NE SAKAME NIKOJ DA NE IZBRI[E OD NARODITE NA SVETOT

STOJMENOV: Moram da ka`am deka krizata vo koja se nao|a Makedonija, bezbednosna, ekonomska, socijalna, kriminalna, kriza koja proizleguva od kra`bata na celiot dr`aven i op{testven kapital na Republika Makedonija, e rezultat na dosega{noto vladeewe na VMRO-DPMNE i DPA. Mislam deka i poslednite nastani so napadite na teroristite i ekstremistite na Republika Makedonija, so koi se zagrozuva teritorijalniot integritet i suverenitet na Republika Makedonija i se osvojuvaat teritorii na Republika Makedonija, povtorno e rezultat na vladeeweto na VMRO-DPMNE i DPA.

STOJMENOV: Me|uetni~kite odnosi vo Republika Makedonija se podobri od drugite zemji, posebno od aspekt na odnosite koi gi imaat sosedite na Republika Makedonija. Sepak, me|uetni~kite odnosi ne bea tolku relaksirani kolku {to sakaat da izjavat Premierot i Xaferi. Mo`ebi odnosite me|u niv dvajca bea relaksirani, zatoa {to tie dlaboko u~estvuvaa vo kriminalot, {vercot so droga, oru`je, cigari, belo robje itn. Isto taka, zaedno u~estvuvaa vo grabawe na imotot na Republika Makedonija, taka {to odnosite me|u niv dvajca bea dobri, a dali me|uetni~kite odnosi bea dobri, poka`aa nastanite koi se slu~ija. Od druga strana, so najgolemata afera prislu{uvawe koja se slu~i vo Makedonija, koja be{e od ovie dvajca, tie bea na rabot da padnat (tie ve}e go priznaa toa vo Parlamentot). Taka, moraa da izmislat nova afera, a toa bea teroristite i ekstremistite koi bea pod nivna kontrola, me|utoa vo odredeni momenti im izbegaa, zatoa {to nivnite odnosi ne bea na onaa visina na koja treba da se, bidej}i imaat neras~isteni smetki vo biznisot. Ekstremistite, teroristite i Xaferi i Georgievski. Zatoa nie, VMRO-Vistinska, znaeme kade e korenot na taa kriza so koja se sudruva Makedonija, pobaravme taa Vlada da si odi i da se formira nova vlada za spas na Republika Makedonija.

Me|utoa, namesto formirawe na takva vlada, kako {to rekovte za spas na Republika Makedonija, eve nie ve}e o~igledno imame formirawe na edna sosema druga vlada, koja sepak n# tera na razmisluvawe, a se bara i brojkata od 81 parlamentarec za da go promenat Ustavot?

STOJMENOV: Da. Mislam deka i vo toa ima nekoja pri~ina. Na{ata partija e protiv promena na Ustavot, promena na imeto, Makedonija da ne se federalizira, da ostane edinstveniot makedonski jazik i kirili~no pismo. Vo toj pogled nie kako partija, koja e najnacionalna makedonska, sakame da postigneme nacionalen konsenzus pome|u odredeni pra{awa, koi se mnogu va`ni za Republika Makedonija. Nie prativme pismo do site politi~ki partii vo Makedonija, no golemite partii ne ni odgovorija, bidej}i se nao|aat pod pritisok na stranskiot faktor i podgotveni se da go menuvaat Ustavot. Toa e pri~inata za formirawe t.n. golema koalicija, od koja e isklu~ena na{ata partija, iako taa, po rezultatite na lokalnite izbori, e treta.

