ALBANSKOTO PRA[AWE

Na sega{nava makedonska vlada i "padna `repkata" da go re{i toj problem i bogami toa }e odi mnogu te{ko. Koj }e go re{i albanskoto pra{awe po miren pat, bi trebalo da dobie nobelova nagrada za mir.

Za da se minimiziraat borbite okolu seloto Tanu{evci, pod hitno treba da se preseli vojnata karaula na drugo strate{ko mesto. Ovaa karaula e pravena od Jugoslovenskata armija pred pedeset godini, kako glavna osmatra~nica na planinata Skopska Crna Gora. Sega politi~ko-voenata polo`ba e sosema druga, karaulata e postavena na edna visoravnina na koja od site strani protivnikot mo`e da strela. Prakti~ki makedonskite vojnici se izlo`eni na ogan, kako glineni gulabi. Jas mnogu dobro go poznavam toj teren, kade sum kako planinar porano ~esto prestojuval.

Karaulata treba da se premesti na jugoistok, nad makedonskoto selo Brodec i so toa bi se izbegnale site vojni provokacii. Vaka postavena ovaa karaula }e bide stalno izvor na sudiri me|u Albancite i makedonskite grani~ari.

Vo 1990 godina go pra{av Dragan Bogdanovski vo Berlin, {to misli za albanskoto pra{awe? Toj mi odgovori kratko: Vo Makedonija ima mesto samo za edni, ili za nas ili za niv. Bev iznenaden od radikalniot odgovor i dve godini podocna, koga VMRO stana najgolema partija go potsetiv na negovoto mislewe, on toga{ so mala nasmevka mi odgovori: sega pravime politika. Politika gore, politika dole, taa treba da bide iskrena vo kolku se misli na idninata. Pomina vremeto na skriena politika. Dragan be{e mnogu iskren i ka`uva{e {to misle{e. Sega{nive makedonski politi~ari igraat krienki so narodot i toa }e se vrati kako bumerang.

Sega{novo masovno telefonsko prislu{kuvawe ne e ni{to drugo, tuku nedoverba vo svojot sopstven narod, igrawe na krienki so politi~arite. Vo borbata za so`ivot me|u site narodi vo Makedonija postoi samo eden pat, a toa e podigawe na op{tata kultura i standard na naselenieto. Samo primitivnite lu|e prvo se fa}aat za oru`je, kulturnite toa ne go pravat. Celi deset godini nacionalistite vo Makedonija zboruvaa lo{o protiv Srbite i Bugarite, a sega barame Srbite da ja {titat na{ata severna granica, a Bugarite da ni pomognat so oru`je a bogami ako dojdi zort i so vojska. Od tuka se gleda kolku se plitki na{ive nacionalisti, samo melat prazna slama bez osnova, a koga }e dojde zort si gi vitkaat opa{kite i nigde gi nema.

Vo Veles ima pove}e ~uda, ne e samo topilnicata koja lani ja prodadoa na "stranski investitor", jas bi rekol stranski iskoristuva~ na makedonskiite rudni bogastva i sega enormno go zagaduva Veles. Tamu e i fabrikata Porcelanka, koja u{te vo startot e "mrtvo rodeno dete", no na{ive politikanti sakaat da ja aktiviraat. Mene u{te vo dale~nata 1986 godina, eden germanski in`iwer vo Berlin mi re~e deka na fabrikata treba da i se stavi odma kqu~, bidej}i on e mnogu dobro poznava, tamu rabotel celi tri godini na monta`a na ma{inite. No, i posle dvaeset godini na{ive politikanti toa ne go sogleduvaat i frlaat pari vo pesok, ponatamu.

Pred izvesno vreme bev da ja vidam branata na rekata Topolka koja bi slu`ela za vodosnabduvawe na Veles. Branata e tolku golema, kako da se pregraduva rekata Dunav kaj \erdap. Rekata Topolka e edno malo poto~e koe vo leto presu{uvaa a makedonskite in`ineri udrile na nea brana, kako da e Niagara. Zaradi toa taa brana se gradi ve}e deset godini i stalno nedostigaat pari, ama toa ti e taka koga makedonski in`ineri ne{to proektiraat. So vakvi proekti u{te dolgo Vele{ani }e ~ekaat na voda za piewe, da go "poslu{aa" Tupurkovski on }e im "donese{e" voda od Grcija, `imi majka. Kako u{te ne veti Tupurkovski deka }e donese nafta od Kuvaj, toa mi e u{te mnogu ~udno. Ama ima vreme, na slednite izbori sigurni i toa }e go veti.