SEKOJDNEVNO STANUVAME "KUKLI VO RACETE NA BOGOVITE"

ANDONOVSKI: Romanot se sostoi od dva dela. Prviot del e pomesten vo srednovekovieto, vo vremeto koga Konstantin Kiril Filozof se nao|a vo Carigrad, kako bibliotekar vo crkvata "Sveta Sofija" i koga se obiduva da go re{i tajniot zapis so nepoznato pismo vre`an na pro~uenata Solomonova ~a{a. Vtoriot del od romanot e qubovna prikazna {to se slu~uva vo dvaesettiot vek, koga edno mom~e, koe poka`uva mnogu sli~ni osobini so Konstantin Kiril Filozof, se obiduva da ja re{i zagatkata na devojkata vo koja se vqubuva. Ima vidliv paralelizam me|u dvete prikazni: kako da se sugerira deka mom~eto Jan Ludvik od vtoriot del e reinkarnacija na Konstantin Kiril Filozof. I dvajcata `iveat za toa da re{at taen zapis, nepoznato pismo koe e eroti~ko (i ereti~ko)! Prvoto se odnesuva na erosot kon Boga, vtoroto na erosot kon `enata. No, dvajcata `iveat vo sosema razli~ni svetovi: prviot svet, onoj na srednovekovieto e mnogu pomisti~en, posakralen i poromanti~en od vtoriot svet koj e politiziran, obesveten i pragmati~en. Verojatno poradi taa razlika nekoi ~itateli mi velat deka mnogu pove}e im se dopa|a prviot del od romanot. No, jas sakav da raska`am edna ista prikazna, prikaznata za na{iot ve~en streme` kon smislata, kon su{tinata i zna~eweto na svetot, streme` simboli~ki nare~en "papokot na svetot". Oti i Solomonovata ~a{a ja smetale za papok na svetot (centar na vistinata, na ra|aweto na smislata i na nadaleku pro~uenata Solomonova mudrost i poezija), kako {to i sekoja `ena sama vo sebe, vo svojot papok ja krie misti~nata tajna na svoeto ra|awe. @enata i ~a{ata se najmisti~nite simboli, najtajnovitite knigi (poraki) {to ovoj svet ni gi podaril. Da u~ime od niv.

ANDONOVSKI: Ne vredi. Tokmu mojot primer go poka`uva toa. Site moi dosega{ni knigi se objaveni kaj razli~ni izdava~i. Vo momentov, potpi{av dogovor so koj na neopredeleno vreme gi prenesuvam svoite avtorski prava na ovoj izdava~. Toa "neopredeleno" vreme mo`e da bide edna godina, deset godini ili mesec dena. Dogovorot predviduva mo`nost za raskinuvawe koga pisatelot }e oceni deka izdava~ot ne gi zastapuva negovite prava onaka kako {to toj o~ekuva. Toa zna~i deka go potpi{av toj dogovor tokmu zatoa {to ostava mo`nost da bide raskinat po moja `elba. So drugite izdava~i nemate takva privilegija. Mo`at da vi ja "vadat masta" s# dodeka sakaat. Osven toa, "Kultura" ponudi sosema transparenten model na proda`ba na knigata, taka {to jas vo sekoe vreme mo`am da znam kolku to~no primeroci se prodadeni od sekoe izdanie. Napomenuvam deka dogovorot se odnesuva na moite idni dela, a ne na ve}e objavenite.