Mislam deka toa nema da bide dobro za Republika Makedonija. Prvo poradi toa {to DPA i PDP, kako albanski partii, me|u sebe ne komunicirat, iako imaat zaedni~ka platforma. Odnosite na lu|eto vo tie partii se takvi {to tie ne mo`at da razgovaraat. Tie vo novata vlada bi razgovarale po telefon i ne bi smeele da sedat na edna masa. Od druga strana, ako gi zemete platformite na SDSM i VMRO-DPMNE }e vidite deka i tie dve partii mnogu ne komuniciraat, iako sega ima komunikacija me|u Qub~o i Branko. Mislam deka toa e samo nekoja igra, koja mo`e ja devalvira politikata na Republika Makedonija. Golemata koalicija nema da dade rezultati, nema da ja izvle~e Makedonija od krizata. Eve, }e vi ka`am samo eden primer: vo Strazbur bea tokmu lu|e koi prisustvuvaa kako makedonska delegacija. Na ovaa sednica na Evropskiot parlament se donese amandman od albanskite pretstavnici za Makedonija da bide multietni~ka dr`ava. Toj primer poka`uva deka tie lu|e, ako dojdat na vlast, se podgotveni da ja delat Makedonija i da grabnat {to pogolem del od bogatstvoto na taa delba. Nie sme protiv takvata koalicija, bidej}i taa nema da ja izvle~e, tuku da ja vovle~e vo pogolema kriza.

STOJMENOV: Da!

STOJMENOV: Jas mislam, ako se napravi takva koalicija, koja ne e vo interes prvo na Republika Makedonija, potoa vo interes na pogolem del od ~lenstvoto na DPMNE i SDSM, zatoa {to jas go znam nivnoto ~lenstvo, tie ne se za vakva koalicija i ne mo`at, zaedno so VMRO-DPMNE da dojdat na vlast. Tie se sprotivstaveni me|u sebe i {to }e se slu~i? Ako dojde do toa, mislam deka }e ima problemi so SDSM, problem so nejzino raspa|awe ili izleguvawe na nekoe krilo protiv Crvenkovski, ili da se postavi pra{awe za opstanokot na Branko kako lider na taa partija.

Jas mislam deka isto }e se slu~i i so DPMNE. ako toj vleze vo vakva koalicija, golem broj pratenici }e vlezat vo na{ata partija VMRO-Vistinska. Vo toj pogled i dvete partii gi o~ekuva raskol, ako vlezat vo vakva koalicija, a toj raskol vo prviot moment nema dobro da se odrazi na sostojbata vo RM. Zatoa, nie sme odlu~no protiv takva koalicija, za nea mora da razgovaraat site relevantni politi~ki faktori i za taa koalicija ne smeat da razgovaraat samo Branko i Qub~o, ami za nea treba da razgovaraat i drugite lideri. Toga{ ne treba da se razgovara za toa kolku ministri }e dobijat vo taa nova vlada, treba da se razgovara za eksperti - profesionalci, koi treba da zemat nekoi ministerski mesta i zaedno so niv da dobijat pogolem kapacitet, posebno koga stanuva zbor za ministerskite mesta za vnatre{ni raboti ili odbrana, tie se mnogu va`ni vo ovoj moment za Makedonija da se izvle~e od kriza.

Me|utoa, jas mislam deka golemo vlijanie vrz formiraweto na ovaa nova vlada ima i nadvore{niot faktor. Mislam, iako SAD ima deklarativna poddr{ka na Republika Makedonija, iako ima deklarativna poddr{ka od EU za suverenitot i integritetot na Republika Makedonija, isto taka i V. Britanija, deka definitivno mora da se isprati edna poraka do politi~kite partii na albanskoto malcinstvo, bidej}i tie javno rabotat na podelbata na makedonskiot narod. Tie rabotat na obrazovanie i edukacija na Albancite deka tie ne treba da `iveat vo taa dr`ava, bidej}i taa treba da bide podelena. Zatoa nie, kako makedonski politi~ki partii, treba da sakame dijalog, da gi unapredime me|uetni~kite odnosi, me|utoa ne da go menuvame Ustavot i ureduvaweto na makedonskata dr`ava, ne da go menuvame jazikot, bidej}i Makedonija e edinstvenata dr`ava koja ja imame, taa ni e s#. Ako se napravi multietni~ka dr`ava vo RM, toga{ se pravi "Golema Albanija". ]e imate albanska dr`ava vo Republika Makedonija. Toga{ eve go planot za edno "Golemo Kosovo" i uni{tuvaweto na makedonskiot narod. Nie (prekin) nema da dozvolime da se napravi od (prekin), prvo prioritet im davame na razgovorite so site me|uetni~ki grupi vo Republika Makedonija za unapreduvawe na me|usebniot `ivot. Me|utoa, nie sme odlu~no protiv toa da se menuva Preambulata na Ustavot, zatoa {to ako se promeni Preambulata na Ustavot i ako prvo se napi{e deka konstitutiven narod e albanskiot, vo toj slu~aj (prekin) }e imame definitivno u{te na teritorijata na RM, ve}e imame edna, a se pravat napori da ima takva dr`ava vo Makedonija, vo Kosovo i toga{ se ostvaruva proektot za "Golema Albanija".

