazik kakov {to e makedonskiot.

Nikoga{ dedoto ne nasleduva ni{to od vnukot.

Procesot e obraten. Posebno ako vnukot e posinet od dedoviot sin, a pred toa `iveel vo nekoi dale~ni stepi.

Milo ni e {to "Makedonsko sonce" doa|al vo 25 primeroci vo sosednata trafika na ~i~ko Georgi, a se prodavale 12-15 primeroci. Ama, na{iot nedelnik nema propagandna cel, za{to ne se distribuira besplatno kako {to besplatno se hranat i duhovno, a ne samo materijalno, nekoi odrodeni pod vlijanie na sosednite propagandi.

Zbornikot na Miladinovci e otpe~aten koga ne be{e vozobnovena makedonskata dr`ava, tuku samo nejzinite pomladi i pomali balkanski sosedni dr`avi~ki, me|u koi i Bugarija. Za da nema diplomatsko-politi~ki problemi, golemiot intelektualec Josip Juraj [trosmaer mu predlo`i i na Konstantin da ne pi{uva "makedonski", iako site pesni se makedonski, so isklu~ok na dve bugarski. Naslovnite korici se dope~ateni kako "B'lgarski" za da nema problem Viena so Sofija.

Sodr`inata i jazikot (ohridsko govorno nare~je) ja ka`uvaat vistinata. A taa e samo edna.

Vo R. Makedonija se pe~atat vesnici pokraj na dr`avniot-makedonski jazik, i na albanski (privilegirano malcinstvo - {to ste vo pravo, baj Georgi), na turski, a se prodavaat srpski i bugarski vesnici, za{to spored popisot se deklarirale 1.435 Bugari vo Republika Makedonija.

Ako vo sovremeniot makedonski jazik se dodade bukvata "er-golem", toa ne zna~i vra}awe kon bugarskiot, tuku kon crkovno-makedonskiot. No, bidej}i jazikot e `iva materija, toj mo`e samo da progresira so soodvetni reformi, a ne da regresira.Toa e lingvisti~ki proces. Vpro~em reformi pretrpea i srpskiot i bugarskiot, kako {to sega e trend so germanskiot, pa i francuskiot jazik.

Na krajot edno pra{awe do baj Georgi i kompanijata - Zo{to Car Boris im gi se~e{e jazicite na prabugarite koi zboruvaa na "urulu-turulu" jazik, nepoznat za Sveti Kliment i negovite sou~enici?

Za da go nau~at srednovekovniot crkovnomakedonski - maj~in jazik na ramnoapostolite i makedonski svetiteli dojdeni od Ohrid Makedonski, od Solunsko, a ne od turomongolsko ili [umadisko!