VO EVROPA SO KVALITET!

Obvrska na Republika Makedonija e postepeno da go otvora i svojot pazar za stokite koi poteknuvaat od Unijata. Preku ovoj asimetri~en princip treba na krajot od tranzicioniot period da se vospostavi zona na slobodna trgovija me|u Republika Makedonija i Evropskata unija. Opfatenite proizvodi i drugite pra{awa od oblasta na trgovijata se reguliraat preku dogovorenite aneksi i protokoli za industriskite i zemjodelskite proizvodi, ribi, tekstil i ~elik. Za vinoto i alkoholnite proizvodi }e se sklu~i posebna spogodba, a za june{koto meso ve}e ima kvantitativno ograni~uvawe za 1.650 toni na godi{no nivo.

Kolku makedonskoto stopanstvo vo momentov e podgotveno da odgovori na predizvikot koj pretstoi pri izlezot na evropskiot pazar? Dali kvalitetot, cenata, ambala`ata i nizata drugi parametri na makedonskite proizvodi }e odgovara na prebirliviot evropski potro{uva~? Kolku {vercot na stoki od sosednite zemji e pre~ka za uspe{na implementacija na spogodbata.

Vo momentov na makedonskiot pazar vladee haos od {vercuvani proizvodi koi preku razni kanali vleguvaat i im se nudat na potro{uva~ite. Deka sostojbata e alarmantnam govori i faktot {to na pazarot se nudat proizvodi so somnitelen kvalitet i bez deklaracija koja e garant za kvalitet. Kruna na vakvite sostojbi e vnatre{nata prezadol`enost tokmu na onie pretprijatija koi pretendiraat so svoite proizvodi da konkuriraat na evropskiot pazar. Spored posledniot statisti~ki podatok od mesec januari, nad 24 iljadi pravni subjekti so 123.489 vraboteni lica bea so blokirani `iro-smetki. Isto taka i zategnatata bezbednosna sostojba vo dr`avava pridonese za zgolemuvawe na nelikvidnosta na proizvodstvenite pretprijatija. Ovoj problem e najizrazen vo industrijata na grade`ni materijali, ko`arsko-prerabotuva~kata dejnost i agrarot koi najmnogu zagubija od zatvoraweto na del od severnata granica. Stopiraniot izvoz gi prepolni magacinite so zalihi, za {to dopolnitelno se vrzuvaat sredstva za nivno skladirawe.

Pokraj ova, sega koga Makedonija se soo~uva so vi{ok na mleko i koga Ministerstvoto za zemjodelstvo maka ma~i kako da go re{i problemot na mlekoproizvoditelite i koga preku razni fondovi istoto Ministerstvo se obiduva da obezbedi nad osumnaeset milioni denari za spas od "mle~nata kriza", na cela teritorija na Makedonija mo`e da se kupat mleko i mle~ni proizvodi {vercuvani od Bugarija.

Sto~arite vo momentov ne znaat {to da pravat so 50.000 toni mleko, koi sekojdnevno ostanuvaat neotkupeni od mlekarnicite, a {vercuvanite mle~ni i mesni proizvodi se razbira so privle~ni ceni na golemo se prodavaat. Pretsedatelot na Upravniot odbor na Sojuzot na zdru`enijata na mlekarite, Veqo Tantarov, veli deka sto~arite ne znaat {to da pravat so dnevnite vi{oci mleko, koi sekojdnevno ostanuvaat na pazarot.

"Mlekarnicite na sostanokot so ministerot \or~ev vetija deka otkupot na mlekoto }e se odviva kako porano, bez da ostane nitu kilogram neotkupeno mleko. No, ostanuvaat neotkupeni iljadnici toni. Sto~arite prerabotuvaat del od mlekoto, del im davaat na sviwite i na teliwata, a del i frlaat, bidej}i poradi {vercot so bugarskite mle~ni proizvodi, na{ite nemaat plasman" - objasnuva Tantarov.

Vo Bitolskata mlekarnica velat deka problemot so bugarskite mle~ni proizvodi e od postar datum i {to e postra{no deka na {vercuvanite proizvodi ve}e se lepat falsifikati so nivni etiketi. Vaka spakuvani se prodavaat na pazarite ili kolonijalite po cena za 30-40 otsto poniska od nivnite.

Za vakviot "biznis" koj go praktikuvaat golem broj lica kako edinstven egzistencionalen izvor za dopolnuvawe na semejniot buxet, dr`avata ne prezema apsolutno ni{to! Vo kontakt so licata koi sekojdnevno patuvaat na relacija Skopje - Sofija, doznavame deka spored niv stanuva zbor za koli~estva koi ne bi mo`ele da vlijaat ili pak da go zagrozat doma{noto proizvodstvo. Ovie lica tvrdat deka dr`avata go premol~uva nivniot "biznis" i deka so toa na nekoj na~in se balansira golemata nevrabotenost vo zemjata i za~uvuvawe na socijalniot mir.

Sli~na e i sostojbata i so drugite prehranbeni priozvodi koi sekojdnevno, po razni kanali se plasiraat na doma{niot pazar. Sekojdnevni se obidite na "dosetlivite" trgovci da plasiraat proizvod koj ne soodejstvuva so orginalot. Za `al, toa pominuva, iako potro{uva~ite mnogupati reagiraat na izmamata.

Ako dr`avata pod itno ne prezeme merki za suzbivawe na ovoj negativen trend, te{ko deka }e se obezbedat uslovi makedonskite kapaciteti da prorabotat i da stanat konkurentni kako na doma{niot, taka i na evropskiot pazar. Neophodna e nacionalna ekonomska strategija koja bi ovozmo`ila ednakvi uslovi za site onie koi so kvalitet i cena bi konkurirale na ovie dva pazara.