Toa e od aspekt na stranata za sozdavawe novi dr`avi na teritorijata na Balkanot. Me|utoa, ako se zeme predvid deka Makedonija e s# {to imame i ako se ima predvid deka nie ne sakame da gi izgubime svoite koreni, bidej}i so tie koreni so vekovi sme sozdavale edno par~e zemja na koja sozdadovme svoja dr`ava, ako se izbri{e (prekin) potekloto na makedonskata nacija, makedonskiot narod, nie toa nema da go dozvolime. Najprvo }e se borime preku instituciite na sistemot, a ako toa ne ni dade rezultat, vo toj slu~aj }e posegneme kon drugi sredstva, bidej}i Makedonija e s# {to imame i ne sakame nikoj da ni ja izbri{e istorijata i da n# izbri{e od narodite vo svetot (prekin).

STOJMENOV: Jas po poslednite sostojbi, mislam deka nema da se formira. Duri ako se formira, me|u gra|anite ima raspolo`enie da izlezat na ulica i taa vlada, isto taka, da se turne, taka {to }e se formira nova vlada. Sostojbata vo RM e takva, barem vo poslednite denovi, {to ve}e nema nikakvi uslovi za formirawe na taa vlada.

STOJMENOV: Jas mislam deka sostojbata e mnogu zagri`uva~ka, bidej}i site se voznemireni, posebno makedonskiot narod, i taa tenzija raste so ogled na toa {to se predviduva deka napadite mo`at da eskaliraat. Toa zna~i deka sostojbata }e eskalira nepovolno, taka {to mislam deka vo takvi uslovi te{ko mo`e da se formira vlada na golema koalicija, osven ako ne se vovede vonredna sostojba i taka da se formira vlada za spas na Republika Makedonija.

Podobro e vlada za spas, otkolku pro{irena koalicija. Sepak, poslednata poraka na Albancite, a toa be{e dadeno i na svetskite mediumi, be{e kukavi~koto i podmolno ubistvo na osum i ranuvawe na {est pripadnici na bezbednosnite sili. Tie bea masakrirani. Da go vidi toa svetot, }e vidi so kakva (prekin) kako se odnesuvaat kon bezbednosnite sili na RM, toa e ve}e neprostlivo. Ovde stanuva zbor za omraza, taka {to vo ovoj moment site politi~ki partii na Albancite mora da napravat svoi deklaracii i da go povikaat albanskoto naselenie kon lojalnost, da go ostavat oru`jeto i da ka`at (prekin) deka nivnata tatkovina e Makedonija i moraat da se prilagodat kon zakonite, propisite vo koi `iveat. Bez toa te{ko deka }e imame mirna sostojba vo Republika Makedonija i uslovi za rabota na Parlamentot.

STOJMENOV: Na ovie vojnici, po nivnoto ubistvo, ispukani se celi {ar`eri, telata se masakrirani, se~eni se delovi od nivnite tela, nivnite lica se deformirani. Toa e stra{no, toa e monstruozno.

STOJMENOV: Gi pozdravuvam site Makedonci i mislam deka nam ni treba nivnata poddr{ka. Nie }e napravime s# za ova par~e zemja da opstane. Mislam i vetuvam deka }e ja odbranime Republika Makedonija.