ANDONOVSKI: Ne znam dali literaturnata nagrada kone~no go dobila svoeto vistinsko mesto vo makedonskata kni`evnost, no mo`am da ka`am deka "Papokot na svetot" e redok (ako ne i edinstven slu~aj) kaj nas, na kniga koja vo eden kratok period nasobrala tolku priznanija. Vo taa smisla, ona {to mi se slu~i mene, mo`ebi zna~i deka kone~no raskinavme so "intendantskiot" odnos kon nagradite vo kulturata: poznato e deka naj~esto nagradite do sega se delea spored principot "za sekoj po malku". Ako, na primer, dobiete "Racinovo priznanie", avtomatski ne vi ja davaat "Stale Popov", zatoa {to ve}e ste dobile edna nagrada, bez razlika dali va{eto delo ja zaslu`uva i vtorata. Toa, se razbira, ne e normalno. Jas u{te se se}avam na zborovite na eden moj kolega, koj be{e ~len na `irito za "Stale Popov" vo 1993 godina, godina koga mojata kniga raskazi "Freski i groteski" go dobi "Racinovoto priznanie". Toga{ mi re~e: "Tvojata kniga be{e najdobra, no }e be{e preterano!" Se razbira deka go sfativ. No, sega mi e drago deka sme ras~istile so edna predrasuda: nema vo literaturata preterano nagraduvawe, ako ne{to voop{to zaslu`uva da bide nagradeno. Edinstvenoto pravilo e: da ne se dade nagrada na delo koe ne ja zaslu`uva. Toa {to takvata postapka }e gi iritira kolegite koi se naviknati na "sleduvawe" i "intendantski" odnos kon delata, toa ne e moj problem. Toa e problem na na{iot literaturen mentalitet, koj se sveduva na ~ekawe red pred {alterot kade se delat nagradi. Stoj vo redot, i edna{ }e dobie{ - edna, za da ima i za drugite.

ANDONOVSKI: Jas pove}epati sum se izjasnuval na ovaa tema i ve}e mi e neprijatno da povtoruvam. Gospodinot Novkovski so celiot slu~aj isteruva pravda za nekoi svoi li~ni kompleksi. Toa e mojot vpe~atok, {to ne mora da bide to~en. Vo nekoi to~ki so negovata "programa" se soglasuvam i jas (na primer, ukinuvawe na ogromnata disproporcija me|u platite na profesori od eden i od drug fakultet), no ne e to~no deka site vredime isto i deka site treba da primame plata spored "platni razredi", kako {to se vika{e toa vo socijalizmot. So drugi zborovi, imam vpe~atok deka gospodinot Novkovski na nekoj na~in mu se odmazduva na Univerzitetot, od koj inaku zemal i samiot plata. Ne znam {to e pri~inata za toa. Se dobiva vpe~atok kako nekoj nekoga{ da go povredil ili mu nanel nekoja intelektualna frustracija, za koja sega site treba da pla}ame "penali". Kaj nego nema voop{to dobra volja da ja slu{ne drugata strana. Ponekoga{ imam vpe~atok i deka nema voop{to organi za sluh.

ANDONOVSKI: Ako mene me pra{uvate, linearnata participacija e golema nepravda. Najdobro e da ne postoi nikakva participacija, odnosno dr`avata da im ovozmo`i na mladite lu|e da studiraat, namesto svoite "univerziteti" da gi steknuvaat na ulica. No, dr`avata ne e podgotvena da prezema takvi rizici. Koga velam deka linearnata participacija e golema nepravda, mislam na toa deka i toa e komunisti~ki model (protiv koj inaku, gospodin Novkovski izjavuva glasno deka se bori!), zatoa {to site idni studenti gi stava vo ista ramnina. Ne se site isti, iako nie bi sakale, od solidarnost da pla}aat isto. Zo{to nekoj {to znae pove}e od nekoj {to znae malku da pla}a isto? Pla}ate li isto vie i va{iot prijatel vo kafeana koga toj ispil pet, a vie eden pijalak? Ne smeeme obrazovanieto da go sfatime onaka kako {to go sfa}a gospodin Novkovski: kako inkubator za odgleduvawe prosek. Ako e taka, toga{ da im napi{eme na site edna ista ocenka, prose~na, i da go izramnime umnoto so prose~noto, a prose~noto so nedugavoto!

ANDONOVSKI: Sekoja literatura e na izvesen na~in ideolo{ki formatirana, zatoa {to nastanuva vo opredelen istoriski mig, vo koj ideologizacijata mo`e da bide i ekstremno naglasena. No, za sre}a, literaturnite dela ne se iscrpuvaat samo vo ideite {to gi nosat. Tie imaat pove}e sloevi, koi, otkako }e "izbledi" istoriskiot kontekst vo koj se javile, i koj vo niv vgradil edna ideolo{ka matrica, ja davaat polnotijata na zna~ewata na deloto, rasko{ot od znaci, a ja potisnuvaat ideolo{kata matrica vo pozadina. Se razbira, govoram za dobrite dela. Kaj lo{ite ne postoi ni{to drugo osven ideologija i tie ostanuvaat pamfleti za ve~ni vremiwa, ne~itlivi za nitu eden drug klu~ osven ideolo{kiot. Inaku, ima ideologija i kaj Sofokle, i kaj Evripid, i kaj [ekspir: na primer, kaj prvite dvajca, toa e tezata deka lu|eto se kukli vo racete na bogovite. Zarem toa ne e ideologija par ekselans, koja e bliska na Balzakovata, koja pak tvrdi deka lu|eto se kukli vo racete na parite ili strastite?!

Politikata, pak, e primeneta ideologija. Mo`e ~ovek da bide i dobar pisatel i dobar politi~ar, no jas ne sum od tie. Ednostavno, nemam sposobnosti da gi spojam nespoivite raboti: `edot za pragma i gladta po ubavina. Ako nekoj mo`e, mene toa nema da mi pre~i!

ANDONOVSKI: Se razbira deka stanuva. Nie sme robovi na mediumite, preku koi sekojdnevno stanuvame "kukli vo racete na bogovite", za {to pred malku govorev. Za `al, ve}e sme celosno ideologizirani, svedeni na edna dimenzija - politi~kata i ne ni zabele`uvame deka `ivotot e mnogu poslo`en i poubav fenomen odo{to izgleda niz ramnata le}a na politi~koto. Nie go gledame svetot od `abja perspektiva, reducirano, taka {to go gledame samo niskoto. Odzemena ni e sposobnosta i privilegijata na letaweto. Zatoa svetot ni izgleda stra{en i golem; ako pra{ate eden orel (pod pretpostavka da mo`e da vi odgovori), toj bi rekol deka naprotiv, svetot e mal, ubav i krajno ednostaven.

ANDONOVSKI: Nie pravime od gotovo veresija. Odnovo re{avame re{eni matemati~ki problemi. Izvikuvame "Eureka" po Arhimed. Toa ne e umno. Se znae koi i kakvi prava im sleduvaat na malcinstvata. Toa se svetski standardi. Nie gi primenuvame, a toa nekomu ne mu e dovolno. O~igledno, toj nekoj namirisal deka vlasta {to momentno vladee so zemjata ne e imuna i sposobna da se spravi so agresija, pa ja praktikuva. Juri{, na "ura"! Tie lu|e od vlasta o~igledno se odnesuvaat kon onie koi baraat preku leb poga~a snishodlivo zatoa {to ne{to im dol`at. Inaku, mene kako Makedonec, pripadnik na "mnozinstvoto", nikoj ne me pra{al dali moite prava se za{titeni i dali gi u`ivam vo celost. Makedonskiot narod `ivee vo ~etiri sosedni dr`avi, za razlika od albanskiot, koj `ivee vo tri, pa sepak, nie ne pukame od ridovite vo Grcija na Solun ili Atina. Pra{aweto na ostvaruvawe na pravata i nivno unapreduvawe e pred s# pra{awe na civiliziran odnos kon onoj od kogo o~ekuva{ tie prava da ti gi ovozmo`i, aminuva i poddr`i. Jas dosega ne sum slu{nal za molitel koj so pu{ka v raka moli za pove}e prava. Toa se vika ucena.

ANDONOVSKI: Samo pod eden uslov: ako si zamine ovaa vlast. Taa nema ve}e {to da bara. Rasprodade s# {to mo`e{e da se rasprodade materijalno, a sega ja rasprodava i ~esta i tradicijata, i patriotizmot i dobrite odnosi so drugite malcinstva. Da se molime na Boga {to pobrgu da im se napolnat xebovite, za da si zaminat. Nie, potoa, }e se snajdeme. A kako }e `iveat i so kakva sovest }e spijat tie - toa ni Gospod ne mo`e da znae. Na{e e, kako gra|ani na ovaa dr`ava, da ne dozvolime ovaa krajno ednostavna situacija na {verc i trgovija so nacionalnite interesi (od dvete strani - i albanskata i makedonskata), da se pretvori vo trajna sostojba na omraza. Nie, normalnite gra|ani na ovaa dr`ava nemame zo{to da se mrazime.